Godina ili hiljadu dana vlade

Da li Vlada Srbije slavi godišnjicu ili trogodišnjicu i koliki je njen uspeh, neka su od pitanja o kojima se raspravljalo. Upoređujući ekspozee premijera Aleksandra Vučića i njegovog prethodnika na toj funkciji Ivice Dačića, nema bitne razlike, smatra Miša Brkić: „Jedina razlika je u personalnoj ulozi. Čovek koji je pre tri godine dobio izbore, skrivao se dve godine iza funkcije potpredsednika Vlade, gurajući Dačića napred, koji nije imao hrabrosti da se upusti u bilo šta u sferi ekonomije, čak je i levičario u velikoj meri i dozvoljavao koalicionim partnerima razne vrste ucena. Pre godinu dana situacija se promenila tako što je Vučić počeo da vodi. Za razliku od Dačića, koji je u ekspozeu pažnju posvetio raznim temama, Vučić se fokusirao na ekonomske teme. Utoliko je lakše pratiti šta se u ovih godinu dana dogodilo od onoga što je ekspozeom obećano. Ovde je reč o kontinuitetu Vlade, nema prekida, ista je filozofija vladanja. S obzirom na to možemo da kažemo da je reč o trogodišnjici Vlade, a godišnjici premijera.“

ONE MAN SHOW: Vučićeva vlada se razlikuje od svih vlada posle 5. oktobra, jer nijedna od njih nije imala premijera koji je imao apsolutnu većinu, smatra Dragan Bujošević: „Ako neko može sam da napravi vladu, onda je on gazda u kući, ne mora nikog da sluša. U svim prethodnim vladama, premijer je imao ministre i potpredsednike koji su mogli da prete raskidanjem koalicije i novim izborima. Vučiću nema ko da preti. On sam može da vlada, postavlja ministre i odlučuje o svemu. To je esencijalna razlika između Vučićeve vlade i svih prethodnih. Ova vlada radi na pogonskom gorivu koje se zove Aleksandar Vučić. Sva energija i ideje su njegove, on je inicijator i pokretač svih pitanja, odlučuje, postavlja i preslišava ministre, daje im zaduženja. Ne vidim nijednog ministra koji ima približno tu vrstu energije i zainteresovanosti koju ima Vučić.“

Miša Brkić smatra da tu nije reč o energiji, već o disciplini koju je premijer uveo na početku mandata: „On je javno, pred kamerama i novinarima disciplinovao ministre. Od tog trenutka mi imamo situaciju one man show i to je prva karakteristika ove vlade. Druga karakteristika je stalna pretnja rekonstrukcijom. Svi ministri su u loncu, krčkaju se, a premijer, kada mu se neko ne sviđa i ne može da ga skuva, izbaci ga i ubaci nekog drugog.“

Komentarišući izjave premijera o privrednom rastu i smanjenju deficita i podatke MMF-a i EU o stanju srpske privrede koji su u suprotnosti sa tim izjavama, Brkić kaže da premijer i ministri ponavljaju da ove institucije nemaju dobre podatke i na taj način zavaravaju javnost. Takvo zavaravanje je moguće u politici, ali ne i u ekonomiji, jer postoje precizni statistički podaci. Tri ključna pitanja iz Vučićevog ekspozea tiču se paketa reformi, razvitka privatne sfere i konsolidacije budžeta, kaže Brkić: „U ostvarivanju se najdalje odmaklo kod trećeg pitanja, većom naplatom i smanjenjem troškova kroz plate i penzije zaposlenih u javnom sektoru. Kod druge dve mere nema vidljivih pomaka. Najbolji parametar za to je nezadovoljstvo domaćih i stranih privrednika. Oni su jednoglasni u tome da uprava postoji da bi ih maltretirala. Nakon godinu dana, kada uporedimo ekspoze i rezultate, vidi se obećanje da će se napraviti dobar ambijent. U taj ambijent se krenulo, što se vidi kroz donošenje Zakona o radu, Zakona o privatizaciji, Zakona o stečaju i Zakona o planiranju i izgradnji. Ti zakoni bili su dobar početni korak, a onda kao da se premijer uplašio i stao. Od avgusta 2014. godine Vlada živi na reklami reformi.“

IDEOLOGIJA NOVA, METODE STARE: Aleksandar Vučić je promenio svoju ideologiju, pa je sada prvo pitanje kojim se bavi pridruživanje Evropskoj uniji, a ranije je to bilo pitanje Kosova i Metohije, smatra Bujošević i dodaje da se ponašanje aktuelne vlasti i njeno protivljenje svakom drugačijem mišljenju može posmatrati kao postupanje po ranijem modelu: „Premijer je možda promenio i ekonomske postulate koje je ranije imao, ali u tehnici vladanja je zadržao stare metode. Tadićevo vreme Srbiji je donelo da se oni čiji su stavovi drugačiji na političkoj sceni ne doživljavaju kao neprijatelji, već kao protivnici. Sada se oni ponovo doživljavaju kao neprijatelji i protiv njih se vode kampanje preko tabloida. I ranije vlasti su koristile tabloide, ali ne u te svrhe. To je povratak od deset milja unazad. I ranije je bilo slučajeva da političari prozivaju pojedine novinare i političare, ali nikada u ovoj meri. Danas se na konferencijama za novinare ljudi bez mnogo dokaza prozivaju i optužuju da su nečiji plaćenici. Toga ranije nije bilo, a loše je i kontraproduktivno. Negativno utiče na klimu u društvu i dovodi do većih podela i proizvodnje neprijatelja. Pretpostavljam da on tako doživljava primedbe. Postoje pravila igre koja se ne poštuju. Kada neko kaže da nešto nije u redu, on skreće pažnju na to da se ne igra po pravilima.“

Osim netrpeljivosti, tu je reč i o nesigurnosti. Neprijatelji reformi i vlade su unutar sistema koji Vučić vodi, a javna preduzeća su jedan od njih, smatra Brkić: „Ona su pre godinu dana nominovana kao tačke reformi, a danas su gotovo u istom stanju. Ta praksa podržavljenja se nastavlja. Javna preduzeća su kasice prasice političkih stranaka. Tamo je uhlebljenje za glavne odbore stranaka. U njima sede stranački funkcioneri i tu se ogleda pritisak na Vučića unutar stranke da ne ulazi u reformu javnih preduzeća.“

Aktuelna vlada se tokom svog jednogodišnjeg mandata suočila sa nekoliko kriznih situacija u kojima se mogla uvideti njena sposobnost u upravljanju krizama. Upravljački kapacitet bilo koje vlasti u Srbiji je mali, jer njega čini državna uprava, a ovaj sektor u Srbiji je nerazvijen, smatra Bujošević: „Moraju da postoje neki sistemi koji funkcionišu, bez obzira na to ko je premijer. Ova zemlja te sisteme nema i svaki dan je vanredno stanje. Nijedna vlada ne može da se snalazi u toj vrsti situacije. Potrebno je da neko ko se razume u određenu oblast kaže šta može, a šta ne. Meni izgleda da sve što se radi, radi Vučić. Onda ne znamo šta je uradio neko drugi od ministara, čija je ideja. Možda mi to i ne treba da znamo, ali upravo zato ne možemo ni da ih ocenjujemo.“

Brkić nije saglasan sa tim i smatra da potezi svih ministara treba da budu vidljivi: „Vlada zato i postoji kao tim. Ne da jedan čovek nama kaže da je sve uradio ili da mi imamo predstavu da je to tako. Zašto onda postoje ministri? Ja, kao građanin koji plaća vladu, hoću da vidim šta je svaki resor uradio od onoga što je predložio. Jedan čovek nema kapacitet za sve. Nijedna vlada od 1990. nije bila sastavljena od ovako nekompetentnih ljudi i zato mi izgleda kao burazerska administracija. Onaj ko pobedi na izborima smatra da može sa državom da radi šta hoće.“

Među najgore poteze vlade u proteklih godinu dana spadaju gaženje institucija i aktuelna dešavanja u vezi sa ombudsmanom, saglasni su sagovornici. Brkić kao najgori potez vlade u ekonomiji izdvaja priču sa Železarom, dok je najbolji potez u toj oblasti Zakon o radu. Za Bujoševića je najbolja želja da se nešto promeni i prvi koraci u tome: „Međutim, na tom putu se stalo jer nema svega što bi ga omogućilo. Bez reforme državne uprave on je nemoguć. Želja da se nešto promeni je sjajna, ali sam očekivao da će sve to brže ići.“

„U prvoj polovini godine vlasti premijera, dopalo mi se njegovo insistiranje na promeni svesti ljudi kada je u pitanju radna etika. On je započeo, stao i živi od stare slave“, zaključio je Brkić.