foto: reuters
Zbog spora oko Zajednice srpskih opština i granice sa Crnom Gorom Kosovo se nalazi u stanju stalne političke krize
Priština
Burna godina za kosovsku opoziciju započela je upornim pokušajima da sruši vladu. Opozicioni aktivisti su mesecima na ulici protestujući zbog kontroverznog sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu i zbog demarkacije granice sa Crnom Gorom.
„Moja vlada se suočava sa zahtevima za okončanje mandata od prvog dana rada i ti zahtevi u parlamentu su često praćeni kamenicama, Molotovljevim koktelima i suzavcem“, izjavio je premijer Isa Mustafa za BIRN 21. februara upitan za često nasilne opozicione proteste.
Opozicija organizuje proteste zbog sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, kojim se, kako tvrde, poklanja deo kosovske teritorije, i protiv osnivanja Zajednice srpskih opština, kojim će, smatra opozicija, Srbima na severu Kosova biti data prevelika autonomija.
Kosovska koaliciona vlada namerava da sprovede planiranu ratifikaciju sporazuma o demarkaciji granice i taj dokument može da bude u parlamentu već u martu. Vladajućoj koaliciji, koju čine Demokratska partija Kosova (PDK) i Demokratska liga Kosova (LDK), potrebna je dvotrećinska većina da bi izglasala ovaj dokument kome se opozicija protivi od samog početka. Premijer Isa Mustafa bio je primoran da povuče sporazum 1. septembra prošle godine usled nedovoljne podrške poslanika vladajuće koalicije u parlamentu.
Međutim, ponovno pokretanje ove teme nosi sa sobom rizik od novih/starih podela na kosovskoj političkoj sceni i može biti okidač za nove debate o mogućim izborima. U međuvremenu, saradnja sa Srpskom listom, strankom srpske zajednice u koalicionoj vladi, prekinuta je već mesecima.
Srpska lista počela je bojkot kosovskih državnih institucija novembra prošle godine, nakon što je izglasan zakon kojim se rudarsko-metalurški kombinat Trepča daje u vlasništvo albanskoj većini, kako tvrdi Beograd. Srpska lista traži od vlasti da poništi taj zakon i da se ubrza proces formiranja obećane Zajednice srpskih opština, koja će zastupati interese Srba na severu Kosova, i tek onda će prekinuti bojkot.
Tenzije su se nastavile do kritične tačke poslednjih meseci posle pokušaja Beograda da pošalje voz dekorisan sloganom „Kosovo je Srbija“ u severni deo Kosovske Mitrovice, zbog izgradnje ozloglašenog potpornog zida kod mosta u srpskom delu tog grada, kao i zbog hapšenja političara Ramuša Haradinaja, nekadašnjeg gerilskog borca i lidera stranke Alijansa za budućnost Kosova, po poternici srpskih vlasti početkom ove godine u Francuskoj.
U subotu je nekoliko hiljada ljudi protestovalo u centru Prištine tražeći od francuskih vlasti da oslobode Ramuša Haradinaja, optuženog za ratne zločine pred srpskim sudom, i da mu dozvole da se vrati na Kosovo.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
