Solidarnost
Lepomir Ivković je protiv Saopštenja svojih kolega
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Sat i po uzbudljive muzičke retrospektive britanskog sastava The Cult na 51. zaječarskoj Gitarijadi (29. jun – 1. jul)
Ima neke simbolike u tome što je kultni britanski sastav The Cult održao koncert baš u Zaječaru, na muzičkom festivalu sa najdužom tradicijom u ovom delu Evrope. Aktuelna turneja Hidden City, kojom ovaj postpank gotik-rok bend krstari svetom, umnogome korespondira sa ovim festivalom i sa ovim, na mapi Evrope, skrivenim gradom.
Osnovana po ugledu na čuvenu beogradsku Gitarijadu, održanoj početkom 1966. godine u hali 3 Beogradskog sajma, i zaječarska Gitarijada, osnovana nešto kasnije iste godine, imala je za cilj da afirmiše planetarno sve popularniju rok kulturu, ali i da pomogne domaće sastave na početku njihove muzičke karijere. Sredinom sedamdesetih kada dobija zvaničan takmičarski program, do početka osamdesetih, Gitarijada je bila najznačajnija muzička manifestacija. Raspad bivše Jugoslavije, gašenje velikog muzičkog tržišta i teška ekonomska kriza, neminovno su uticali da Gitarijada izgubi nekadašnji uticaj i značaj.
Ulaz na ovogodišnji festival je bio besplatan, a zahvaljujući zvučnim imenima koja su nastupala u revijalnom delu The Cult i Nazareth bili su glavne zvezde festivala, uz sadejstvovanje „teškaša“ domaće scene poput Bajage, Riblje čorbe i Generacije 5, ova manifestacija zaista je podsetila na svoje najslavnije dane. Pomenimo i najvažniji podatak u vezi s ovogodišnjim izdanjem Gitarijade: po odluci žirija, pobednik je makedonski elektro-art bend Ki iz Kumanova, a glavna nagrada je kompletna produkcija albuma.
Baš kao i ovaj festival, i The Cult (osnovan 1983. godine u Bredfordu, u Engleskoj) doživljavao je zvezdane trenutke, ali i trenutke teških iskušenja i padova koji su ih dovodili gotovo do granice muzičke irelevantnosti. Uprkos svim usponima i padovima, što bi bila još jedna zajednička karakteristika ovih Britanaca i Gitarijade, da su boreći se sa izazovima vremena ipak opstali kao svojevrsni svetionik u nepreglednom moru hladne i bezosećajne savremene muzičke industrije. I, na kraju, ako je tačno da u rokenrolu, baš kao i u životu, nema slučajnosti, onda to potvrđuje naziv aktuelne svetske turneje grupe Cult, Skriveni grad (Hidden City), nazvane po njihovom poslednjem studijskom albumu iz 2016. godine – koji bi umnogome mogao da korespondira sa Zaječarom, na mapi Evrope, skrivenim gradom.
Ima savršene logike u tome da prekaljeni svetski rokenrol bend bude na istoj bini kao i mlade nade domaćeg roka u Srbiji koje, uprkos nezavidnom umetničkom statusu i katastrofalnom medijskom tretmanu, iskreno žele da se bave ovom vrstom muzike. Od Jana Estberija i Bilija Dafija, frontmena i gitariste grupe, ali i jednih od ikona velikana svetske R’n’R scene, naše mlade nade bi mogle da usvoje znanja ne samo kako se opstaje na muzičkoj sceni, već pre svega kako se gradi emotivan odnos prema rokenrolu – mogli bi da se uvere da, uprkos životu protkanom slavom, muzičkim visinama i medijskim zaboravom, stečenim i izgubljenim bogatstvom, ništa od svega navedenog ne može da bude dovoljan razlog da se izgubi rokenrol.
Set-lista na svirci u Zaječaru bila je upravo onakva kakva i priliči „skraćenoj“ festivalskoj gaži – pažljivo odabrani hitovi, uz par pesama sa poslednja dva studijska LP-a. Ne štedeći se, Cult su energičnom svirkom uspeli da ustalasaju publiku, koja je od prvih taktova uvodne Wild Flower pa sve do zatvarajuće Fire Woman skakala i igrala uz čuvene rifove odsvirane na, malo je reći, spektakularnim Greč Falkon gitarama – „zaštitnim znakom“ gitariste Bilija Dafija. Ređale su se pesme koje su obeležile brojne generacije, među njima i Rain, Lil Devil, Sweet Soul Sister, The Phoenix, Nirvana…
Što zbog dobre atmosfere, što zbog očite želje grupe da izađe u susret velikom broju ljudi (prema procenama više od 15.000) koji su došli na koncert, jednosatni program pretvorio se u više od sat i po uzbudljivog rokenrola. Kako bi se odužio publici, pevač Estberi je, na kraju koncerta i nakon bisa, čak i podigao veliku srpsku zastavu, rekavši da im je ovo jedna od najboljih publika pred kojom su imali nastup.
U brojnom auditorijumu mogle su se čuti sve varijacije nekada jedinstvenog srpskohrvatskog jezika, ali i makedonski, slovenački, bugarski, italijanski i engleski, što dovoljno govori da je internacionalni profil ovogodišnjeg festivala bio „prekopiran“ i među gledaocima.
O karakteru grupe Cult štošta bi moglo da se nauči i iz skromne „rajder liste“ koju su zvezde ovogodišnje 51. zaječarske Gitarijade poslale organizatorima. Kako je preneo portal Zaječar online, pevač Jan Estberi i ekipa tražili su „najobičnije obroke i namirnice“, mada organskog porekla, a bend je takođe insistirao da se po završetku koncerta preostala hrana i piće odnesu najbližem domu za beskućnike. Takođe, grupa je napisano zelenim slovima tražila da svaka prostorija u kojoj borave sadrži odvojene kontejnere za reciklažu, „razvrstane po prirodi materijala (staklo, papir, plastika i sl.)“.
Zbog svega toga, zaista je vredelo zapucati iz Beograda i u istoj večeri preći više od 500 kilometara u oba pravca – što je potpisnik ovih redova učinio, kako bi se prisustvovalo rok spektaklu koji je nadahnuo ovaj grad, skriven od očiju profane, domaće i belosvetske, javnosti.
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve