TV finale

Početak jula je vreme kada se na televiziji završava sezona i počinje letnja programska šema ispunjena reprizama. Nema premijera novih TV serija, pa će gledaoci tokom letnjih vrućina imati priliku da nadoknade propušteno jer smo, ruku na srce, imali rekordan broj domaćih igranih programa.

Međutim, počnimo od sporta.

Posle gotovo dva meseca, završeno je prvenstvo Evrope u fudbalu. Navijači su se dovijali kako su znali i umeli, naročito ako im matični provajder nije SBB. Ukoliko ste fudbal pratili preko aplikacije EON, mogli ste imati problem ako vam je, recimo, internet provajder MTS. Pred svaku utakmicu, kod mene u kući počinjalo je ceremonijalno povezivanje televizora sa računarom. Nadalje, u kafiću u komšiluku navijači su pratili utakmicu, ali putem kablovske, a to je rezultovalo kašnjenjem slike. Mnogo važnih utakmica imalo je produžetke ili penale, pa sam morao da zatvaram terasu i prozore, jer su se komšije radovale 10 do 20 sekundi pre mene. Ukratko, spojlovali su mi penale.

Bez obzira na sve, bila su to dva meseca kvalitetnog sportskog programa.

Konkurentska Arena sport imala je takođe ekskluzivne fudbalske prenose Kopa Amerike, ali je vremenska razlika bila otežavajuća okolnost. Tako sam finale između Argentine i Brazila gledao od dva ujutru. Na sreću, danas programe možete gledati kad vam odgovara, ali lepota fudbala je, između ostalog, u tome što je danas jedan od retkih TV sadržaja koje najradije gledamo u realnom vremenu.

Rekord gledanosti ipak je postavio Đoković tokom finala u Vimbldonu. Savršeno nedeljno popodne, sa veličanstvenom pobedom, dodelom pehara i ćaskanjem sa britanskom aristokratijom. Ne treba trošiti reči na Noletovu veličinu, ali je činjenica da njegovi mečevi predstavljaju fantastičan TV šou, koji ima mnogo aspekata osim igre na terenu. Ima tu elemenata drame, geopolitike, odnosa prema „malim“ i „velikim“ narodima, rivaliteta, velikog novca, čak i estrade. Fascinantno je kako Đoković jednako mudro i spretno igra i van terena i nikada se ne poklizne. Pretpostavljam da će sledeća velika tema biti njegovo učešće ili izostanak u našem timu za Olimpijske igre u Japanu. Što se tiče Noleta, ima još da se igra do finala njegove karijere.

Važno TV finale odigralo se i na televiziji Pink, gde je spektakularno završena maratonska sezona programa „Zadruga 4“. Glasovima publike pobedila je najstarija učesnica, majka Kije Kockar, koja je pobedila u sezoni u kojoj je učestvovala. Naravno da je bilo mučno i teško gledati maratonski prenos glasanja i izlazaka, koji je trajao celu noć. Tokom leta neće biti apstinencije za one koji su „navučeni“ na Zadrugu, jer će u emisijama tipa „narod pita“ danima i nedeljama učesnici objašnjavati šta ste to gledali prethodnih 10 meseci. Sve svađe, preljube i intrige su istrošene, ali su tokom finala bile vidljive dve stvari. Jedina učesnica oko koje nije bilo kontroverzi i intriga je ona koja je pobedila – staramajka starlete je očigledno bila najbolji model za identifikaciju gledalaca. Kod svih ostalih učesnica i učesnika na površinu izlazi turobna i nimalo glamurozna slika njihovog života van rijaliti programa.

Drugi detalj vezan je za izostanak izveštaja o broju sms poruka i ukupnog novca koji je u noći finala Pink zaradio. Mislim da je ovo posledica negativnih reakcija u javnosti kada gledaoci saznaju na šta sirotinja troši novac u Srbiji.

Kraj „Zadruge“ bio je povod da se javnosti obrati Željko Mitrović, izumitelj ovdašnji. Nažalost, za sada je najavio svoj medijski izum „Zadruga 5“ koji će, opet navodno, biti kraj ove serije rijaliti programa. Primetićete da rijaliti programi na Pinku pripadaju ciklusima nalik na svemirske programe. NASA je imala Apolo i Vojadžer, a Željko Mitrović „Farmu“ i „Zadrugu“.

Na kraju spiska nalazi se veliko finale u vidu festivala Exit. To je zapravo simbolički početak povratka „u život“, jer su preduzete striktne antiepidemijske mere da bi mladi ljudi uživali tokom četiri dana festivala. Broj posetilaca je ograničen na 40.000 po večeri, urađeno je na hiljade brzih testova i sve je funkcionisalo bez problema. Čak je i policijska statistika zadovoljavajuća, jer je ukupno privedeno 200 osoba (polovina su stranci) zbog posedovanja opojnih sredstava. Pošto su kontrole rigorozne, to je relativno mali broj, pa se zaista može reći da nema osnova za predrasudu o Exit-u kao „narkomanskom okupljanju“.

Takođe, zahvaljujući RTS-u, i nešto stariji kibiceri mogu da provere kakvo je zezanje u Novom Sadu. U muzičkom smislu, tokom Exit-a naš javni servis malo popravi balans među muzičkim žanrovima, gde narodnjaci ipak dominiraju.

Što se komercijalnih televizija tiče, mnogo više pažnje od Exit-a privukao je Cecin nastup u Ljuboviji, gde je roknuo pljusak, ili što bi rekla Ceca: lepi grome moj! Tamo je bilo 10.000 ljudi, na Exit-u 170.000, ali ni to nije bilo dovoljno da Exit postane ozbiljnija tema. Očigledno, nije sve u brojkama, jer Petrovaradin privremeno postaje prostor kakve-takve slobode, koji treba medijski zatrpati „Zadrugom“, pokislom Cecom ili nekom sličnom glupošću.