Još u maju, kada je Vlada Vojvodine donela odluku da od Pokrajinske skupštine zatraži odluku o osnivanju Vojvođanske akademije nauka, umetnosti i kulture – VANUK-a, bilo je jasno da je vladajuća koalicija u Vojvodini, pritešnjena kontinuiranim i brutalnim napadima vladajuće koalicije u Srbiji, učinila pokušaj da za dolazeće pokrajinske parlamentarne izbore izazovno postavi temu institucionalne budućnosti autonomije Vojvodine. Zapravo, ovaj „mamac“ vojvođanskoj opoziciji, koju najbučnije i najsnažnije predvodi Srpska napredna stranka, a prati je dosta šareni trubački orkestar „patriotskih“ i „državotvornih“ stranaka sa desnice, verovatno je nametnuo, za politički kalambur, uvek spremni Nenad Čanak – a taj „mamac“ odmah su progutali uglavnom svi kojima je bio namenjen.
Istina, već posle nekoliko dana, nakon 7. jula (!), kada je predlog Vlade Vojvodine da se treći put osnuje Vojvođanska akademija usvojen u pokrajinskoj skupštini, vodeći „opozicionari“ u Novom Sadu čini se da su shvatili da bi ih ponovno raspredanje o Vojvođanskoj akademiji, navodno kao „elementu pokrajinske državnosti“, isterao na teren otvorenog izjašnjavanja protiv Vojvodine i njene autonomije, što SNS mudro izbegava već tri godine, pa akcenat stavlja na drugačije i sirovije slogane, poput onog: „Pajtić lopov“ (kojim je išaran pločnik širom Bulevara oslobođenja u glavnom gradu Pokrajine).
Naime, neko u vrhu SNS-a (verovatno sam vođa stranke Aleksandar Vučić) prihvatio je procenu da nije probitačno ići frontalno protiv vojvođanske autonomije i da ne treba direktno tražiti njeno ukidanje – bar ne pre vojvođanskih pokrajinskih izbora, za koje se i dalje ne zna da li će makar simbolički biti „vanredni i prevremeni“ (dakle, u decembru ove godine), ili „redovni“, maja iduće godine. Ako Pajtićeva vlada izdrži „ceo treći mandat“, to bi već samo po sebi bio svojevrstan poraz SNS-a u Vojvodini, posle serije pokušaja da se ta vlada sruši kao „nelegitimna“ ili bar „rekonstruiše“ tako da se iz nje izbace demokrate. Ti pokušaji su podrazumevali naprasnu saradnju Čanka (LSV) i Pastora (SVM) sa
SNS-om, ali su ova dvojica (međusobno se javno „svađajući“) izvrdali takva očekivanja – a da nisu napustili „koaliranje“ sa Vladom Srbije (Pastor) i nisu, navodno radi „preživljavanja vojvođanske ideje“ u budućnosti, napustili „očijukanje bez obećanja“ sa Vučićem (Čanak).
Procena da se zasad ne isplati institucionalno rušenje vojvođanske autonomije, kada je ona već samo „fasadna“ posle „dogradnje“ Miloševićevog ustava Srbije iz 2006. godine, možda se zasniva na zebnji da i zbog toga trijumf Vučićevih naprednjaka u Vojvodini ne može biti onako uverljiv kakav je ostvaren na srpskim parlamentarnim izborima 2014. godine. Bolje reći, taj apsolutni trijumf nije logično očekivati pošto građani Pokrajine belodano vide da se Vojvodina iz dana u dan sve više pljačka i sve više propada, čak i više od drugih delova Srbije, što se već ne može pripisivati samo Pajtićevoj pokrajinskoj vladi, jer je čak i paorima Vojvodine jasno da se već tri godine bukvalno sve ključne odluke o Vojvodini, a i o svemu ostalom, donose u Vučićevom kabinetu u Beogradu.
Ipak, bez obzira na to što je omiljena tema srpskih nacionalista i centralista o Vojvođanskoj akademiji, kao nekakvom udarnom pramcu navodnog vojvođanskog separatizma, brzo utihnula, u prvim danima posle osnivanja VANUK-a, ona je na oskudnu vojvođansku političku trpezu bacila gomilu odavno izanđalih i besmislenih političkih kvalifikacija, kakve je Čanak izazivao na mreži, da se izrazimo teniski, a ne mađarski.
Tako je poslanik SNS-a u Skupštini Vojvodine Vladimir Galić izjavio da se VANUK ne može osnovati po Statutu APV i Ustavu Srbije, prema tumačenju Ustavnog suda, nego da Vojvodina samo, po Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, može biti osnivač naučnog instituta. Zatim je vojvođanski funkcioner DSS-a Borko Ilić izneo mišljenje da je VANUK „osnovan kao pokušaj utemeljenja vojvođanske nacije, državnosti i vojvođanskog identiteta, a verovatno i kao utočište za istrošene komunističke kadrove koji prosto ne žele da sede u SANU, jer im očigledno ne odgovara predznak ‘srpski’, pa izmišljaju VANU, VANUK“.
Dveri su, dakako, izdale saopštenje u kome se osnivanje VANUK-a kvalifikuje „kao pokušaj destabilizacije u Vojvodini i u čitavoj Srbiji, i to u trenutku kada se naša zemlja nalazi u veoma teškoj situaciji“. Najdalje je otišla Treća Srbija, prioritetno i oformljena kao organizacija za rušenje autonomije Vojvodine, koja je nekoliko dana pre osnivanja VANUK-a, kod Privrednog suda registrovala svoj VANUK – to jest „Visoki akademski novosadski ujediniteljski klub“, radi obeležavanja velikog jubileja – stogodišnjice prisajedinjenja Banata, Bačke, Baranje i Srema Kraljevini Srbiji 1918. godine. Eto nama u narednim godinama i sudskog spora oko autorstva nad imenom VANUK. Inače, ova „majstorija“ Treće Srbije samo će naterati osnivače Vojvođanske akademije da umesto akronima koriste svoj puni naziv, a to je za ovu malu javnu ustanovu i važnije.
Da li će se mrcvarenje Vojvođanske akademije, koje traje već skoro tri decenije, ponovo rasplamsati, to najviše zavisi od mnogo ozbiljnije teme: šta će biti sa vojvođanskom autonomijom, koja je posle radova Ustavnog suda na njenim temeljima – u ruševinama. Zajedno sa Vojvodinom.
