Kuća se nalazi u naselju oko jajinačke ulice Jakova Galusa, sa glavnog, avalskog puta – desno, nakon skretanja za Spomen-parka Strelište. Na istoj raskrsnici za premijerovu kuću, uska slepa ulica sa glavnog puta vodi i levo, u srce šume u kojoj je i spomenik. E baš tu, nedaleko od te raskrsnice, nađen je arsenal – zolja, četiri bombe, nešto municije različitog kalibra. U prodavnici u ulici Jakova Galusa, prodavačica je, mučno se namrštivši, odbila razgovor o aktuelnoj temi nađenog oružja i mogućeg atentata: „Mene zaista ne interesuju te stvari.“
Jesen je pa je hrastovo i bukovo lišće uveliko pokrilo tragove brojnih policijskih snaga koje su tokom poslednjeg oktobarskog vikenda vršile uviđaj zbog nađenog oružja. Nemoguće je primetiti gde se tačno sve odigralo.
Kao i svaka šuma u blizini srpskih gradova, i u ovoj se sa puta vidi mnogo smeća. Deluje da bi se ispod lišća moglo naći i mnogo više od već pronađenog, a novinske arhive to potvrđuju. Pre sedam godina, tokom porodičnog izleta u šumi kod Spomen-parka u Jajincima, deca atašea libijske ambasade su tako pronašla ručno pravljeno oružje, pa je, misleći da drži igračku, dečak ranio sestru u stomak.
Stotinak metara od raskrsnice, sa obe strane uske ulice, živi ne više od desetak porodica. Psi i mačke su mirni, ne reaguju na ekipu „Vremena“. Iz odžaka kulja dim, u bašti jednog dvorišta su neizvađen kelj i kupus. Starija gospođa sa kesama iz prodavnice se ljubazno osmehuje: „Ja živim ovde, i verujte, ništa nisam primetila.“
Još malo napred, uz blago uzvišenje, stoji modifikovano oklopno vozilo. Ofarbano je u crno, a napred i sa strane, belom bojom, nacrtana je kosturska glava okružena natpisom „Mir za slobodu“ i „Glavu za Kosmet“. Između su dva znaka koja liče na nemačke krstove. Po blatu u šarama na gumi, deluje da je u voznom stanju. „Tu pragu smo nabavili sa Košutnjaka, snimali su neki film…“, objašnjava čovek u radničkom kombinezonu koji je u dvorištu bivše upravne zgrade FK Napretka radio nešto čekićem.
„Videli ste i sami da sad ima nekoliko scenarija otkud zolja i bombe tamo…“, kreće on da govori o aktuelnim teorijama o pronađenom oružju u njegovom komšiluku. „Nije mi samo jasno zašto ne otkriju ko je to prijavio. Pa ne može to oružje tek tako da se donese. Mi kad smo dovezli pragu, to se videlo…“
Ne deluje da je ubeđen u najpopularniju varijantu da je oružje pripremljeno za napad na premijera: „Pazite, kad on dolazi, vojni auto u kome je pratnja, staje baš tu, da popreči ovu usku ulicu, dok auto sa njim ne skrene desno. Nema smisla da se sa tog mesta išta radi. A i ta municija kalibra 7,62! Pa za šta bi im to služilo?!“
Nakon toga, sagovornik je ekipu „Vremena“ uveo unutra da pokaže replike heklera i nekog snajpera koji se inače tu iznajmljuje za air soft, sport koji simulira oružanu borbu u kojoj se koriste verne replike oružja punjene plastičnim mecima. Air soft je nešto poput paint ball-a, ali malo realnije, reklo bi se. Mesto na kome čovek u kombinezonu radi se zove Familja, a na vratima objekta piše: „ФАМИЛИЈА спортско удружење, едукативно креативни центар“. Ispod su crvenim precrtane cigarete, tablete, špricevi, list marihuane, psi, mačke, petokraka, EU, zastava Amerike i držanje za ruke istopolnih osoba. Iznad svega, silueta žene, muškarca i troje male dece. Iza je i igralište fudbalskog kluba Dušan silni.
Jajinci su, inače, mesna zajednica opštine Voždovac u južnom delu Beograda. Do njega se, nakon Banjice, dolazi Bulevarom JNA, odnosno asfaltom koji se od trga Slavija zove Bulevar Oslobođenja. Na istočnom obodu Jajinaca je šuma sa spomen-parkom i spomenikom Strelište. Na tom mestu je nekada bio vojni poligon vojske Kraljevine Jugoslavije, a tokom Drugog svetskog rata su tu nemački nacisti streljali 80.000 boraca protiv okupatora. U Jajincima danas živi oko 7500 stanovnika. U martu su počeli radovi na konačnoj izgradnji kanalizacije za ovo prigradsko mesto… Deca sa Banjice i danas vršnjake iz komšiluka zadirkuju sa: „E, seljaku iz Jajinaca!“
