U ponedeljak smo u Beogradu dočekali ženski odbojkaški tim Srbije, koji je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Azerbejdžanu i Gruziji. U Beogradu su navijači mogli da pozdrave naše „zlatne devojke“ i stručni štab na čelu sa Zoranom Terzićem, čovekom koji je praktično zaslužan za sve uspehe u našoj ženskoj odbojci.
Još jednom su građani došli pred Gradsku skupštinu (ili Stari dvor), da bi na balkonu videli sportiste i sportistkinje i pokazali jednu veoma posebnu vrstu privrženosti, ljubavi i ponosa.
Taj naš famozni Balkon gotovo spontano je nastao kada su košarkaši Srbije, u doba najmračnije Miloševićeve vladavine i sankcija, doneli medalju sa Evropskog prvenstva u Beograd. Tako je počela tradicija koja traje do danas i predstavlja san svakog našeg sportiste. Bilo je pokušaja da se bina premesti ispred Skupštine, jer je prostor veći, ali je Balkon ipak ostao simbol sportske pobede.
Ispod njega, na svim prenosima vidimo nasmejana lica, transparente, zastave i pomalo neobičnu prazninu u centralnom delu, gde je travnjak. Ta baštica u sredini slici daje pomalo nadrealnu dimenziju.
U ovoj praksi nema ništa neobično, baš kao što se nije promenila navika da prve čestitke na RTS-u sportisti dobiju od političara na vlasti. Tu je uvek i prijem kod Predsednika, gde se odnedavno otvoreno govori o nagradama za šampione. Setite se samo Tomislava Nikolića koji je obećavao penzije, a aktuelni predsednik je pomenuo mogućnost povećanja tih premija u olimpijskom ciklusu. Vučić, recimo, mnogo voli da licitira brojem medalja, pa se najavljuje 12 medalja na sledećim Olimpijskim igrama. Tu se, koliko sam razumeo, poredimo sa Mađarskom. Ispade da se ipak posle pobedničke euforije uvek dođe do iste teme – novca. Ima poređenja i sa prošlom vlašću, jer je u tom zbrajanju medalja Predsednik izračunao da je za poslednje četiri godine osvojen isti broj medalja kao od 2000. do 2013. Ako je to moguće izvesti boljim finansiranjem i nagradama, samo napred. Predsednik voli da opiše kako navija, ali i da prokomentariše gledanost finala na televiziji. Jer, ispade da su ipak TV rejtinzi najbitniji.
Tu dolazimo i do pitanja TV prenosa slavlja na našem Balkonu.
RTS ima ekskluzivno pravo na TV prenose naših nacionalnih selekcija. To je apsolutno opravdano i dobro je da upravo RTS ima te astronomske rejtinge kada „naši“ ili „naše“ pobeđuju. Upravo zato je potrebno da RTS učini dodatan napor oko organizacije dočeka i realizacije TV prenosa ovog događaja.
Uvek se dan ranije u programu najavljuje fešta na Balkonu. Međutim, tokom prenosa smo uleteli u svojevrsni šablon, koji je okoštao i postao pomalo dosadan.
Ovaj događaj ima sportski, ali i zabavni karakter, pa su sportski novinari i novinarke često neadekvatni za ovu vrstu spektakla. Dodatni problem nastaje zbog nedostatka imaginacije u dramaturgiji, pa se po ko zna koji put prozovu igračice i igrači, stručni štab, skandira se Srbiji i peva se navijačka himna THC familije sa neverovatnim pleonazmom „zlato što se zlati“. Da se razumemo, isti tragični nedostatak imaginacije doživeo sam na Marakani pred utakmice u Ligi Evrope. Stadion smo malko doterali, sredili travu na terenu i zamenili pregorele sijalice na reflektorima. Ali, zaboga, 6 (i slovima: šest) puta zaredom smo čuli isti CD sa navijačkim pesmama. Nikome nije ni palo na pamet da malo šara sa muzikom pa da se setimo Bajage, ili još nekih starijih pesama iz Zvezdine pesmarice.
Tako je i na Balkonu, gde je sportistima prepušteno da budu zabavni. Taj veličanstveni trenutak im apsolutno pripada, ali ne treba od njih očekivati da budu jedini nosioci TV programa. Pitam se da li je moguće uvesti praksu da im se ispunjavaju muzičke želje, da devojke same izaberu ko će im čestitati i predati cveće ili neki sličan suvenir za uspomenu. Možda su zaslužile pravi vatromet, ili ispunjenje nekog sitnog hira. Taj trenutak je zaista eksplozija sreće, stanje u kojem je teško racionalno rezonovati i zato je potrebno da u TV prenosu imamo dramaturšku strukturu koja će biti više od prozivke i suza radosnica.
Ako već nemamo „Hall of Fame“, a spontano smo dobili „Balkon šampiona“, onda mu se treba dodatno posvetiti u televizijskom smislu, jer je zaista jedinstven i ekskluzivan baš kao i naši šampioni i šampionke.
