Komentar
Protest ispred RTS-a: Je l’ vam još uvek nešto nije jasno?
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Ako se protivite pravljenju spiska svih žena koje su se odlučile za prekid trudnoće, onda ste vi osoba koja se protivi suštinskom napretku u srpskom zdravstvu. I napretku uopšte. A i ulasku u Evropsku uniju.
Naravno, mislim na napredak koji donosi digitalizacija, sa svim svojim prednostima od kojih se neke mogu pretvoriti u opasne mane. I na obavezu koju EU postavlja pred Srbiju, a to je da se uvedu elektronski zdravstveni kartoni u koje će se unositi sve informacije o našem lečenju, svaki lek koji smo uzimali od rođenja do smrti, svaki lekarski pregled i intervencija. To uključuje i prekid trudnoće. Ta se informacija mora uneti u zdravstveni karton ne da bi se nečija privatnost ugrožavala, već da bi u budućnosti lekar imao bolji uvid šta se sa nečijim organizmom dešavalo. I da bi smanjio mogućnost pogrešne procene.
Kada je taj podatak u sistemu, samo je na njegovim upraviteljima da odluče ko će mu imati pristup. Može biti vidljiv svima, možemo ga dnevno stavljati na internet sa fotografijama i ostalim podacima žena koje su prekinule trudnoću. A možemo ga zadržati kao poverljivu informaciju kojoj sme da pristupi samo lekar kod kojeg se žena pregleda i to uz njenu dozvolu. U takav sistem uvezuju se i druge službe, te bi, recimo, smrt automatski ukidala penziju ili neke druge privilegije i obaveze koje je pokojnik za života imao. Bez potrebe da to porodica prijavljuje. Isto važi i u drugim situacijama koje se citiraju kao razlog za pravljenje gorepomenutog „skarletnog“ spiska.
Biće ga verovatno uskoro, samo uz njega MORA ići i adekvatan propis o pristupanju.
Naša nesvest o digitalnom svetu prevazilazi telesno. Prošle nedelje učestvovao sam na konferenciji o Otvorenom parlamentu u Domu Narodne skupštine gde sam otvorio pitanje olakog odricanja od digitalnog suvereniteta, ali mi se niko nije priključio.
Naime, postoji tendencija, ne samo u Srbiji, da se parlamenti otvaraju komunicirajući sa građanima na društvenim mrežama. Da se tamo razvije razgovor, da se ove narodne institucije približe građanima, da vam poslanici budu na raspolaganju, aktivno i pasivno. Ima opravdanja, već smo izabrali društvene mreže kao medij, odnosno digitalni prostor, pa hajde tamo i da saborujemo.
Problem je što su najveći društveni mediji strane korporacije, uglavnom američke, te je ulaganje u komunikaciju na njima isto što i građenje skupštinske zgrade na teritoriji strane države i još bez dozvole. To znači da menadžment sajta može skupštini da uskrati gostoprimstvo, recimo u slučaju međunarodnih sankcija, a pritom mu sva komunikacija na sajtu ostaje u vlasništvu. Čak i kada podatke obrišemo, oni ostaju u njihovim arhivima, dok mi ne možemo da pravimo sopstvenu kopiju, te u najgorem slučaju ostajemo bez ičega. Da li je, dakle, pametno ovu komunikaciju građana i njihove najznačajnije institucije bezrezervno razvijati na tuđem vakufu i po tuđem zakonu?
Naravno, malo preterujem, ko bi pomislio da Srbija može ikad da padne pod međunarodne sankcije ili pod vlast koja bi domislila da lepo vođene, digitalizovane spiskove naših bolesti i terapija treba prosleđivati javnosti, tabloidnoj.
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Sveden na pravu meru u studentskom protestu, Aleksandar Vučić ne misli da „proverava“ volju naroda, već da svoje biračko telo uveri kako se on i dalje za sve pita. U suprotnom, SNS nestaje poput kule od karata na košavi
U četvrtak se desio pokušaj ubistva studentkinje. Šta još treba da se desi pa da velike kompanije slede primer Swissliona koji je jasno pokazao da je za našu decu. Jer drugu nemamo
U režimskoj orgiji mržnje i poziva na linč ne treba mnogo pa da neko stisne gas do daske i umalo usmrti dvadesetogodišnju studentkinju na trotoaru. Nju je – kao i sve ostale u blokadama – vlast proglasila za neprijatelja države i naroda
Ti si, šljamu nedovršeni, danas krenuo da ubiješ u Vučićevo ime. Šta on tebi može da bude? Ništa, glava iz televizora, još jedna sa ekrana. Danas je na TV-u, sutra ga bog zaboravi. A ti? Kako ćeš ti sam sa sobom? Hoće li ikad do tebe dopreti težina onoga što si uradio
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve