Nedavno i jako je Gorčin Stojanović – čovek zna svoje i drugo znanje, piše i o loptanju, mada ne tako kao Božo car Koprivica – u svojoj kolumnčini od kolumnice u „Blicu“, napis’o da je Onaj Dačić susret sa ocvalom voditeljkom bez gaća grande primer za „transfer blama“. Pa je Gorčin objasnio da je „transfer blama“ ono kad se stidiš umesto drugog, kad onaj što te predstavlja, ili zastupa, na ovaj ili onaj način, blamirajući sebe blamira i ono što predstavlja. Što će reći građane i državu.
Narod je već obradio narečenu pojavu, mada teško da je ona ikad bila ovako masivna i gabaritna, imenujući to kao osećaj kad te Sramota tuđe sramote. Danas je to tako rodilo da normalnog i poštenog čoveka, mada su relativizovane sve osobine i sva čojstva, može da bude sramota tuđe sramote kako ustane, nije važno na koju nogu. I to toliko u zemlju da propadne, i da ga živog sram pojede. „Onaj što te predstavlja, ili zastupa“ to tako radi da ti samo ostaje da se pokriješ ušima, pošto to njemu ni pod razno ne pada na pamet. Toliko je politikantska borba za tzv. nacionalne interese i bolji život građana napredovala, toliko je razni bofl uz’o da se prezentuje, jordani i vaznosi, da čoveku, tom Srbinu rode, buktanje obraza prelazi u bledilo, u bolest na smrt i dizanje ruku od takve politike i takvih državnika.
Eto, gospodinu Premijeru se dogodila i ta Banana. Kad svi pomislili da je to crno na belo, prizn’o čovek da se viđ’o sa Bananu, ispade da i to ide u rok službe. Bez obzira ko je tu i kome zavuk’o, dogodi se da je to još jedan napad na jedinstvo Vlade, i to u trenutku kad su započeti Veliki poslovi. Vele, nema nijednog razloga za ostavku, izbore, rekoše i da u Vladi Srbije nikada neće sedeti kriminalci, da su rezultati izvanredni, svi posvećeni prioritetima, jedinstveniji nego ikad… Šta da se radi, neka cveta umetnost, nek se kolumnisti ističu, Basara ne ispušta Crven bana, i da se pišu aforizmi. Tu nikad nismo bili loši, u aforizmi, evo Baljak veli, Vreme će pokazati kako nam je bilo, i još veli, Nikad nismo živeli bolje, pa to ni sada ne činimo! Tako da to što Komšinica pita pesnikinju Radmilu Lazić, pa u njenu kolumnu – Kad će na dnevni red da dođu posao i radna mesta, pored Kosova, Zvezde i hapšenja – da se kaže, to u ovu jedinstvenu politiku teško dođe na red.
Ako će se pravo, ni za tu umetnost, kolumne, aforizmi, performansi razni, nema preke potrebe, ovo što se događa je najveća umetnost, čisto pozorište i taj kabare. Kakav dr Nele i nadrealisti, ćiribu ćiriba, dovoljno je gledati i slušati ove Prvake, to jače od svake umetnosti, sad što je nekoga sramota, što ga je blam, neka cena se mora platiti za vrhunske rezultate Naše scene.
Ako bi, recimo i na primer, nekome palo na pamet da pravi top-listu, šta je tu in, pa taj bi im’o silni’ problema, ovde sve, i to ‘ladne glave i mirna srca, bez neku protekciju, može da se stavi na prvo mesto. Eto, i recimo, gospodin Palma je, sve stojeći pored stručnjak Dinkića, izvoleo reći, Srbija je pobedila Ameriku po ekonomskom investicionom programu koji je napravio ministar Dinkić. A onaj ministar što prezidentu Tomislavu po ženi rod najrođeniji, koji uz’o kopa Šešelj kanal do Soluna, stručnjački veli: Kao čoveku od struke mnogo mi smeta kada čujem da takav jedan projekat, kanal Dunav–Morava–Solun, komentarišu ljudi kojima to nije stručno blisko…
A onaj estradni menager Saša, koji Napredni pomoćnik ministra za sneg i puteve, i koji nije, za razliku od drugi’ stručnjak od te fele, prijavio koji „albus“ (ko se ne seća, onaj novosadski deterdžent za ručno pranje) fakultet ima, sa svoje obezbeđenje up’o u Zaječar opštinu, i rek’o da će da ostavku, ‘oće bude predsednik na Zaječar. Ne znam da l’ ovde da se turi da Napredni prezident na svi građani, koji u tom svojstvu od sina svoga dobio na poklon „audi“, boravi u Tursku, i samo što nije očo u Brisel, e da se i on napije sa tog izvora, na tu radnu večeru sa Ešton Keti i od Kosova Jahjagu. Da Napredni Cvijan, u Skupštini Srbije, izabran za predsednika grupe prijateljstva sa Azerbejdžanom, a da Grupom prijateljstva sa Albanijom predsedava lično gospodin iz istog jata Dragomir Karić…
U ovo predsedavanje se prosto namesti gospodin iz Socijalističke partije Srbije imena Đorđe Milićević, koji se malo-malo izjavljuje pred kamere. Gospodin Đorđe je narodni poslanik, kako Skupštinska legitimacija veli, po obrazovanju diplomirani ekonomista. A po zaduženja, nema kraja: portparol SPS, zamenik šefa Poslaničke grupe, član Odbora za kulturu i informisanje, zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zamenik člana Odbora za evropske integracije, član delegacije u Parlamentarnoj skupštini saveta Evrope. I jošte, koliko se zna, član Programskog odbora Radio-televizije Srbije. Zli jezici, a kakvi bi inače, vele da je napredni i mlađahni gospodin Đorđe, iz Valjeva slavnog, kome u biografiju piše što piše, završio za konobar ili nešto tsl., te da je pre roka overio neki „albus“, oli megamića fakultet, te da kao takav u partiji personifikuje mlade snage. Pa neka neko kaže da Srbija nije neka, i za neke, Amerika.
Zato, gospodo i drugovi, braćo i braćo, čerez svega, čerez sve, apsolutnog jedinstva, i apsolutne sramote, da Nacionalna televizija, neka košta šta košta, za te kontakt-emisije, razgovore sa Naši prvaci u čet’ri oka, samu špicu, angažuje travestita brinetu, pa neka taj širi noge i pokazuje Crven ban (tantijeme Basari), da sve, ka’no jeste, bude skrivena kamera. Da vidite kako će sve da krene, pa i ta naplata TV pretplate. A i sa sramotu od sramote će se lakše izborimo.
