Nestaje li Srbija

Od ovog broja nedeljnik „Vreme“ u saradnji sa Ministarstvom za kulturu i informisanje počinje realizaciju projekta pod nazivom „Nestaje li Srbija – populaciona i demografska politika“. Tema je mnogo šira nego što se to predstavlja u medijima, kao da je za porast stope nataliteta važno samo puko rađanje ne uzimajući u obzir druge faktore, kao što je opšte siromaštvo, odlazak u inostranstvo mladih ljudi koji bi „podmladili“ naš narod, iz raznih razloga (plate koje ne pokrivaju ni osnovne troškove, nemogućnost da ostvare svoj pun potencijal, partijsko zapošljavanje), nehumani odnos poslodavaca prema trudnicama i porodiljama.

Šta treba uraditi da bi se stopa nataliteta povećala – osim predlaganja nerealnih i neefikasnih mera poput izmišljanja slogana i obećavanja pomoći za svaku rođenu bebu, koja se čuje samo pre izbora – i kako pristupiti rešavanju ovog problema, razmatraćemo u narednim brojevima. Nedeljnik „Vreme“ je u prethodnim brojevima aktivno pratio ovu temu, što o populacionoj politici, što o položaju žena u Srbiji, a to je, zapravo, jedna ista tema. Ono što je najintrigantnije, a o čemu je „Vreme“ pisalo („Mame u Srbiji: Odgovorna i kriva za sve“, br. 1419), što je ujedno i loša vest, jeste da opšti pokazatelji zajedno ne ukazuju na unapređenje ravnopravnosti žena u srpskom društvu danas. Uznemirujuće je da su mlade majke manje emancipovane nego njihove majke. Retrogradni smer se najviše prepoznaje kroz društveni položaj žena najmlađe generacije, čiji je materijalni položaj najnesigurniji, visina primanja i udeo među zaposlenima najniži, a samim tim i zavisnost od partnera i neposrednog društvenog okruženja veća. Istovremeno, tradicionalna podela rodnih uloga, opterećenost žena kućnim poslovima i brigom kod ove generacije se ne smanjuje, već uporno održava.

Po mnogim obeležjima, kao što su stepen konzervativizma, nacionalizma ili patrijarhalnosti, generacija najmlađih je sličnija generaciji najstarijih žena, a kao najemancipovanije se pojavljuju žene srednje generacije. Rezultati ukazuju na povratak tradicionalnih ženskih uloga i patrijarhalnih vrednosti u okviru porodice. Ženska prava u okviru porodice ne jačaju, uprkos uvođenju naprednih zakona i strategija. Samo uvođenje zakona neće ništa promeniti u privatnoj sferi sve dok životni balans i blagostanje žena ne budu napredovali.

Posle Nemačke, Srbija je po prosečnoj starosti stanovništva druga u Evropi. Srbija se nalazi u grupi od 11 država Evrope čija se populacija smanjuje iz godine u godinu. Stopa rađanja u Srbiji je 35 odsto niža od potreba proste reprodukcije stanovništva. Raniji trend je pokazivao prirodni rast populacije određenih etničkih grupa koje žive u Srbiji, međutim, danas to više nije slučaj. U izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz 2016. Srbija je na prvom mestu u svetu po odlasku stručnjaka na rad u druge zemlje. Empirijski znamo da Srbiju ne napušta samo visokoobrazovani kadar, već i ljudi koji se bave zanatskim profilima, kao što su električari, varioci, građevinski radnici, medicinske sestre, maseri i kadar iz drugih zanimanja.

Borba protiv „bele kuge“ ostaje na deklarativnom nivou. Iznos dečijih dodataka je mali, na lokalnom i republičkom nivou smanjuje se broj vantelesnih oplodnji čiji broj pokriva RFZO. Nezvanične procene kažu da oko 80.000 samohranih roditelja kao takve ne prepoznaje niti jedan zakon. Ogromna većina ispitanica iz pomenutog istraživanja o mamama problem „bele kuge“ prepoznaje kao prioritetan ili važan politički problem savremene Srbije. Od ukupnog broja ispitanica, njih 36,9 odsto smatra da je to prioritetni problem, a dodatnih 41,7 odsto da je to važan, mada ne i prioritetan problem. U odnosu na ovu ogromnu većinu od oko 80 odsto ispitanica, veoma je mali procenat onih koji smatraju da on uglavnom ili uopšte nije bitan (ukupno 6,4 odsto), odnosno svega 3,2 odsto smatra da problem bele kuge uopšte nije bitan. Odgovarajući na pitanje „Da li vam je važno da partija/političar za koje glasate imaju strategiju rešavanja problema bele kuge“, tek nešto više od 15 odsto ispitanica odgovorilo je da im to nije važno. Na osnovu ovog se može zaključiti da značajan broj ispitanica vidi konkretne političare i partije kao važne aktere posredovanja u konkretnijem sprovođenju ovog njihovog političkog opredeljenja.

Kad je o radnom pravu reč, i dalje smo svedoci otpuštanja žena nakon što ostanu u drugom stanju. Podsetimo se slučaja s početka ove godine, kada je kompanija Er Srbija donela odluku da trudnicama ne produži ugovor. Jedna od porodilja pustila je u javnost poruku jednog šefa te kompanije da je „urađena nova sistematizacija u skladu sa tranzicijom i po tome nema trudnica“, te je 28 porodilja ostavljeno na ulici. Avio-kompanija Er Srbija (Air Serbia) demantovala je pisanje pojedinih medija da je 28 trudnica i porodilja kolektivno otpušteno iz firme Er Srbije ASGS. „Prilikom preuzimanja dela zaposlenih ‘Air Serbia Ground Services-a’ (ASGS) od strane Aerodroma Nikola Tesla u novembru 2017. godine, od 28 zaposlenih koje su bile odsutne sa rada zbog trudnoće, porodiljskog i zbog nege deteta, do današnjeg dana samo je jednoj prestao radni odnos, i to zbog isteka ugovora na određeno vreme, koji je produžen sa odložnim uslovom za prestanak radnog odnosa, zbog zaštite materinstva“, navodilo se u saopštenju. Kako su tada objasnili, do početka primene letnjeg reda letenja isteći će ugovori ukupno šest službenica, koji su bili produženi na osnovu zaštite materinstva.

„Dogovorom Er Srbije i Aerodroma Nikola Tesla predviđeno da će one, kao i preostali zaposleni kojima je na osnovu sezonalnosti istekao ugovor, imati prednost u zapošljavanju, odnosno, za ponovno angažovanje ukoliko se ukaže potreba“, navedeno je u saopštenju. Iz te avio-kompanije podsećaju da zimi avione i putnike opslužuje manji broj zaposlenih i zbog toga jedan deo ima ugovore na određeno vreme, što je, kako tvrde, praksa u avio-saobraćaju.

Toliko o zaštiti porodilja – ugovori će im biti produženi ukoliko se ukaže potreba i kad se prolepša vreme. No, pojedini mediji su objavili da je kompanija donela odluku da ih ne vrati u Aerodrom, već da im nakon isteka bolovanja ne produži ugovore, čime one ostaju bez posla.

Reproduktivno zdravlje porodilja i porođaj, koji se kod nas smatra isključivo medicinskim događajem, kao i stanje u porodilištima, biće takođe jedna od tema.

Sve navedeno govori u prilog tome da je za rešavanje problema depopulacije neophodan integrisan pristup institucijama sistema koji se neće odnositi samo na partikularne problem (na primer, položaj trudnica), već zahteva međusektorsku, interdisciplinarnu saradnju u rešavanju problema. Do sada su se ovom temom najčešće bavili tabloidi, u maniru svaljivanja krivice na pojedince (poput floskule –krive su žene jer ne žele da rađaju ili krivo je seosko stanovništvo jer hoće lagodan život u gradovima). Sistematičan medijski pristup uzrocima i suštini problema sa kojima se suočavamo do sada gotovo da nije postojao, a upravo je to pristup koji će „Vreme“ zauzeti u odnosu na ovu temu.

Cilj projekta je da, pre svega, kroz okrugle stolove okupi stručnjake, donosioce odluka i druge relevantne faktore i podstakne ih na dijalog i saradnju, što bi na kraju moglo da dovede do ideja za sistematsko i temeljno rešavanje ovog problema. Drugo, medijski sadržaji ovog projekta, u štampanom i video-formatu, imaju za cilj uključivanje široke javnosti, njeno bolje razumevanje suštine problema, te otvaranje širokog društvenog dijaloga o temi koja je duboko zabrinjavajuća i bolna s obzirom na to da govorimo o mogućem nestanku čitavog jednog društva. Teme kojima ćemo se baviti u narednim brojevima su: odliv mozgova, položaj roditelja u Srbiji, pusta sela Srbije, reproduktivno zdravlje…