foto: ap
Najnoviji talas demonstracija u Mađarskoj izazvao je "robovlasnički" Zakon o radu koji je krajem prošle godine u parlamentu usvojen pod skandaloznim okolnostima
Za „Vreme“ iz Budimpešte
Zbog sve veće potražnje za radnom snagom, vlada premijera Viktora Orbana odlučila je da izmeni Zakon o radu. Suštinska promena zakona je da se broj dosadašnjih 250 dozvoljenih prekovremenih sati od 1. januara penje na 400. Da bi poslodavac primorao radnika da radi godišnje 400 sati više, mora da dobije njegovu pismenu saglasnost.
Na prvi pogled se čini da u tome nema ničeg spornog: ako je dobrovoljno, onda nije loše, ko hoće više da radi, neka izvoli. Ali s obzirom na veoma ograničena prava radnika po Fidesovom zakonu o radu i zbog slabosti sindikata, gotovo je nezamislivo da neki radnik odbije posao zato što u ugovoru mora da potpiše tu „sitnicu“.
Druga „robovlasnička“ karakteristika novog zakona je da je poslodavac obavezan da isplati nadoknadu za prekovremeni rad u roku od pune tri godine. Mađarsku je i pre usvajanja novog Zakona o radu u poslednjih desetak godina napustilo oko pola miliona ljudi.
Rasparčana, neorganizovana i delimično potkupljena opozicija odjednom se trgla i fizički onemogućila da se u parlamentu ovaj zakon usvoji u normalnoj proceduri. Nisu pustili predsedavajućeg da vodi sednicu, glasanje se pretvorilo u haos koji je gledalo više od milion ljudi na društvenim mrežama zahvaljujući jednom opozicionim poslaniku koji je sve prenosio uživo preko mobilnog telefona. Naravno da je dvotrećinska većina Viktora Orbana bez obzira na niz nepravilnosti ipak usvojila novi zakon.
DOGAĐANJE NARODA: A na ulicama se ohrabren zajedničkim i hrabrim nastupom poluzaboravljene opozicije u parlamentu „dogodio narod“.
Ovog puta nije se demonstriralo samo na Košutovom trgu, nego i ispred zgrade mađarskih državnih medija (po Fidesovom medijskom zakonu iz 2011. godine i televizija i radio i državna informativna agencija su pod istim krovom). Na proteste ide redovno više hiljada ljudi. Novi zamah demonstracije su dobile kada je obezbeđenje iz zgrade parlamenta fizički izbacilo nekoliko opozicionih poslanika.
Probudili su se i slabašni sindikati nagoveštavajući i generalni štrajk, koji, međutim, zahteva mnogo veću organizovanost. Kako izgleda dobro organizovan štrajk pokazali su radnici u fabrici Audija u Đeru. Istrajali su u svom zahtevu za povećanjem plata, zbog njihovog štrajka stali su pogoni u Nemačkoj i susednoj Slovačkoj. Šefovi Audija su na kraju pristali na zahteve zaposlenih u Đeru.
Pored zajedničkog nastupa opozicije (od levice do nekad ultradesnog Jobika) još jedna novost kod najnovijeg talasa demonstracija u Mađarskoj su i protestne šetnje nezadovoljnih u više gradova. U Segedinu se, recimo, protestnoj šetnji priključilo više hiljada ljudi.
Ako do sada razjedinjena opozicija uspe da ovo novo „zajedništvo“ održi do evropskih parlamentarnih izbora krajem maja i pre svega lokalnih izbora na jesen, ovo će biti godina velikog iskušenja za do sada nepobedivog Viktora Orbana.
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
