Baza podataka napada na novinare

Krajem 2013. godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja započelo realizaciju projekta „Baza podataka napada na novinare“.

U proseku, svakog meseca u 2011. godini dogodio se jedan fizički napad na novinare i upućena je jedna pretnja ugrožavanja sigurnosti pripadnika profesije, često i članova njihovih porodica. Reakcije nadležnih organa ne daju nadu da će se uslovi za neometan rad novinara popraviti. Protekla, 2018. godina bila je rekordna po broju napada na novinare, odmah iza 2008. Pre deset godina, dogodila su se 144 napada na novinare (ovde treba uzeti u obzir da je broj bio veliki zbog protesta protiv hapšenja Radovana Karadžića), a odmah za njom je 2018. sa 102 napada. U godinama između, broj napada varira od 23 do 92 (videti tabelu).

Podaci o slučajevima pretnji i napada na novinare dostupni su javnosti kroz reagovanja profesionalnih udruženja i objave u medijima. Mehanizam registrovanja i praćenja pojedinačnih slučajeva i njihovog daljeg epiloga u našoj zemlji ne postoji. NUNS je pokrenuo projekat sa ciljem kreiranja jedinstvene baze podataka u kojoj bi bili registrovani slučajevi kršenja prava i ugrožavanja bezbednosti novinara, čime bi se omogućili lakše praćenje, analiza i kreiranje politika razvoja slobode medija i boljeg medijskog okruženja.

Evropska komisija je predala u novembru prošle godine zemljama članicama izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 u procesu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. U dokumentu stoji da nedostaju opipljivi rezultati u ključnim oblastima, poput reforme u pravosuđu, borbe protiv korupcije, ratnih zločina i slobode medija. „Što se tiče slobode izražavanja i medija, opšte okruženje i dalje nije pogodno za ostvarivanje ovih prava“, stoji u dokumentu. Ističe se i da su zabrinjavajući slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima te da su presude oko ovih pitanja „i dalje retke“.

„Govor mržnje i diskriminatorna terminologija se često tolerišu u medijima, a retko se time bave regulatorna tela ili tužilaštvo“, stoji u dokumentu. U tekstu se ističe neophodnost jačanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Pored ostalog, eksperti Evropske komisije su zaključili da je bilo ponovljenih tvrdnji da su disproporcionalno korišćene fiskalne inspekcije, kako bi se vršio ekonomski pritisak na medije.

klik desnim dugmetom miša na sliku, pa „view image“ za uvećano