Šesti poljoprivredni forum "Hrana za Evropu", sa temom "Bezbednost hrane", okupio je predstavnike javnog i privatnog sektora u Vršcu
U Vršcu je 4. i 5. novembra održan šesti po redu poljoprivredni forum „Hrana za Evropu“, u organizaciji Ekonomskog instituta i Društva agrarnih ekonomista Srbije, uz učešće predstavnika vlade i resornih službi, naučne zajednice, poljoprivrednih i prehrambenih kompanija. Jedan od osnovnih zaključaka foruma bio je da je za dalji razvoj domaće poljoprivrede i njen nastup na tržištu EU izuzetno važno da se uspostavi njena vertikalna integracija, ali i da se što pre uvedu potrebni standardi u poljoprivredu.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, istakao je značaj rada na povećanju skladišnih i prerađivačkih kapaciteta, kao i usmerenosti agrarnih mera i alata prvenstveno na sektore u kojima Srbija može biti konkurentna. Kao jedan od mehanizama za unapređenje kvaliteta i konkurentnosti na domaćem i međunarodnom tržištu naveo je uvođenje oznake kvaliteta za proizvode koji su višeg kvaliteta i od domaćih sirovina. Ministar je ujedno najavio da će u sledećoj godini sredstva iz IPARD fondova biti dostupna za korišćenje, i podsetio da je Srbiji iz tog programa EU za period od sedam godina, počev od 2014, namenjeno 175 miliona evra. On je dodao i da nema izvoza hrane u Evropu ako ona nije u skladu sa bezbednosnim kriterijumima EU, a da najveću perspektivu za izvoz imaju voće, povrće, goveđe meso i prerađevine, kao i ribarski proizvodi. „Sledeće godine, u skladu sa raspoloživim sredstvima, ulagaće se i u kapacitete za skladištenje, kao i u konkurentnost domaćeg agrara, koja je sada slaba“, zaključio je Nedimović.
Goran Borčak, komercijalni direktor kompanije Victoria Logistic, članice Victoria Group, na panelu „Srpska agroprivreda viđena očima menadžera“ izjavio je da je za podizanje konkurentnosti domaćeg agrosektora i povećanje poljoprivredno-prehrambenog izvoza ključno povezivanje primarne poljoprivredne proizvodnje i prerađivačke industrije i uspostavljanje sistema kvaliteta. „Da bi se dostigla konkurentnost, neophodna je vertikalna integracija od primarnih proizvođača do prerađivača. Tek ako postoji povezanost u svakoj tački od primarne do finalne proizvodnje, može se izvući maksimum“, rekao je Borčak. „Važnost uvođenja standarda prva je prepoznala prerađivačka industrija, ali sada su u fokusu standardizacija i upravljanje kvalitetom u primarnom sektoru, pošto praćenje kvaliteta proizvoda zapravo počinje još na njivi. Victoria Logistic prati aktuelne trendove u standardizaciji i zahteve tržišta, tako da u proces sertifikacije uključujemo sve veći broj naših partnera od kojih otkupljujemo soju i suncokret. Kroz dugoročna partnerstva i planiranje poljoprivredni proizvođač može da računa na siguran plasman, a prerađivač na stabilnost u isporuci sirovina odgovarajućeg kvaliteta“, dodao je Goran Borčak.
On je istakao i da je proizvodnja uljarica u Srbiji na nivou evropskih standarda i da je ovogodišnji rod suncokreta, soje i uljane repice 1,2 miliona tona, što je izuzetan rod. „Poseban problem je što mali proizvođači u Srbiji nisu organizovani i skoro da i ne postoje esnafska udruženja. Najteže je proizvoditi ako se ne zna kome će se ta roba plasirati. Proizvodnja za poznatog kupca i ciljano tržište proizvođačima obezbeđuje dugoročnu kalkulaciju i mogućnost da planiraju investicije“, rekao je Borčak.
„Agroprivredu smo prepoznali kao jednu od ključnih oblasti reindustrijalizacije Srbije. Zbog toga smo pre šest godina počeli sa organizacijom foruma ‘Hrana za Evropu’, sa željom da afirmišemo stav da se razvoj mora bazirati na nacionalnoj strategiji. Bili smo i ostali pri stavu da vrednost agroprivredne proizvodnje, u periodu od 10 do 20 godina, može biti na nivou sadašnjeg bruto domaćeg proizvoda“, izjavio je ispred organizatora Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta.
Bivši ministar građevinarstva i saobraćaja, odani saradnik Aleksandra Vučića, ušao je u istoriju: on je prvi uhapšeni ministar u istoriji obnovljenog srpskog višestranačja koji je imao neki značaj i za kojeg je znala šira javnost
Moramo da se borimo da finansijsko-koruptivna dimenzija bude procesuirana. Moramo da saznamo gde je nestalo 24 miliona evra, zato što je ova evidentna krađa direktan uzrok smrti 15 ljudi. Naravno, tragedija pokreće i priču o bezbrojnim tajnim ugovorima koji prate velike javne i infrasturkturne projekte, a koji su leglo enormne korupcije. Firme koje su radile rekonstrukciju stanice u Novom Sadu manje-više su iste one koje grade, recimo, Beograd na vodi ili rade na EXPO projektima
“Naša je dužnost da insistiramo da tema pada nadstrešnice u Novom Sadu ostane aktuelna kako ne bi prošla kao ‘Ribnikar’ i Dubona i Malo Orašje, i mnoge druge tragedije. U slučaju da ne uspemo da nađemo odgovorne, plašim se i da pomislim šta bi sledeća tragedija mogla da bude… Čini mi se da što više vreme prolazi, tragedije postaju sve veće i veće, i da ako to postane svakodnevica, mi više nećemo reagovati… A gde će onda biti ta crvena linija?”
“Činjenica da sam ponovo izašao na ulicu u znak podrške mladim ljudima koji ne žele da žive u ovakvom društvu, budi u meni veru da će baš ti mladi ljudi, svojim načinom opozicionog delovanja, ovu aktuelnu vlast oterati u opoziciju”
Visoke cene ekskurzija i rekreativnih nastava svake jeseni roditeljima zadaju muke. Agencije tvrde da posluju po pravilnicima, dok roditelji sumnjaju u realnu vrednost aranžmana. Međutim, država je skrojila sistem u kom se agencije dovitljivo snalaze, a najviše ispaštaju roditelji
Televizijska serija „Sablja“ je izgleda uspela da razočara sve. Možda jer su očekivali nešto što igrana serija i ne može i ne treba da pruži
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
