Povodom teksta „Ako verujete da zaposlenost može snažno da raste bez rasta proizvodnje, onda ništa“, objavljenog u časopisu „Vreme“ od 8.6.2017, u kom profesor Pavle Petrović pokazuje nedostatak elementarnog razumevanja statističkih podataka o zaposlenosti i nezaposlenosti, podsetio bih ga neke od brojnih eksplikacija aktuelnih kretanja na tržištu rada u Srbiji objavljenih u prethodnom periodu:
„Nisu svi poslovi jednaki: kako ne čitati pogrešno statistiku radne snage u Srbiji“, Ekonomika industrije, mart 2016. Autori: Mihail Arandarenko i Dragan Aleksić.
„Zaposlenost u Srbiji između tražnje za radom i ponude rada“, savetovanje Naučnog društva ekonomista Srbije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, decembar 2016.
Autori: Mihail Arandarenko, Miladin Kovačević i Dragan Aleksić
„Da li još uvek ima prostora za sumnju u pozitivna kretanja na tržištu rada?“, Makroekonomske analize i trendovi – MAT, br. 259. Autori: Miladin Kovačević i Vesna Pantelić
„Aktivna politika zapošljavanja u Srbiji“, Makroekonomske analize i trendovi – MAT, br. 259. Autori: Miladin Kovačević i Vesna Pantelić
„Objašnjenje rasta broja zaposlenih i nezaposlenih“, Makroekonomske analize i trendovi – MAT, br. 258. Autori: Miladin Kovačević i Vesna Pantelić
Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku povodom pogrešne interpretacije podataka iz Ankete o radnoj snazi od strane Fiskalnog saveta na Kopaonik biznis forumu 2016. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Aktuelnosti/Reagovanje%20na%20pogresnu%20interpretaciju%20ARS%20podataka%20od%20strane%20FS.doc
Čak i ako zanemarimo pokušaj profesora Pavla Petrovića da ospori moju kompetentnost za bavljenje ekonomskim pitanjima, pošto izgleda da mu moja zvanja i funkcije koautora mesečnog izdanja Makroekonomske analize i trendovi (MAT), čiji sam suosnivač od početka (1994) i koji sada prilazi 270. broju (bez prekida), redovnog člana Naučnog društva ekonomista i autora uvodnih referata na savetovanjima ovog društva, direktora Republičkog zavoda za statistiku, člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, bivšeg vanrednog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, naučnog savetnika u oblasti ekonomskih nauka i saradnika na najvažnijim projektima Ekonomskog fakulteta, člana Međunarodnog statističkog instituta itd. nisu dovoljna referenca, zanimljivo je da profesor P. Petrović ignoriše i zaključak Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i Svetske banke, iznetog u publikaciji „Western Balkan Labour Market Trends 2017“, da veza između privrednog rasta i rasta zaposlenosti u postkriznom periodu izostaje ne samo u Srbiji već i u ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Detaljniji rad o ovoj i o drugim aktuelnim temama iz oblasti tržišta rada pripremaju stručnjaci Ekonomskog fakulteta i Republičkog zavoda za statistiku. Rad će biti objavljen u časopisu „Ekonomika industrije“ u narednom periodu.
Beograd, 8. 7. 2017.
