Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ako ste u potrazi za novim kompjuterom, verovatno ste primetili da je model koji bi vam baš legao malo skuplji nego što ste očekivali. Ne oklevajte, kupite ga, cene neće padati onako kako smo navikli, poručuju oni koji pomno prate tržište. Naprotiv, moglo bi se dogoditi da malo porastu.
Razlog je nestašica čipova i drugih poluprovodnika koji se koriste u kompjuterima, i to je dodatak na ekonomsku krizu koju je izazvala pandemija. Nisu pogođeni samo oni koji prave laptopove već i automobilska industrija, što krizu uvećava, globalizuje i širi je dalje, po sektorima.
Krenulo je s novim korona virusom, najpre su fabrike automobila zapale u problem jer radnici zbog zaključavanja nisu mogli da dolaze na posao, a i tražnja je pala iz istog razloga. Kome treba nov auto ako ne može da izlazi iz kuće? Zbog smanjene tražnje masovno su otkazivane porudžbine, a i da nisu, proizvođači čipova zbog zaključavanja (pre svega u Kini) nisu mogli da održe proizvodnju na potrebnom nivou.
Istovremeno je porasla potražnja za kućnim računarima, jer su mnogi krenuli da ih kupuju kako bi unapredili sistem za rad i učenje od kuće. To se nadovezalo na već postojeću povećanu tražnju nekih komponenti (grafičkih kartica), zbog rudarenja kripto valuta koje je u rapidnom porastu nekoliko godina unazad. Nastala je nestašica kvalitetnih računara koju je tržište „peglalo“ rastom cena. U IT sektoru se to iskazuje tako što računarima sporije opada cena, ako opada uopšte. A mora da ide u tom smeru zato što industrija stalno izbacuje nove i bolje modele, softverska industrija to prati i „širi se“, tako da će većina nas morati da unapredi svoje računare (kupi nove i bolje) ako želimo da instaliramo Windows 11, koji će uskoro postati standard.
Direktori Lenova, HP-ja i Della govore o poskupljenju komponenti i obavezi da taj trošak prenesu na cenu svojih proizvoda, odnosno na krajnjeg kupca, ako misle da izbegnu gubitke. A misle. Pritom je njihova procena da će ovakva situacija da se protegne najmanje do početka sledeće godine, ako ne i duže. Dakle, ne treba očekivati da se stvari uskoro srede i vrate na staro, sve i da nas na jesen ne sačeka novi talas pandemije.
Vratimo se automobilima. Svi veliki proizvođači bili su prinuđeni da poslednjih meseci naprave pauzu u proizvodnji zbog nedostatka čipova, uprkos rastu potražnje. To nam govori da će pandemija imati slične posledice po ekonomiju kao i na ljude koji su preležali kovid, oporavak će trajati mnogo duže nego što se verovalo. Jer je automobilska industrija u mnogim zemljama motor razvoja privrede, kada ona stane sve se uspori.
Logično pitanje je zašto se jednostavno ne vratimo tamo gde smo bili, odnosno zašto se fabrike čipova ne vrate na raniji nivo proizvodnje, budući da je prošlo tek nešto više od godinu dana od početka pandemije? Odgovor je da je potrebno mnogo više vremena da se proizvodnja oporavi, ali i da je potražnja u međuvremenu porasla i da raste sve brže, jer čipovi nisu više neophodni samo za računare i automobile, već i za belu tehniku, mobilne telefone i sve uređaje koje koristimo. Prosto širenje kapaciteta nije jednostavno, potreban je visokokvalifikovan radni kadar kojeg je sada nedovoljno i u Kini, praktično je za pokretanje fabrike čipova u idealnim uslovima potrebno gotovo dve godine kada je sve potaman, što sada nije slučaj. A čipovi se traže odmah, danas i u velikim količinama. Možete da ne verujete u virus i pandemiju, ali će vas ona udarati po džepu najmanje još godinu dana.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve