I Hristos je bio izbeglica

Početkom septembra na udaru dela svetske javnosti našao se mađarski kardinal Peter Erdo, koji je na konferenciji za štampu izjavio da Rimokatolička crkva u Mađarskoj ne treba da prihvati migrante: „To je zabranjeno i ako bismo mi to uradili, bili bismo trgovci ljudima.“ Kardinal Erdo je ubrzo tvrdio da su njegove reči bile izvučene iz konteksta (reči se, istina je, lako izvlače iz konteksta, ali u isto vreme, ovo opravdanje može biti veoma zgodno za sve izrečeno).

U intervjuu koji je usledio, kardinal je kazao da je Crkva već pripremila dve zgrade za prihvatanje izbeglica koje će biti otvorene kada se reše pravne poteškoće, kao i da čini mnogo toga ne bi li im pomogla. Prema tvrdnjama medija, benediktinski samostan u Mađarskoj otvorio je svoja vrata migrantima, dajući im hranu i pružajući smeštaj, dok su se po društvenim mrežama mogle pročitati i vesti da su se tamošnji benediktinci pridružili izbeglicama na jednom delu puta ka Austriji.

Odista, glasovi koji se čuju iz hrišćanskih crkava poslednjih dana su uglavnom onakvi kakvi bi i trebalo da budu – u novozavetnom duhu brige i saosećanja za drugog. Papa Franja je, govoreći na Trgu Svetog Petra, kazao vernicima da bi svaka parohija, religijska zajednica, svaki manastir u Evropi trebalo da primi jednu izbegličku porodicu, dodavši da to treba da počne od njegove eparhije u Rimu.

Nije ovo prvi put da papa šalje ovakve poruke. U centru za izbeglice u Rimu koji vode jezuiti, poručio je: „Dragi religiozni ljudi, vaši prazni manastiri nisu korisni Crkvi ako su pretvoreni u hotele i donose novac. Prazni manastiri ne pripadaju vama, oni su za telo Hristovo, što izbeglice jesu.“ Iz Vatikana stižu, sa raznih strana, izjave slične ovoj.

DOSTA JE BILO PATNJE: U Austriji, objavljuje tamošnja štampa, Crkva pruža podršku izbeglicama kroz razne vrste pomoći, uključujući i smeštaj po parohijskim konacima i manastirima. Za vreme mise održane u glavnoj bečkoj katedrali za migrante preminule u kamionu, austrijski kardinal Kristof Šenborn je kazao da je dosta bilo „smrti, patnje i progona“. Na minhenskoj železničkoj stanici migrante su zajedno dočekali evangelistički biskup Hajnrih Bedford-Štrom, glavni čovek protestantske crkve u Nemačkoj, i katolički kardinal Rajnhard Marks. Njih dvojica su se našli drugim povodom i dok su razgovarali sve vreme su im na telefone stizale vesti o migrantima. Tako su odlučili spontano da dočekaju vozove u kojima su se nalazile izbeglice i požele im dobrodošlicu u Nemačku. Kardinal Marks i inače često govori protiv nemačkog nacionalizma i ksenofobije upućene protiv izbeglica sa Bliskog istoka.

Zanimljivo je posmatrati kako se pojedini glasovi koji stižu sa desnice, a za sebe tvrde da zastupaju tradicionalne hrišćanske vrednosti, razilaze sa onima koji dolaze od crkvenih zvaničnika. Dok ovi prvi upozoravaju na pretnju hrišćanskom identitetu od strane muslimana, dotle predstavnici crkava uglavnom govore o saosećanju i potrebi da se pomogne onima koji su u nevolji.

CRNE OVCE: Naravno, malo šta je u ovom i ovakvom svetu crno-belo. Pojedini predstavnici desničarskih organizacija i političari tvrde da mnogi vernici, a i sveštenstvo, misle kao oni, ali to uglavnom ne govore. Bilo da je reč o Italiji, Nemačkoj ili Grčkoj (gde je takođe mitropolit Grčke pravoslavne crkve Jeronim pozvao Grke da budu velikodušni prema onima koji dođu, a i Srpska pravoslavna crkva je u svom saopštenju govorila o potrebi da se pomogne migrantima, dok se to ne bi moglo kazati za desničarske pokrete). Strah od terorizma i islamizacije ipak je prisutan, mada za sada veoma retko, i u izjavama pojedinih crkvenih zvaničnika kao što je to slučaj sa mađarskim biskupom Laslom Kis-Rigom, koji je izjavio da nije reč o izbeglicama već o invaziji: „Oni dolaze i viču Allahu akbar. Oni žele da preuzmu kontrolu.“

Takođe, čulo se pitanje iz crkvenih i inih krugova da li crkve treba da pokažu više brige prema izbeglicama hrišćanima. Svetski savet crkava je, u svom saopštenju, odbacio ovaj stav kao potpuno neprihvatljiv.

Konačno, zamereno je i papi Franji da je u svom pozivu bio pomalo iracionalan, kao i da ideja da se izbeglice prime u svaki manastir predstavlja preveliki logistički izazov. Ponašati se onako kako Biblija nalaže, štititi slabe i brinuti se o drugome, inače jeste izazov. Straha ima mnogo sa svih strana i nije pošteno reći da je on neopravdan. Ali ne treba zaboraviti da je, današnjim rečnikom govoreći, dok su Marija i Josif bežali, i Hristos bio izbeglica.