"Promenjen je pristup planiranju i realizaciji investicija, taj pristup je postao domaćinski. Sa druge strane, planirali smo pored više manjih investicija, odnosno nismo hteli da ulazimo samo u jednu ili dve veće investicije. Mi ćemo se baviti investicijama od tri do 30 miliona dinara", kaže Jene Maglai, gradonačelnik Subotice
Grad Subotica je jedna od retkih lokalnih samouprava u Srbiji koja je, ne čekavši preporuke i odluke Vlade Srbije, krenula u ozbiljnu štednju. Izdaci javne uprave smanjeni su čak za 30 odsto.
O tome, ali i o politici razvoja grada koju primenjuje sadašnji menadžment Subotice, „Vreme“ je razgovaralo sa Jeneom Maglaijem, gradonačelnikom.
„VREME„: Koji troškovi javne uprave su prvi eliminisani?
JENE MAGLAI: Štednju smo prvo pokušali da ostvarimo ukidanjem nepotrebnih plata, donacija, materijalnih troškova, troškova koje prouzrokuje upotreba službenih automobila, službenih putovanja, neracionalnog trošenja kancelarijskog materijala, bespotrebne kupovine nove opreme. Tu su i nepotrebni troškovi javnih ustanova, škola, predškolskih ustanova. Cilj je bio da se svuda gde je moguće maksimalno motivišu budžetski korisnici na štednju. Da nismo to uradili, imali bismo ozbiljne probleme u redovnom funkcionisanju grada.
Ono što se sada dodatno sprovodi jeste obaveza svih javnih preduzeća i ustanova da do prvog septembra smanje broj zaposlenih za najmanje pet odsto. I u tu racionalizaciju broja zaposlenih smo krenuli bez preporuke i odluke Vlade. U gradskoj upravi sam zatekao preko 380 zaposlenih, a sada ih imamo oko 350. Otišli su uglavnom ljudi koji su stigli do penzije, kojima su istekli ugovori i slično. Zahvaljujući tome, uštedeli smo desetine miliona dinara. Naravno, treba napomenuti da se svuda poštuju zakonske odredbe, socijalni ugovori i prava radnika.
Osim štednje, koje su druge karakteristike politike razvoja grada koju primenjujete?
Mislim da imamo jedan drugačiji odnos prema investicijama. Moram vam reći da smatram da je ranije bilo dosta neracionalnosti. Mi, kao jedan odgovoran i racionalan tim ljudi, pokušavamo da investiranje posmatramo sa druge strane. Naš sadašnji pristup je domaćinski.
Sa druge strane, planirali smo više manjih investicija, odnosno nismo hteli da ulazimo samo u jednu ili dve veće investicije. Bavićemo se investicijama od tri do 30 miliona dinara, a to su investicije iz oblasti infrastrukture: obnova domova kulture, domova mesnih zajednica, obnavljanje zgrada ustanova…
Zašto ste se opredelila za takav pristup?
Velike investicije nose sa sobom i velike rizike. Manje investicije se lakše kontrolišu, a što je važnije, već duži period imamo pritiske iz lokalnih sredina da se kod njih godinama ništa ne obnavlja. Mnoge stvari, za njih od životnog značaja, godinama nisu rešavane i mi sada krećemo sa tim.
Da li su planirani projekti iz oblasti privrede?
Prvih nekoliko meseci upravljanja gradom morali smo da se posvetimo rešavanju problema nasleđenog duga od 500 miliona dinara. Rešili smo ga i zaključno sa 28. februarom ove godine počeli smo da funkcionišemo redovno i da ulazimo u sezonu investicija.
Subotica kao grad ima izvanredan geostrateški i poslovno-logistički položaj i poseduje preko 200 hektara zemljišta namenjenog za grinfild investicije u okviru Privrednih zona, u svom vlasništvu. Tu činjenicu koristimo u strategiji našeg razvoja, kao i pri komunikaciji koju imamo sa potencijalnim investitorima u oblasti privrede.
Oko 50 miliona dinara ove godine ulažemo u proširenje privredno-tehnološkog parka u Subotici. Kalcedonija je počela da radi i do sredine sledeće godine trebalo bi da zaposli oko 1000 ljudi. Sa druge strane, Svarovski je započeo izgradnju svog postrojenja i planira da ga završi do kraja godine. Njihov plan je zapošljavanje oko 600 ljudi.
Imamo još dve italijanske kompanije koje su kupile lokacije i počinju uskoro da grade. To su investicije iz lake industrije koje zapošljavaju od 50 do 100 radnika. Takođe, pregovaramo sa jednom južnokorejskom kompanijom iz oblasti auto-industrije.
Treba da radimo i na pitanju zone „Druge kasarne“ u smislu raščišćavanja terena i stvaranja uslova za konkretnije pregovore sa potencijalnim investitorima na tom prostoru. Moram reći da smo naprasno pronašli oko 500 hektara državne zemlje za koju grad navodno nije znao. To je dobra vest, jer je u okviru te „nove“ zemlje i 70-ak hektara prvoklasnog građevinskog zemljišta.
Koliko pažnje se posvećuje turizmu?
Ekonomska kriza i određene nerealistične ideje koje je zastupala prethodna gradska vlast, uzimajući u obzir tadašnju situaciju na tržištu investicija, osetno su uticale i na planirani razvoj turizma na Paliću.
Moja namera je da za četiri, pet godina Palić bude turistička destinacija broj jedan u Srbiji. Kada to kažem, mislim pre svega na kvalitet i raznovrsnost ponude koju ćemo biti u stanju da ponudimo stranim i domaćim gostima. Takođe nam je ideja da time značajno produžimo trajanje sezone visoke okupiranosti smeštajnih kapaciteta na Paliću, što će se takođe odraziti na povećanje prihoda naših turističkih privrednika. Mislim da za to imamo uslove, stručnjake i novu energiju. Usvojeni su platforma i akcioni plan i krećemo u realizaciju. To je mnogo malih koraka čiji će se rezultati jasno videti za dve, tri godine.
Trebalo bi za koji mesec da imamo i kompletan plan detaljne regulacije čitavog priobalja Palićkog jezera. Tu je i ekološki aspekt priče: poboljšanje rada gradskog prečišćivača, odvođenje otpadnih voda, a tim planovima obuhvaćena je i sanacija gradske deponije koja se nalazi u neposrednoj blizini jezera. Rešavanjem tih problema napraviće se ogroman korak napred.
Osim toga, uskoro kreće izgradnja regionalne deponije u Subotici. To je investicija od 20 miliona u kojoj učestvuje sedam lokalnih samouprava, a mi smo na neki način većinski nosilac projekta. Za 27 meseci imaćemo jedan potpuno nov sistem prikupljanja, selektiranja i prerade smeća. Kompletno ćemo promeniti dosadašnji sistem, sve će biti po evropskim standardima.
Na jesen kreću izgradnja kanalizacione kolektorske mreže i izgradnja druge fabrike vode u Subotici. Veoma je bitan i projekat rekonstrukcije i revitalizacije Subotičke sinagoge. Realizacija tog projekta se predugo odlagala. Planiramo da ga završimo u naredne dve godine
Subotica od samog početka poplava u Srbiji pruža pomoć ugroženim opštinama i gradovima. Na koji način ste pomogli?
Ove poplave su teška katastrofa za celu državu i mislim da nije sporno da moramo svi biti solidarni, da pomažemo prema svojim mogućnostima, pa čak i preko toga. Veoma sam ponosan na svoje sugrađane koji su se u velikom broju odazvali apelu na solidarnost. Čim je bilo potrebno, uputili smo konvoje pomoći sa vodom, hranom, higijenskim sredstvima, stočnom hranom u Ub i Krupanj, kao i pomoć Koceljevi, Paraćinu, Trsteniku. Uz to, Subotica je iz gradskih rezervi izdvojila tri miliona dinara za pomoć ugroženima. Grad Subotica će nastaviti da pomaže ugroženima.
Lična karta Subotice
Lokacija: Subotica se nalazi na krajnjem severu Srbije i Vojvodine, na granici sa Mađarskom. Administrativni je centar Severnobačkog okruga i drugi po veličini grad u Vojvodini. Nedaleko je auto-put E-75.
Pogodnosti za investiranje: Geostrateški i poslovno-logistički položaj. Grad u okviru Privrednih zona poseduje preko 200 hektara zemljišta namenjenog za grinfild investicije; JP „Privredno tehnološki parkovi Subotica“ upravlja Privrednim zonama Subotice i nadležno je za privlačenje i realizaciju domaćih i stranih investicija. Ovo preduzeće pruža kompletnu logističku podršku investitorima po principu „sve na jednom mestu“; Industrijska zona „Mali Bajmok“; Komercijalna zona „Petar Drapšin“; Efikasna i agilna administracija po pitanju ishodovanja neophodnih dozvola; Duga industrijska tradicija grada sa velikim brojem raspoložive radne snage; Postojanje mogućnosti ishodovanja građevinskog zemljišta namenjenog za proizvodne delatnosti po ceni nižoj od procenjene ili bez naknade, a sve u skladu sa zakonitostima i kriterijumima propisanim od strane državnih i lokalnih institucija.
Do sada su u Suboticu ulagali: Siemens, Dunkermotoren, Norma Group, Continental-Contitech, Calzedonia, Swarovski, Perseo, G.C. 013, Tyrolian Real Estate.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ivan Milikić, osnivač Smartsy, savetnik za digitalnu transformaciju pri Ambasadi Kazahstana u Beogradu i sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije
Zašto Srbiji, koja ume da napravi vrhunsku tehnologiju, i dalje teško uspeva da je proda? U autorskom tekstu za SEE UP Ivan Milikić, osnivač startapa Smartsy, piše o putu od izvoza IT usluga ka sopstvenim proizvodima i o Zapadu kao o školi standarda. Kao tržište za prvog velikog kupca predlaže Centralnu Aziju, pre svega Kazahstan i Uzbekistan. Njegova poruka je jasna: ne nedostaju nam događaji i nagrade, nedostaju nam pravi kupci
Branislav Vujović, preduzetnik i predsednik nadzornog odbora NF Innova
Branislav Vujović je osnivač jedne od najvećih IT kompanija u Srbiji sa međunarodnim poslovanjem, autor i profesor, kao i jedan od najprepoznatljivijih stručnjaka za fintech u regionu. Za SEE UP Times predstavlja četiri modela saradnje startapa i velikih kompanija u oblasti veštačke inteligencije – kao i pitanja na koja obe strane treba da odgovore pre nego što bilo šta potpišu
TBC banka već je bila najveća finansijska institucija u Gruziji kada su odlučili da počnu iznova. Eksluzivno za SEE UP, CEO Nika Kurdiani objašnjava logiku iza pokretanja nečeg novog upravo onda kada ste na vrhuncu
Teo Teoharis, izvršni predsednik i osnivač, Agoge Ventures
Zašto je održivost postala uslov za pristup kapitalu i zašto Jugoistočna Evropa mora da izgradi platforme koje njenim osnivačima, kompanijama i institucijama omogućavaju da oblikuju agendu – Biljana Braithwaite, izvršna direktorka i suosnivačica Sustineri Partners za SEE UP
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
