Kad stres uzme danak strasti…

Oni koji pate od erektilne disfunkcije (ED) znaju sa čim se susreću i kako izgleda život sa ovim problemom. Znaju i njihove partnerke. Ono što ometa pravovremeno nalaženje rešenja je pre svega stid, što za posledicu ima izbegavanje razgovora sa partnerkom, kao i odlazak kod lekara. Pošto se partnerka izbegava, a ne govori joj se pravi razlog, ona počinje da sumnja da je u pitanju treća osoba ili da nije dovoljno privlačna. To je čini tužnom, ljutom i razočaranom; ili depresivnom, besnom i povređenom, u zavisnosti od toga kako gleda na mogućnost gubitka ljubavi. Nesreći za volju, često bude u pravu, jer se muškarac sa ED teško miri sa činjenicom da „jarbol muškosti“ više ne stoji kao pre, pa će radije (po)tražiti sa strane dokaz(e) da je sve u redu nego što će sa svojom partnerkom otvoreno porazgovarati i naći način da prevaziđe ovaj problem. Ukoliko se još i sazna za neverstvo, emotivni cunami preti da potopi sve što je godinama građeno.

Stres vrlo negativno utiče na seksualnu funkciju. Stres i seks prosto ne idu zajedno, jedno isključuje drugo. U stresu organizam radi pod uzbunom i šalje mozgu signal da se dešava nešto opasno i da mozak kao glavni komandant mora da preduzme korake za beg ili borbu. Složićete se, ni jedno ni drugo ne liči na seksualnu radnju. Kad mozak dobije tu informaciju, uključuje se simpatikus, deo autonomnog nervnog sistema zadužen za voljne operacije: povlači se krv sa periferije u vitalne organe i mišiće, šire se disajni putevi, ubrzava rad srca i to je upravo ono što osećamo kad se uplašimo. Ohlade nam se šake i stopala, a krv ide u mozak, jetru, srce, pluća i mišiće – ne u penis! Ovo je evolutivno izuzetno korisno jer pomaže da se pobegne od lava, ali za erekciju je potreban parasimpatikus – deo autonomnog nervnog sistema koji treba da nas odmori od napornog dana, da nas relaksira, da obezbedi erekciju i miran san. Zamislite sliku kako bežite od lava sa erekcijom! Nije logično, zar ne?!

Kad je stres hroničan, simpatikus prosto preovlađuje i teže se čovek relaksira, a samim tim su veće šanse za problem sa erekcijom. Kad se jednom iskusi nepotpuna ili nedovoljna erekcija, muškarac može da razvije strah i da se svakog narednog puta pribojava da li će se „loše“ iskustvo ponoviti. Ovo je naročito prisutno ukoliko je partnerka nova i ne postoje dovoljna bliskost i razumevanje. Ovaj uzrok najčešće stoji u korenu psihogene ED. Ovaj tip ED leči se psihoterapijom a značajnu pomoć pružaju preparati za jačanje potencije (manji rizik sa sobom nose preparati na biljnoj bazi). Naravno, jednu nezadovoljavajuću erekciju ili više njih ne možemo proglasiti za ED. Potrebno je da se ovaj problem ponavlja u periodu od najmanje tri meseca.

Za erektilnu disfunkciju je najgore povući se i izbegavati razgovor na tu temu, kao i odlazak kod urologa, psihijatra, psihoterapeuta. Istraživanja pokazuju da se samo 10 odsto obrati lekaru za pomoć. Opasno može biti uzimanje lekova pde-5 inhibitora na svoju ruku, jer oni ne šire samo krvne sudove u penisu nego u čitavom organizmu, a tada srce mora da pumpa duplo jače kako bi obezbedilo dovoljnu količinu krvi za celo telo. U tom slučaju mnogo je sigurnije kupiti neki od biljnih preparata koji se mogu uzeti bez recepta. Preparati na bazi Afričke šljive ne deluju instant poput lekova, ali su bezbedniji i ako se redovno uzimaju efikasni. Postoje čak i nove forme u obliku kapi, koje su pritom praktične za primenu i zgodne za poneti.

Važno je znati da mnogo parova pati od neusklađene želje ili neke vrste seksualne disfunkcije, kao i da je seks u braku mnogo ređi nego što se misli i priča. Dobra vest je da ukoliko postoje dobra volja i trud, izgledi za povećanje strasti su odlični! Raduje me da smo kao društvo krenuli korak dalje da o ovakvim stvarima možemo da pričamo otvoreno.