Kad monopol nije igra

„Ove kompanije, ovakve kakve danas postoje, imaju moć monopola. Neke od njih trebalo bi da budu rasparčane, a sve one moraju da budu propisno uređene i pozvane na odgovornost.“ Ovo su reči predsedavajućeg pododbora Zastupničkog doma za borbu protiv monopola, demokratskog kongresmena Dejvida Sisilina, izrečene nakon što su izvršni direktori četiri najveće američke tehnološke kompanije svedočili pod zakletvom o tome na koji način njihove kompanije danas posluju na tržištu.

Zbog strogih mera uslovljenih pandemijom virusa kovid-19, saslušanje osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga, prvog čoveka Amazona Džefa Bezosa, direktora Epla Tima Kuka i izvršnog direktora Gugla Sundara Pičaja održano je onlajn. U gotovo nadrealnom ambijentu kongresne sale u kojoj je dominirao veliki ekran na kojem su se naizmenično smenjivale glavešine tehnoloških giganata, američki poslanici su skoro šest sati „rešetali“ svoje sagovornike, iznoseći milione stranica dokaza, insajderskih dokumenata, mejlova, skrinšotova i razgovora sa anonimnim izvorima iz velikih korporacija prikupljenih tokom istrage.

ISTORIJSKO SASLUŠANJE

Bilo je to, po mišljenju mnogih, „istorijsko“ ispitivanje i prvo zajedničko saslušanje četvorice direktora, a prvi put se i vlasnik Amazona pojavio pred kongresmenima. Mediji podsećaju da je ovo najveće saslušanje takve vrste još otkako je šef Majkrosofta Bil Gejts 1998. godine bio u „vrućoj stolici“ u američkom Senatu, kada se takođe branio od optužbi da njegova kompanija zloupotrebljava svoju moć i tržišni uticaj.

Dvadeset i dve godine kasnije lideri vodećih tehnoloških korporacija našeg doba propisno su se oznojili odgovarajući na optužbe američkih kongresmena da zloupotrebljavaju svoju dominantnu poziciju: da suzbijaju i kupuju konkurenciju, kradu sadržaje svojih rivala i korisnika i neodgovorno sprovode svoju sve uticajniju „meku moć“ na digitalnom tržištu.

Kritička javnost odavno ima pik na tehnološke gigante, a razlozi za to su brojni. Ogroman broj pritužbi odnosi se na sve veću kontrolu ličnih podataka korisnika, koji se zloupotrebljavaju u njihovim zatvorenim eko-sistemima digitalnog reklamiranja. Takođe, ukazuje se i na sve veći uticaj ovih kompanija na kreiranje i usmeravanje javnog mnjenja, pošto se milijarde ljudi širom sveta informišu preko društvenih mreža.

A takvim nekritičkim deljenjem onlajn sadržaja ubrzava se i širenje lažnih vesti i rast dezinformacija. Takođe, sa obeju strana Atlantika sve glasnije se kritikuje i glad internet džinova za maksimiziranjem profita, koji se neretko ostvaruje uz izbegavanje poreskih obaveza na basnoslovnu dobit. Činjenica je, međutim, da big tech kompanije svoj uspeh na tržištu mogu da pripišu i sve većoj diverzifikaciji izvora prihoda.

KO CENZURIŠE TRAMPA

„Rat“ društvenim mrežama objavio je i američki predsednik Donald Tramp zapretivši da će „ugasiti sve društvene mreže“ ukoliko platforme „budu nastavile da cenzurišu objave konzervativaca“. On je krajem maja potpisao izvršnu uredbu o ograničavanju zaštite društvenih mreža od zakonske odgovornosti za sadržaj koji postavljaju njihovi korisnici. Tramp je uredbu potpisao samo dva dana pošto je javno kritikovao kompaniju Tviter jer je upozorila korisnike da provere činjenice iznete u njegovim objavama na toj platformi. Obrazlažući ovu uredbu, Tramp je veoma kritički naglasio da društvene mreže imaju „nekontrolisanu moć da cenzurišu, ograničavaju, dodaju, kreiraju, sakriju i menjaju virtuelno svaki oblik komunikacije“.

„Bez presedana je u američkoj istoriji da tako mali broj korporacija kontroliše tako veliku sferu ljudske interakcije“, dodao je šef Bele kuće.

A bez presedana je i neverovatna finansijska moć ovih preduzeća. Više je nego ilustrativan podatak da su sredinom jula pet najvećih tehnoloških kompanija (Epl, Amazon, krovna kompanija Gugla Alfabet, Fejsbuk i Majkrosoft) imale zajedničku tržišnu vrednost od 6400 milijardi dolara, što predstavlja gotovo 30 odsto američkog BDP-a. Poređenja radi, početkom 20. veka – otprilike u vreme kada su primenjeni mehanizmi „rasparčavanja“ Rokfelerovog „Standard Oil-a“ zbog monopola na naftnom tržištu – pet najvećih američkih kompanija toga doba vredelo je oko 6 odsto američke ekonomije. Ne treba stoga da čudi što mediji ističu kako se u slučaju „velike petorke“ tehnoloških džinova, verovatno radi o „najviše moći i bogatstva“ ikada okupljenom na istom mestu u isto vreme.

PATRIOTIZAM, IZNAD SVEGA

Tokom saslušanja čelnih ljudi vodećih internet kompanija bilo je očigledno da se, u nedostatku argumenata koji bi pobili tvrdnje o njihovom sve arogantnijem tržišnom ponašanju, odbrana tih firmi zasniva na patriotizmu, parolama o američkom snu i zaklinjanju u američke vrednosti. Kako navodi „Fajnenšel tajms“, Amazon, Fejsbuk, Gugl i Epl „trubili su o svojim zaslugama, kao i o američkoj priči o uspehu kako bi se suprotstavili tvrdnjama da nepravedno guše konkurenciju“.

Džef Bezos je istakao značaj svoje firme u američkoj e-trgovini, ali i kao jednog od najvećih poslodavaca u SAD. Tim Kuk iz Epla svoju kompaniju je opisao kao „jedinstveno američku“, a njihovu, često kritikovanu, onlajn prodavnicu „App Store“ predstavio je kao „ekonomsko čudo“ koje je poraslo sa 500 aplikacija u 2008. godini na 1,7 miliona koliko ih ima danas. I Mark Zakerberg je rekao da je njegov Fejsbuk „ponosna američka kompanija“ i da bi zaoštravanje politike prema tim preduzećima i njihovim inovacijama u SAD moglo samo da ojača Kinu i druge globalne konkurente Amerike.

Tokom saslušanja koje je trajalo skoro šest sati, videla se i razlika u pristupu demokratskih i republikanskih zastupnika. Demokrate su fokus više stavljale na monopolsko ponašanje giganata i njihov odnos prema konkurenciji. Republikanci su, pak, bili zabrinuti zbog načina na koji tehnološke firme upravljaju informacijama, upirući prstom u njihovu političku „pristrasnost“ i sve izraženije antikonzervativno delovanje.

Izvršni direktori „velike četvorke“ su, naravno, odbacili ove optužbe, dodajući i da je uspeh njihovog poslovnog modela postignut u doba „žestoke“ konkurencije. Time se, smatraju oni, dodatno podstiču inovacije i rast tržišta. Ovome u prilog govori podatak da su big tech firme u najvećoj meri doprinele da se ključni berzanski indeks S&P 500, koji prati kretanje 500 najvećih akcija na njujorškoj berzi, podigne za skoro 400 procenata od nivoa iz 2009. godine do danas. Britanski „Fajnenšel tajms“ navodi i da je „više tehnološki orijentisan“ Nasdak 100 indeks u istom tom periodu porastao za više od 700 odsto.

ŠTA DALJE

Kakva će biti sudbina internet „teškaša“ umnogome zavisi i od izveštaja kongresne istrage započete još u junu 2019. godine, a koji će napraviti nadležni pododbor za borbu protiv monopola. Izveštaj sa preporukama može se očekivati za oko mesec dana. Rezultat saslušanja mogao bi, međutim, pružiti i solidan okvir za oblikovanje novih zakonskih propisa o poslovanju giganata iz Silicijumske doline.

Iako je to malo verovatno, nije u potpunosti isključen i nastavak kongresnog saslušanja u Vašingtonu, ovoga puta sa svakim izvršnim direktorom ponaosob. Komentatori navode da big tech kompanijama predstoje dva puta: jedan je da se prave da se ništa ne događa i da nastave po starom, a drugi je, navodi „Forbs“, da preduzmu „proaktivne korake i prepoznaju legitimitet tema i da se (samo)regulišu sa posvećenošću ‘vršioca dužnosti’ i ‘bez zadnjih namera’“.

Nedavno istraživanje agencije „Galup“ pokazalo je izuzetnu polarizovanost stavova američkih građana po pitanju (budućeg) intervencionizma države u poslovanju tehnoloških džinova. Tako, na primer, 50 odsto ispitanika podržava vladine intervencije koje bi dovele do „rasparčavanja“ ovih preduzeća, a 49 odsto njih se protivi ovom koraku. „Njujork tajms“ prognozira dosta mračnu perspektivu američkog društva prema kojoj će „veoma velike tehnološke firme biti i veoma veliki pobednici u ekonomiji budućnosti“ koja, međutim, „ne izgleda da će biti tako lepa i za većinu ljudi i mnoge kompanije.“

Najveći problem sa takvim „velikim pobednicima“ budućnosti, prema mišljenju ovog lista, jeste što oni „uglavnom nisu odgovorni onima kojima služe i teško ih je kontrolisati“. Međutim, čak i da se najmoćnije korporacije u potpunosti potčine vladama, postavlja se pitanje šta raditi u situaciji ako vlade prestanu da budu odgovorne istom tom narodu koji ih bira.

foto: ap