Da sam demograf ili makar sociolog, pažljivo bih proučavao kvartalne izveštaje RATEL-a o stanju telekomunikacija u Srbiji. Najnoviji su se pojavili prošle nedelje i prikazuju sliku pokrivenosti teritorije i stanovnika Srbije mobilnim signalima, kao i tržište elektronskih komunikacija uopšte. Izveštaji su na naslovnoj veb-stranici ratel.rs.
Pokrivenost teritorije je posebno zanimljiva, uz napomenu da nije bilo nezavisne kontrole već je RATEL koristio podatke koje su mu dostavili sami operateri. Te ako negde piše da je pokrivenost odlična, a mučite se sa signalom, to ide na savest operatera.
Po njihovim podacima, manje od deset odsto teritorije Srbije je danas bez signala mobilne telefonije. Naravno, ima još tačaka s nezgodnom geometrijom gde je signal slab ili nikakav, iako ga bazne stanice pokrivaju. Bolji podatak je da je pokriveno bezmalo sve stanovništvo, tek nekoliko promila je izvan domašaja, budući da žive u onih deset odsto nepokrivenih teritorija.
Kako operateri imaju krajnje komercijalan interes, pregledom mape pokrivenosti bolje nego po popisu videćete gde ljudi u Srbiji žive, kuda se kreću, a gde ih uopšte nema. Za to najbolje služi mapa pokrivenosti 4G signalom jer je tu potrošnja (i zarada) veća. Pokriveni su veći gradovi i najvažniji putni pravci. Telenor tvrdi da je 4G signalom pokrio 60 odsto teritorije, više nego ostala dva operatera zajedno, ali mape pokazuju da Vip mobile ima najbolji odnosno najjači signal, što ne čudi jer ima najviše LTE baznih stanica.
Interesantno je da je broj korisnika mobilne telefonije pao ispod devet miliona (misli se na kartice koje su u opticaju) u četvrtom kvartalu. U prethodna tri je bio iznad. Broj postpejd korisnika preteže u odnosu na pripejd, a korišćenje mobilnog interneta je u rapidnom porastu. Broj pretplatnika fiksne telefonije je stabilan, malo veći od dva i po miliona i većinom su (90 odsto) privatna lica.
Kada su navike u pitanju, zanimljivo je da se dve trećine razgovora obavlja u okviru iste mreže mobilne telefonije, a samo tri odsto su pozivi sa mobilnog na fiksni. Još interesantniji su podaci o romingu. Osim tokom letnjih meseci, kada je odnos roming usluge koju mi koristimo u inostranstvu prema onoj koju stranci koriste u Srbiji izjednačen, u ostala tri kvartala dve trećine rominga otpada na goste u Srbiji. To je i odgovor na pitanje zašto su operateri nevoljni da se tog prihoda reše, posebno sada kada je roming u EU praktično ukinut (od 15. juna).
Izveštaji RATEL-a daju za pravo onima koji tvrde da država ne vodi najbolje kompanije čiji je većinski vlasnik (MTS pre svega). Uprkos tome što i dalje ima najveći broj korisnika, MTS, prema sopstvenim podacima u izveštaju, najsporije uvodi nove tehnologije. Manje od petine teritorije pokrio je 4G signalom. U fiksnoj telefoniji je Telekom i dalje neprikosnoveni lider, ali imajmo na umu da se tri puta više minuta, i to skupljih, potroši u mobilnim mrežama, na šta treba dodati ostale usluge (SMS, MMS, internet).
Nastavi li se ovaj trend zaostajanja, teško će se za MTS i Telekom dobiti cena koju država priželjkuje (ili samo sanja), a pitanje je, opet, koliko se isplati ulagati u nešto što nameravaš da prodaš. Jesu to zlatne koke, ali nose znatno manje od konkurencije. A kljucaju više.
I površan pogled na RATEL-ov izveštaj vam govori da bi nova vlada morala najpre time da se zabavi.
