Arapi mere srpsku struju

Pod okriljem međudržavnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u decembru 2013. godine potpisan je Memorandum o razumevanju između EPS-a i arapske firme Amplex iz Dubaija, saznaje BIRN.

Izvor iz EPS-a, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da bi Amplex trebalo da dobije posao po principu „ključ u ruke“ – da rukovodi projektom, nabavi brojila i angažuje podizvođače. Procena ovog izvora je da bi ceo posao mogao da vredi i do 500 miliona evra, a da bi Amplex imao obavezu da najveći broj brojila kupi od domaćih proizvođača. Vrednost brojila se procenjuje na sumu od 150 do 200 miliona evra.

S obzirom da je reč o poslu koji bi bio izuzet iz Zakona o javnim nabavkama, zbog prirode međudržavnog sporazuma, Amplex ne bi morao da raspiše tender, kako je to EPS do sada bio obavezan da uradi, već bi sam mogao da odluči od koga će i po kojoj ceni kupovati električna brojila.

Zahtev BIRN-a da na nam Ministarstvo rudarstva i energetike dostavi sporazum sa Amplexom je odbijen, uz objašnjenje da su se potpisnice obavezale da se neće objaviti nijedan detalj ugovaranja niti transakcije.

Ovakav rasplet događaja dolazi kao posledica dugogodišnje prakse EPS-a da favorizuje kroz tendere proizvođača brojila Meter&Control, koji je povezan sa Vojinom Lazarevićem, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Ovo tvrde i Lazarevićevi konkurenti i izvori BIRN-a u EPS-u, a u prilog tezi ide analiza tenderske dokumentacije i internih dokumenata EPS-a, do kojih je BIRN došao.

Rukovodstvo EPS-a odbacuje ove optužbe, kriveći za nestašicu brojila same ponuđače koji ne mogu da se dogovore oko načina učešća na tržištu.

Vojin Lazarević je odbio intervju za BIRN, a Meter&Control negira u pisanom odgovoru da je favorizovan od strane EPS-a.

PROPALI TENDERI: Srbiji treba najmanje dva miliona električnih brojila da zameni stara i neprecizna do 2020. godine. Još je potrebno oko 70.000 svake godine za nove potrošače, a majske poplave su donele dodatne potrebe.

Nasuprot tome stoje prazni magacini Elektrodistribucije Srbije, koja u poslednje tri godine nije uspela da sprovede nijednu veću javnu nabavku.

Od 2011. godine, Komisija za zaštitu ponuđača osporila je najmanje deset tendera. Uvažila je žalbe proizvođača brojila, uglavnom beogradske firme Enel. Komisija je nalazila brojne propuste u proceduri, ili odbijala osnovanost hitnog postupka na koju se EPS ponekad pozivao, pokazuje tenderska dokumentacija koju je prikupio BIRN.

Tenderi su oboreni jer je EPS pokušavao da favorizuje Meter&Control, kompaniju povezanu sa Vojinom Lazarevićem, tvrdi Dragan Vasiljević, vlasnik Enela.

„Svaki tender, druga priča. Ostavlja se prostor za manipulaciju… Umesto da osnuju Komisiju koja izdaje sertifikat za brojila, pa da je cena samo kriterijum, oni to odbijaju, jer neće proći njihov voljeni ponuđač. Ne obaram ja tender, nego nadležna komisija“, kaže Vasiljević za BIRN.

S druge strane, direktor EPS-a zadužen za javne nabavke Mlađen Malešević za sve probleme krivi ponuđače.

„Oni ne mogu da odgovore našim ukupnim potrebama, kolača ima više nego što je dovoljno, ali oni ne mogu da se dogovore. Ovo je situacija koja mora da se reši zaključkom Vlade, mi ne možemo da ulazimo u ratove ponuđača“, kaže on.

Ovakvu ocenu odbacuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparetnosti Srbije.

„Potpuno je apsurdno pričati o tome. Ako je tender oboren, to znači da u njemu nešto nije bilo dobro propisano ili proces nije vođen valjano“, kaže Nenadić.

Meter&Control u pisanom odgovoru na pitanja BIRN-a demantuje da su oni favorizovani na tenderima, jer, kako tvrde u tom odgovoru, poništavani su i tenderi koje su dobijali drugi proizvođači brojila.

SPECIFIKACIJA POD ZNAKOM PITANJA: Utakmica među proizvođačima zaoštrila se 2008, kada je EPS najavio da planira da zameni dva miliona zastarelih i nepreciznih brojila.

Firma Meter&Control, koju je osnovala Rudnap grupa Vojina Lazarevića u aprilu 2008. godine, uključila se u utakmicu sa Enelom, koji je prisutan na tržištu još od devedesetih.

Brojila koja počinje da proizvodi Meter&Control su modernija i skuplja, takozvana „pametna brojila“, sa mogućnošću daljinskog očitavanja.

U aprilu 2010. godine EPS objavljuje obimnu tehničku specifikaciju, u kojoj propisuje standarde kojima u tom trenutku mogu da odgovore samo brojila Metar&Control.

U intervjuu sa direktorima tzv. Srpskog konzorcijuma, koji predvodi Enel, BIRN-u je rečeno da je specifikacija bila „naslikana kao poslednji model brojila Meter&Control“.

„U tom trenutku, odgovarala je samo njima, nije odgovarala ni svetskim proizvođačima“, kaže direktor fabrike Citi, Milivoje Stančić, koja je deo Srpskog konzorcijuma.

Nakon što je specifikacija usvojena, Elektrodistribucija Beograd, EDB i Elektrovojvodina Novi Sad raspisuju dve javne nabavke početkom 2011. godine za ukupno 43.000 brojila u vrednosti od 3,5 miliona evra. Ova dva tendera su ujedno i poslednji veći uspeli tenderi u Srbiji.

Dobio ih je Meter&Control. Cena brojila je bila 40 posto skuplja od postojećih na domaćem tržištu.

Pomoćnik direktora Elektrodistribucije Beograd, Branislav Vujanac, kaže: „Meter&Control je uglavnom dobijao (tada) poslove na tenderima, kojih i nije bilo mnogo. Zato što je jedino on u tom periodu imao tražene tehničke karakteristike.“

Mirko Đurić, koji je predvodio stručni tim u izradi EPS-ove specifikacije, odbacuje svaku pomisao da je ovaj dokument napravljen po meri bilo kog proizvođača.

„Postupak izrade ovog dokumenta je bio apsolutno transparentan i u njemu je učestvovao stručni savet od četrdesetak ljudi, a recenzenti su bili stručnjaci sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kao i evropski stručnjaci. Mislite da je moguće da je svima njima promakla takva stvar?“, rekao je Đurić.

Nikola Gašić, koji je takođe učestvovao u pravljenju specifikacije, a tokom 2010. prešao da radi kao stručni saradnik u Rudnap grupi, kojoj je vlasnik Vojin Lazarević, kaže za BIRN:

„Ni govora da je tehnička specifikacija bilo kome prilagođena, ona je u skladu sa evropskim normama.“

Na pitanje da li on vidi kao sukob interesa to što je radio na specifikaciji, a ubrzo posle toga postao konsultant jednog od ponuđača, odgovara: „Ne vidim razlog da se govori o sukobu interesa.“

SPORNI INSTITUT „MIHAJLO PUPIN„: Godinu dana nakon što je EPS usvojio specifikaciju, ostali proizvođači su prilagodili svoje modele brojila zahtevima EPS-a i postali konkurentni. I pored toga tenderi nisu realizovani.

Od deset velikih javnih nabavki, najmanje u pet slučajeva Komisija je oborila tender jer je ocenu o kvalitetu strujomera u prispelim ponudama davao Institut „Mihajlo Pupin“, koji nema akreditaciju za obavljanje takvog posla.

Sumnju da je postupak neregularan podstiče i činjenica da je Institut u konzorcijumu sa Rudnap grupom. BIRN je došao u posed dokumenta koji pokazuje da je uprava EPS-a svesno birala neadekvatnog kontrolora, iako je znala da to može da dovede do žalbi i osporavanja procedure.

U tom dokumentu koji je pisan u formi zaključka sa sednice direktora svih pet srpskih elektrodistribucija održanom u Kladovu, datiranom na 21. jun 2011, piše: „Predlog je da se ne pominje ko vrši preliminarni pregled, a nije sporno da to bude Institut ‘Mihajlo Pupin’…“.

U dokumentu upućenom generalnom direktoru EPS-a objašnjava se da „decidno pominjanje Instituta ‘Mihajlo Pupin’ stvara mogućnost usporavanja ovakvog rešenja i žalbi što bi dodatno odužilo postupak nabavki“.

Dokument je potpisao Životije Jovanović, tada direktor Direkcije za distribuciju EPS-a, a sada zamenik generalnog direktora Aleksandra Obradovića.

Milivoje Stančić, vlasnik fabrike za proizvodnju brojila Citi, tvrdi da Institut „Mihajlo Pupin“ nije kompetentan da ocenjuje brojila.

„Oni daju mišljenje kako im EPS došapne, a povezani su sa Rudnapom.“

BIRN je pitao jednog od direktora Instituta, Milenka Nikolića, kako je na nezavisnost njihove procene uticala činjenica da je Institut u konzorcijumu sa Rudnap grupom.

Nikolić je bio odlučan da je njihova procena bila potpuno nezavisna. „Ni bratu ne bih gledao kroz prste. Veliki teret je to bio, ni za kakve pare“, rekao je on.

OSPORENA HITNOST POSTUPKA: U najmanje dva slučaja Komisija za zaštitu ponuđača je osporila javnu nabavku po hitnom postupku, smatrajući da se kriterijum hitnosti ne može uzeti u obzir kada su brojila zastarela više od 10 godina. Nabavke po hitnom postupku se, inače, smatraju netransparentnima, jer se njima izbegava javni poziv, a ponuđačima se direktno pristupa.

U oba slučaja, EPS je dodelio posao firmi Meter&Control.

Tako je Elektrodistribucija Beograd raspisala javnu nabavku po hitnom postupku 31. decembra 2012. godine, u vrednosti 28 miliona dinara i navela razlog 500.000 zastarelih brojila, što je Komisija osporila.

Istu odluku donela je Komisija i u slučaju Elektrovojvodine, koja je pokušala po hitnom postupku u martu 2013. godine da kupi 70.000 brojila u vrednosti od oko šest miliona evra, od Meter&Control.

Upravo ovaj slučaj navodi Me-ter&Control u prilog tezi da su baš oni diskriminisani, jer u prvom navratu nisu bili ni pozvani da učestvuju u javnoj nabavci. Ipak su dostavili ponudu i na kraju izabrani kao najjeftiniji ponuđač, čemu je prethodila diskvalifikacija dva ponuđača, zbog neposedovanja reference.

BIRN nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri ove navode.

NEZAVRŠEN TENDER, RAZLOZI NEPOZNATI: Nakon izbora 2012. godine na čelo EPS-a je došlo novo rukovodstvo koje je promenilo i pojednostavilo tehničku specifikaciju brojila.

Krajem te godine EPS je raspisao tender za nabavku 30.000 brojila, vrednosti od oko tri miliona evra. Godinu i po dana od raspisivanja, odluka o izboru ponuđača još nije doneta, iako u tenderskoj dokumentaciji piše da će se odluka doneti u roku od 20 dana od otvaranja ponude. Ponude su otvorene u decembru prošle godine.

Kada je raspisan tender, EPS je usvojio preko 240 primedbi, što su u konzorciju oko Enela videli kao dobru volju da se tender sprovede do kraja.

EPS je usvojio preko 240 primedbi, potvrđuje i direktor za nabavke Mlađen Malešević. U razgovoru za BIRN u maju prošle godine, Malešević je rekao da je EPS-u bilo jako bitno da se sprovede tender, kako bi došli do uvida u cene na tržištu.

Ali, kada se došlo do trenutka da se izabere ponuđač, ceo posao je stopiran.

Izvor BIRN-a koji je imao uvid u prispele ponude kaže da su svi ponuđači zadovoljavali tehničke uslove, a posao je trebalo da dobije ponuđač sa najnižom cenom. Najjeftiniju ponudu dao je Srpski konzorcijum, predvođen Enelom, sa cenom 61 evro po brojilu, dok je Meter&Control ponudio brojila za 80 evra po komadu.

EPS u pisanom odgovoru BIRN-u objašnjava da postupak još uvek traje zbog komplikovane specifikacije.

„Od postupka javne nabavke se nije odustalo, ali on još nije okončan. Tehnička specifikacija je veoma kompleksna, a sama nabavka je podeljena u pet partija, što je zahtevalo duži vremenski period u detaljnom ocenjivanju ponuda.“

Meter&Control nema komentar na činjenicu da ni sedam meseci od otvaranje ponude EPS nije doneo odluku. Osvrćući se na period do otvaranje ponude, kažu da se tender odužio zbog zloupotreba ponuđača koji se ne bave proizvodnjom brojila.

„Bilo je uloženo nekoliko zahteva za zaštitu prava od strane preduzeća koja nemaju direktnu vezu sa predmetnim poslom. Svaka naredna žalba ulagana je neposredno nakon okončanja prethodne i nastavka postupka“, stoji u pisanom odgovoru Meter&Control.

EPS je krajem juna po treći put produžio rok za donošenje odluke i obavestio ponuđače da je novi rok 5. septembar ove godine.

Stevan Radunović, predsednik Udruženja profesionalaca u javnim nabavkama, kaže da je ova nabavka sprovedena po starom Zakonu o javnim nabavkama koji nije ograničavao naručioce u kom vremenskom periodu moraju da donesu odluku.

„Devet meseci je prilično neuobičajen rok, ali stari Zakon je i to omogućavao“, rekao je Radunović za BIRN.

Novi Zakon obavezuje naručioce da u roku od dvadeset dana, ili u izuzetnim situacijama u roku od četrdeset dana, moraju da donesu odluku posle otvaranja ponuda.

NABAVKA ZA OBRENOVAC PROPALA: Iako postupak nabavke brojila iz 2012. godine još traje, zbog majskih poplava Elektrodistribucija Beograd, po nalogu EPS-a, raspisuje novi tender, ovoga puta po hitnom postupku.

Tadašnji direktor Direkcije za distribuciju EPS-a Željko Marković okupio je sve ponuđače na sastanku i sa njima postigao načelan dogovor da se međusobno raspodeli 22.000 brojila, uz najnižu zajedničku ponudu od 61 evra. O ovom sastanku za BIRN svedoče tri nezavisna izvora koji su prisustvovali sastanku.

Međutim, od dogovora se brzo odustalo. Željko Marković je premešten na drugo radno mesto, a Mlađen Malešević, kako se vidi iz njegovog pisma upućenog 28. maja direktoru EDB-a Zoranu Rajoviću, preporučuje da se kao orijentacione cene koriste ponude sa aktuelnog, nezavršenog tendera, ali bez obaveze da se ide na najnižu cenu. Cene su varirale od 61 do 100 evra, kako se vidi u pismu do kojeg je došao BIRN.

EDB po nalogu Maleševića naručuje 40.000 brojila, duplo više od potrebnog broja za Obrenovac, sa inicijalnom idejom da Obrenovac dobije 20.000, a da ostatak bude raspoređen na ostale četiri distribucije u Srbiji. Ovakav potez je sam po sebi nezakonit, jer nije dozvoljeno da jedna kompanija u okviru EPS-a, kupuje brojila u ime druge kompanije, prema Zakonu o javnim nabavkama.

EDB po hitnom postupku odlučuje da odabere ponudu trgovca brojilima Elecom, koji je nudio brojila proizvođača EWG, Meter&Control i Sitel, vidi se u dokumentu koji je BIRN dobio od EDB.

Ova ponuda je u proseku 30 posto skuplja od najniže ponude Srpskog konzorcijuma.

BIRN je u tekstu objavljenom 10. juna 2014. godine upozorio da bi ovakav izbor mogao da košta državu milion evra više nego što je potrebno.

Predstavnici Elecoma nisu ni negirali ni potvrdili da su nudili brojila Meter&Control, dok Meter&Control tvrdi: „Preduzeće ‘ELECOM’ nije nam poznato, niti smo sa njim sarađivali na bilo kom poslu. Takođe, nije nam poznato ni da je ovo preduzeće negde nudilo naše proizvode.“

EDB je, na kraju, odustao od ove kupovine uz objašnjenje da izabrani ponuđač nije bio sposoban da isporuči robu u ponuđenom roku, a da kupovina brojila za druge distribucije, kako je tražio EPS, nije zakonita.

ARAPSKO „REŠENJE„: Godinama unazad građani Srbije ne mogu sa sigurnošću da veruju računima za struju, jer skoro dva miliona brojila nije servisirano duže od 12 godina što je zakonska obaveza EPS-a kao distributera električne energije.

Novi potrošači kojima su brojila neophodna kupuju ih na tržištu sami, direktno od privatnih firmi koje imaju dozvolu EPS-a da ih ugrađuju.

Ovim je EPS donekle premostio problem novih nabavki, ali nije otklonio suštinsku potrebu za zamenom starih brojila.

Zorana Mihajlović, koja je u prošlom sazivu Vlade bila ministar energetike, najavila je početkom marta da će se ovaj problem rešiti u dogovoru sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

I direktor EPS-a Aleksandar Obradović tada je rekao da međudržavni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima omogućava da se problem zamene brojila reši putem strateškog partnerstva.

On je u martu na Kopanik biznis forumu izjavio da „uprkos velikoj muci prilikom nabavke brojila, postoji svetlo na kraju tunela“.

Svetlo ipak neće pasti na ugovor sa arapskom firmom Amplex, za čije će detalje javnost biti uskraćena.