Kada se generalno pogleda na projekciju državnog budžeta Srbije za 2016. godinu i korigovanu fiskalnu strategiju, kao i još 13 pratećih propisa, koje je Vlada Srbije protekle nedelje poslala u Skupštinu, da se prodiskutuju za tri dana i usvoje do zakonskog roka, 15. decembra, glavni utisak je da će država nastaviti da „štedi“ tako što će trošiti više, a zahvatati od privrede i građanstva još više. Tačnije rečeno, čeka nas godina u kojoj bi poreski prihodi države trebalo da porastu za 7,9 odsto. Radi ilustracije tog porasta treba primetiti da se za 2016. godinu planira „prirast“ BDP-a Srbije za 560 miliona evra (stopa rasta od 1,75 odsto), a istovremeno projektuje „prirast“ poreskih i drugih prihoda državnog budžeta za oko 600 miliona evra.
Ako u uobičajenu konfuziju u našoj javnosti oko osnovnih budžetskih i fiskalnih cifara uvedemo malo reda, videćemo da se za iduću godinu planiraju „ukupni rashodi i izdaci“ države od oko 1.119 milijardi dinara, što je tek nešto više od onih koji su planirani za ovu godinu (1.115 milijarde dinara). U tome su sami budžetski rashodi za 2016. godinu projektovani na 1.085 milijardi dinara, što je, takođe, tek nešto više od onih koji su bili odobreni za ovu godinu (1.082 milijardi dinara). Međutim, pošto se računa sa znatnim porastom „ukupnih prihoda i primanja“, sa oko 924 milijarde dinara ove, na oko 997 milijardi dinara iduće godine (plus od 73 milijarde dinara) – trebalo bi da dođe do značajnog pada projektovanih deficita (fiskalnog i budžetskog).
UŠTEDA NA PAPIRU: Tako se očekuje da će ove godine odobreni ukupni fiskalni deficit od oko 191 milijarde dinara opasti iduće godine na oko 121 milijardu dinara, dok će ove godine planirani, a navodno neostvareni budžetski deficit od 158 milijardi dinara, po projekciji za iduću godinu, moći da iznese samo oko 87 milijardi dinara. U stvari, pošto je Vlada Srbije stiskala budžetski deficit sve do ovih dana, još se ne zna koliko će on definitivno iznositi i da li će uopšte biti manji od onog koji je projektovan za 2015. godinu, pošto poslednjih dana treba platiti lavinu računa koji su tokom godine stavljani na dno fioke. Tim putem je, praktično, u najvećoj meri i ostvaren veliki tekući pad budžetskog deficita, s kojim se hvali premijer Aleksandar Vučić. Da je plaćen dospeli dug NIS-u (Gaspromu) za preuzeti „srpski gas“ od 200 miliona dolara, da su plaćene subvencije seljacima od preko 8 milijardi dinara i da su isplaćeni vojni penzioneri – uštede na deficitu skoro bi bile prepolovljene.
Zanimljivo je pogledati strukturu gore već spomenutog planiranog velikog porasta ukupnih poreskih prihoda iz kojih će se napajati državni budžet, sa planirane 764 milijarde ove godine na 829 milijardi iduće godine (porast za 65 milijardi dinara). U tom okviru, naplata PDV poreza trebalo bi da se ukupno poveća sa očekivanih 399 milijardi dinara ove na 427 milijardi dinara iduće godine (najvećim delom zahvaljujući PDV-u na uvoz), što znači da se tu računa sa porastom za oko 28 milijardi dinara. No, porast prihoda od akciza projektuje se u većem iznosu – sa oko 215 milijardi dinara ove na 254 milijarde dinara iduće godine. Udruženje naftnih kompanija Srbije je već izračunalo da će od nove godine akcize na benzin biti veće po litru benzina za 2,5 dinara, dizela za 4 dinara, a po litri TNG-a za 1 dinar – iako je državi udeo u ceni goriva već prevelik i kreće se oko 55 odsto krajnje cene. No, akcize će se, posle struje, uskoro proširiti i na niz bezalkoholnih pića, pa se može reći da će „trošarine“ pritisnuti potrošnju građana više nego ikada u našoj ekonomskoj istoriji. Na stranu što su i cigarete tiho ponovo poskupele proteklog petka.
NEDODIRLJIVE SUBVENCIJE: Privreda u privatnom vlasništvu će iduće godine uglavnom deliti sudbinu poreski opterećenog građanstva, ali ne i korisnici subvencija i glavna javna preduzeća, jer se politika subvencija najmanje menja. To jest, subvencije će po projekciji budžeta, sa ovogodišnjih 80 milijardi dinara, porasti na oko 85 milijardi dinara. Subvencije privredi će biti povećane sa oko 13 na oko 14 milijardi dinara; poljoprivredi će biti smanjene za nijansu, sa 28 na 27,95 milijardi dinara, železnici će biti povećane sa 11 na 17 milijardi dinara; putnoj privredi sa oko 7 na preko 9 milijardi dinara, turizmu sa 1 na 1,5 milijardi, dok će najgore opet proći kulturne institucije kojima će se subvencije smanjiti sa blizu 9 milijardi na 4 milijarde dinara („ostale“ subvencije ostaju na oko 10 milijardi dinara).
Kod takozvanih transfera nižim nivoima vlasti, posle najava znatnog smanjenja iz kabineta nadležne ministarke Kori Udovički, ipak je projektovano minimalno povećanje sa 67,6 na 69,6 milijardi dinara, jer dolaze lokalni izbori, pa se vladajuća koalicija plaši da na te izbore izađe sa parolom: za vas iz centrale nema para! Opštinama i gradovima planira se transfer iz budžeta isti kao ove godine, 33,3 milijarde dinara, a ostalo ide putevima.
Kod „transfera“, to jest pokrivanja tekućih gubitaka društvenim fondovima, nema senzacionalnih promena u planu za iduću godinu – njima će ukupno biti namenjeno 260 milijardi dinara, naspram ovogodišnjih 274 milijardi dinara. Penzionerskom PIO fondu iz budžeta će se iduće godine dodati gotovo isto dotacija kao i protekle godine – oko 220 milijardi dinara. Zdravstvu je namenjeno manje nego tekuće godine, ove 33 milijarde, iduće 28 milijardi dinara. Uprkos čestoj kritici Fiskalnog saveta da država ne treba da steže „kapitalne izdatke“ (zbog očuvanja minimalnog nivoa tražnje) – u projekciji budžeta za iduću godinu se ove godine odobrena sredstva od 49 milijardi dinara smanjuju na 42 milijarde dinara.
PITANJE JAVNOG DUGA: Valjda u sporazumu sa MMF-om „ram“ za državne zajmove povećava se sa oko 80 na oko 90 milijardi dinara, a prostor za državne garancije kreditima javnih preduzeća smanjuje se sa ovogodišnjih 81 na 44 milijarde dinara. Ukupno uzevši, kako piše u Predlogu budžeta, „Srbija će u 2016. godini odobriti projekte i programske zajmove do iznosa 529.768.750.000 dinara ili 2.815.000.000 američkih dolara i 1.670.500.000 evra“. Reč je o dugoročnim projektima.
Izjava ministra finansija Dušana Vujovića da on očekuje da će učešće javnog duga 2016. godine početi da pada, u izvesnom je sudaru sa podatkom upisanim u samom budžetu – da je javni dug krajem oktobra ove godine iznosio 22,2 milijarde evra, a da će iduće godine iznositi 24,3 milijarde evra.
Za one koje zanimaju i troškovi političke elite, evo još nekoliko podataka. Iduće godine se planira da nas rad Narodne skupštine košta 1,25 milijardi dinara, rad kabineta predsednika Republike 233 miliona dinara, rad Vlade Srbije 8,3 milijarde dinara, rad kabineta predsednika Vlade 22 miliona dinara. Kancelarija za Kosovo će opet potrošiti pozamašnih 5,52 milijarde dinara.
U korigovanoj Fiskalnoj strategiji, inače, najviše je pažnje privuklo smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru za 35.000 ljudi, što je posledica činjenice da se ove godine u tom pravcu nije uradilo ništa, a obećano je da će se uraditi u sporazumu sa MMF-om. Najveći broj tih ljudi zapravo će otići u penziju, a novi neće biti zapošljavani.
Uprkos minimalnom porastu transfera iz budžeta Srbije za 2016. godinu za plate zaposlenih u obrazovanju APV, sa 25,3 na 26,7 milijardi dinara, u Pokrajini kažu da će iduće godine u celini proći mnogo gore, jer Ministarstvo finansija pokrajinski budžet praktično isključivo vezuje za porez na zarade (Vojvodini spada 18 odsto onoga što se na osnovu tog poreza prikupi na teritoriji Pokrajine) i porez na dobit preduzeća koja su registrovana u Vojvodini (42,7 odsto tog poreza), a osnovice ovih poreza su u padu već nekoliko godina, pa pada i vojvođanski udeo.
Zbog svega toga, kako je izjavio pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman, učešće vojvođanskog budžeta u budžetu Srbije će iduće godine pasti na oko 2 odsto, iako u Ustavu Srbije piše da ono mora biti „najmanje 7 odsto“. Tu je i već poznati problem što sve vlade Srbije, od 2007. godine naovamo, odbijaju da 7 odsto računaju u odnosu na ukupne budžetske rashode ili bar na ukupne budžetske prihode, nego taj procenat računaju na „poreske prihode“. Računajući tu manju osnovicu, budžet Vojvodine bi iduće godine trebalo da iznosi najmanje 58 milijardi dinara, što znači da bi trebalo da bude manji za oko 1,5 milijardi dinara u odnosu na ovogodišnji (posle drugog rebalansa).
Uzgred, kada bi se 7 odsto računalo na ukupan budžet, kako nalaže zdravorazumska logika, vojvođanski budžet bi iduće godine iznosio 76 milijardi dinara. Pokrajinski sekretar Radoman zbog toga i iznosi tvrdnju da je Srbija od donošenja Ustava 2006. godine do danas dužna za vojvođanski budžet više od 240 milijardi dinara.
