foto: m. milenković
Među sve te vesiće, babiće i čučkoviće, maje i vulini su bili viši loža VIP nivo, dopade tetovirato i kvarcovano žensko u bijelo čipkasto aljinče. Kad je protokol upravi ka sedalu, upita, Može li i njen dečko, odgovoriše, a što ne bi moglo. Neobavešteni novinar je upita za identitet, ostali personaliti, a ona, vidno iznenađena, odgovor prepusti protokolu, koji reče da to naša poznata modna kreatorka
Poseta kineskog predsednika pomerila je proslavu slave Ministarstva unutrašnjih poslova za jedan dan. Umesto u nedelju, slavilo se i defilovalo u ponedeljak. Sve ostalo bilo na svaki nivo, ministar je praznično poručio da je policija u službi građana, i ministarski zahvalio premijeru Vučiću za sve što je učinio, i čini, za srpsku policiju.
ZASUKA RUKAV: Dakle, nastavni centar „Makiš“, kad se prođe kontrolni punkt, otvori se zeleni teren, svečana tribina. Cela tribina, sa pokrivenom ložom, u belim, plavim i crvenim sedalima. RTS se uvežbava za prenos, policijski orkestar za nastup. Na svakom sedištu flašica vode, kišobran, natpis VIP gosta, reporter letimično pređe spisak imena, Dragan Bujošević, Goran Vesić, Zoran Babić, Zoran Bašanović, Vladimir Đukanović…
Tribina se punila, preko puta je montažno sedalište za poštovano građanstvo, jedno sto mesta, bilo dupke puno, tekle su završne pripreme pred svečanost. Policijski službenik sa beretku, sa pločicu na kojoj pisalo Puvača, preko bežični mikrofon dade naredbu da svi koji nisu za svečanu tribinu, napuste tribinu. Na obeleženo mesto pristiže gospodin od Obrenovca Čučković, policajac sa pločicom Puvača, priđe ogradi terena da ga pozdravi.
Po komandi gospodin Puvača dve žute cisterne uzeše zaliju crvenu šljaka stazu, u VIP sedala, iznad gospodin Čučković, stupi gospodin, sa sitnu decu, predsednik Izborne komisije imena Dejan Đurđević. Po komandi na terenu uzeše da se postrojavaju policijske jedinice, među VIP svet banu i kvarcovano žensko, tetovirato po zadnjoj modi, u belo čipkasto aljinče. Kvarcovano žensko, sa napućene usne po zadnjoj modi, upita protokol, može li i njen dečko, protokol odgovori da se podrazumeva. Kad se središe protokolarne nedoumice, gospođa u čipkasto aljinče sede, ispod gospodina Čučkovića, na sedalo obeleženo imenom Suzana Perić, relaksirano, progresivnim gutljajima, naže vode iz VIP flašice.
One dve cisterne jošte jedanput zališe crvenu šljaka stazu, u VIP sedala pristigoše gradski menager Vesić, bledoplavi radni sako sa u rever zadenutu Beograd značku, i gospodin Andreja Mladenović, koji za ovu svečanu priliku bejaše u svečanom odelu boje pešadijskih vojnih jedinica. I VIP loža, koja bila na najviši nivo, punila se, levo krilo, stišane frizure Tasovac, do njega SPS Antić i ekspert Udovički Kori, po sredini i centralno gospođa Gojković Maja sa gospodin Ljajić Rasim, desno krilo, u košulji Vulin, sa važni ministar vojni u na crno civilno odelo.
Ko da poče direktan RTS prenos, na stazi je bio direktor policije, kome je na pločici pisalo Rebić. Sve što išlo na televiziju se moglo vidi na video zidu, koji bio na levoj strani terena, među veliki i crni zvučnici. Na svoje VIP mesto se smesti, sa naočare za sunce, graorasto odelo, graorasta i kravata, gospodin Babić Zoran, koji diskretno zasuka levi rukav, pokaza se krupan crni sat.
Uto bi komanda, Jedinice, mirno, pozdrav, nadesno… javi se policijski orkestar, sa leve strane na stazu, pa na teren, stupi lično gospodin doktor ministar policije Stefanović Nebojša. Gologlav, samo sa naočare, tako da su sve insinuacije da je on „prvi fantom“ time i pred svima demantovane. Gospodin doktor ministar marševskim korakom dođe do zastave, glavni policijski savetnik mu raportira, on, sa samo jedno zakopčano dugme, nastavi do kraja postrojenih jedinica. Sa samo jedno zakopčano dugme se vrati od kraja postrojenih jedinica, sa zdravo, pozdravi sve jedinice, sve jedinice mu otpozdraviše.
Svečana tribina dade aplauz, gospodinu ministru priđe žensko u laku crvenu haljinu, a gospodin ministar žensketu u laku crvenu haljinu dade rukoljub. Žensko u laku crvenu haljinu, neobavešteni novinar saznade da to lično umetnica Mari Mari, otpeva himnu, sve se diže, gore, u najvišu ložu, direktor policije, sa pločicom Rebić, je sa obe ruke bio u svečanom pozdravu.
GOLOGLAVI MINISTAR: Javi se ministar gospodin, da se podvuče, gologlav, samo sa naočare, sve pozdravi sa, poštovani, nastavi da je godina bila uspešna, bilo uspona, bilo padova, prošli kroz razne nedaće, borili se hrabro, i bez kalkulacija… Naša misija je da služimo građanima, rezultati ne mogu da se ospore… Iza nas 205 godina istorije i obaveza, mi nemamo pravo da izneverimo građane… U protekle dve godine dobri rezultati, 16.700 krivičnih dela manje… ni jedan narko diler danas se u Srbiji ne oseća sigurno… zaplenili smo pet tona različitih narkotika, 30 kriminalnih grupa, sa 215 članova, sklonjeno je sa ulica… Nulta tolerancija na kriminal i korupciju… Zahvalan sam premijeru Vučiću na svemu što je učinio, i čini, za srpsku policiju… Posle još nekoliko reči na temu, završi sa, Živela Srbija! Svečana tribina dade aplauz.
Gospodin ministar, koji doktor, krenu ka najvišoj loži, svečana tribina ustade, ustade menager Vesić, ustade gospodin Babić, kome tom prilikom graorast rukav sakoa pade preko crnog sata, ustade i poznata kreatorka modna. Stefanović gospodin stiže do gospođe Gojković Maje, direktor policije, u uniformi, sa pločicom Rebić, još je bio u stavu pozdrav himni.
Nastavi se RTS direktan prenos, spikerka je sa lica mesta prenosila, „Kao što vidite ešaloni policije napuštaju teren“. Nastupi dečji hor muzičke agencije „Mari Mari“, deca u bele majice, Mari Mari u laku crvenu haljinu, sa numeru „Policajac“. Dođe red na vežbu žandarmerije, crne uniforme sa crne fantomke, spikerka je prenosila, „običan pad napred, i složeniji, leteći pad napred“. Najaviše SAJ, rekoše da teroristi oteli autobus, i da oteli teretni brod, pun eksploziva, na Dunavu. Na terenu parkiraše žuti autobus, svi teroristi iz autobusa, uz trijažu, i proveru identiteta, behu savladani. Nastupiše vatrogasci, koji ugasiše autobus, koji se zapalio posle beskompromisna akcije SAJ-a. Na video zidu pokazaše kako su, sinhronizovanom akcijom, savladani teroristi na Dunavu, koji su brod pun eksploziva hteli da usmere na postolje mosta.
Svečana tribina dade još jedan aplauz, Policijska brigada pokaza kako se dovode u red sportski huligani, Interventna jedinica savlada pljačkaše banke, koji su se probili iz obruča, teren nadleteše dva, pa još dva helikoptera, ponoviše to u niskom letu, spikeri objaviše kraj smotre, iz RTS-a zamoliše policijski orkestar da „svira još malo“.
Svečana tribina uze da se razilazi, ali, ciljano, sve krenu ka ugostiteljskom objektu sa vrbe, suncobrani i veliki beli čador, koji bio sa druge strane. Sve VIP gostiju krenu kroz špalir uniformisanih policajaca, stazu je, dodatno, od poštovanog građanstva, obezbeđivala metalna ograda. Kretalo se u redu i poretku, jedino zastajkivanje bilo kod borbenog vozila, koje neobaveštenom reporteru ličilo na tenk, gde je lično ministar policije, koji i doktor, gologlav, nešto, biće o tom „tenku“, objašnjavao gospođi Gojković Maji, koja do u ogrlicu crvenu bila svečana.
Kad se stiglo do ulaza na koktel, novinari behu zamoljeni da stanu sa strane, dok poslednja VIP propusnica ne prođe. Prođe VIP Vjerica Radeta, VIP poslanik Đukanović, kad naiđe i kvarcovana gospođa u belo čipkano aljinče, novinar bi slobodan pita, a koji je gospođe VIP identitet, drugi personaliti i rijaliti, a ona, bome iznenađena reportera neznanjem, uputi ga na protokol, koji udovolji, rekavši da se radi o našoj poznatoj modnoj kreatorki.
Pustiše i novinare, pravo na aperitiv, predjelo sa razne pituljice. Kad na red dođe sitan roštilj, udari veliko nevreme. Ko stiže, skloni se pod veliki i beli čador. Kad u čador beli uđe lično ministar policije, i dalje gologlav, reporter pređe na operaciju udaljavanja. Po sav kijamet, uz pomoć svojih veza, novinar, vozilom visokog nameštenika policije, bi prebačen do centra grada, te koristi priliku da veli da građani, vaistinu, kad im je teško, i kad imaju vezu, mogu da se oslone na MUP.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
