Veličina pobede Aleksandra Vučića nikako ne bi smela da ga ohrabri. Naprotiv, mislim da sve ovo što se dogodilo treba da ga uplaši.
Na njemu se obistinjuje kletva jedne stare mađarske poslovice – „Evo ti ništa i drži ga dobro.“
Prebrojavanje je završeno, a odbrojavanje je počelo istog dana. U prebrojavanju je Vučić pobedio, u odbrojavanju će da izgubi. Velika moć je i velika slabost.
Kakvu god vladu da sastavi, svaka naplavina, bilo koje brvno ili govno, ostaće na njegovom kućnom pragu. Nema više druge adrese za srpske muke.Velike pobede mogu da budu uvod u veliki poraz.
Znam Vučića, ne mislim mu ništa loše – ni on meni, siguran sam u to – ali bi on, koliko sutra, morao da pokaže drugo lice od onog kog je maestralno odigravao u predizbornoj kampanji.
On mora da potraži ozbiljne saveznike za bilo koji od svojih projekata.
Prvo, mora da prizna da je budžet koji je mlađani Krstić napisao po njegovom nagovoru potpuno nerealan i pogrešan. I to da će bolan rebalans da se dogodi u nekoliko narednih meseci.
Drugo, mora da kaže da je okružen grupom onih koji misle da je dodvoravanje šefu vrhunac političkog umeća i da to, ubuduće, neće više biti tako.
Treće, morao bi da se odrekne barem dva od tri tabloidna medija da ne bi pravio budalu od sebe i buduće vlade. Bilo bi mu korisno da stimuliše kritičko mišljenje i javni uvid u javne poslove.
Četiri, morao bi u govoru koji nije javan da prestane da ostavlja utisak čoveka koji jedno misli, drugo govori, a treće radi. Ja bih o tome svedočio i pred sudom, ako zatreba.
Peto, morao bi, a to je, u stvari prvo, da ohrabri preduzetnu elitu u Srbiji uključujući tu i Miškovića, na kome je dobio izborne poene, ali može da izgubi poreske prihode. Morao bi jasno da kaže da Srbin koji zarađuje, a plaća porez, nije lopov nego rodoljub.
Šesto, ne bi smeo da pravi vladu, radi izgovora o širokom konsenzusu, s onima koji su izdali sopstvenu stranku. Malo li mu je što je on to već uradio nego mu treba još i Boris Tadić. To bi zbilja moglo da dobije naziv „izdajnička vlada“.
Sedmo, morao bi malo i geostrateški da se odredi. Dobro, o Kosovu nema više šta da misli, ali zna li bilo ko šta on misli o Krimu ili, ne daj bože, da ga neko nešto pita o NATO-u. U kom svetu luta Srbija, zabavljena o sopstvenom jadu?
Osmo, mogao bi da me pozove na čašu vina i da ja priznam da nisam izgubio i da on shvati da nije pobedio.
Deveto i deseto: Ako misliš dobro Srbiji, pogledaj pod – pet.
