U ponedeljak su na televiziji Pink emitovane prve dve epizode (od planiranih 220) domaće adaptacije čuvene serije Dinastija. Originalna serija nastala je daleke 1981, a kod nas je emitovana u celosti od 1984. godine. Do 1991. Dinastija je tako obeležila suton i kraj zajedničke države ostavši u sećanju TV publike kao simbol velike raskoši i beskonačnih porodičnih intriga u porodicama Karington i Kolbi.
Naši roditelji, ali i bake i deke, su se bespogovorno zakivali za male ekrane širom SFRJ ujedinjeni zajedničkim interesom za sudbinu dekadentnih kapitalista. Rokeri s Moravu su ih opevali (Din Din Dinastija), a luksuzne vile na Bežaniji gde živi Lepa Brena i danas se zovu „Karingtonke“ po glavnom muškom liku.
Bogataši u seriji su svoje milione stekli u biznisu sa naftom, koja je tih osamdesetih godina postala „crno zlato“ jer se svet prvi put suočio sa naftnom krizom. Kreatori serije su Ester i Ričard Šapiro, a producent čuveni Aron Speling. Radnja je smeštena u Denver, a prvobitna namera je bila da parira Dalasu, seriji koja je emitovana na konkurentskoj nacionalnoj TV mreži. Rezultati gledanosti pokazuju da je rastu popularnosti na početku veoma doprinela pojava Džoan Kolins u liku famozne Aleksis, dok je publika bila poprilično zbunjena na kraju šeste sezone kada su likovi doživeli teroristički napad na venčanju Blejkove ćerke Amande sa Moldavskim princem Majklom u epizodi „Moldavski masakr“.
O razmerama popularnosti serije govori činjenica da su se kao specijalni gosti pojavljivali čak i bivši predsednik Džerald Ford, njegova supruga i ministar spoljnih poslova Henri Kisindžer.
Uvođenje Aleksis kao lika značajno je pomerilo fokus serije sa naftaških ratova i biznisa na klasičnu sapunicu, a Džoan Kolins je postala megazvezda tumačeći ulogu zlobnice koju su pre nje odbile Elizabet Tejlor, Rakel Velč i Sofija Loren. Njene tuče sa Kristl u seriji postale su legendarne i prepričavale su se kao boks mečevi za titulu u superteškoj kategoriji.
Važan element, možda i najrevolucionarniji u istoriji televizije, jeste pojavljivanje lika homoseksualca (tačnije biseksualca) Stivena, sina Blejka Karingtona. U Jugoslaviji je tako osamdesetih godina sinonim za gej osobu bio „Stiven“, što je bila novost za publiku u Americi baš kao i u Srbiji.
Produkciju naše verzije Dinastije uradila je kuća „Emoušn“ pridržavajući se zadate karakterizacije i glavnog toka radnje. Serija se emituje na televiziji Pink sa očiglednom namerom da se parira veoma popularnim franšizama Istine i laži ili Igra sudbine, koje su televiziji Prva donele izuzetnu gledanost. Vidljiva je namera da se napravi pomak u kvalitetu produkcije, sa nekoliko boljih i poznatijih glumaca u podeli. Ruku na srce, hiperprodukcija domaćih serija je delimično zasnovana na smanjenju troškova pa se uglavnom snima u nekoliko enterijera, epizode se „štancuju“, dijalozi razvlače i slika „prepričava“.
Dinastija deluje raskošno i skupo, sa vilama, bazenima i skupim automobilima i raskošnim kostimima – poput venčanice naše Kristl (Kristine) koju joj šije Biljana Tipsarević.
Biće zanimljivo pratiti reakcije naše publike iz nekoliko razloga. Pitam se da li će skuplja produkcija doneti veću gledanost jer smo poslednjih godina, ruku na srce, srozali kriterijume produkcije. Narodski rečeno da li će saga o porodici Kanački (na Prvoj) pobediti familiju Kadić (Karingtone na Pinku).
Život bogatih je ovde već bio tema nekoliko serija poput Budve na pjenu od mora, ili Tajkuna pa me zanimalo kako će producenti objasniti poreklo tranzicionog bogatstva likova u našoj verziji Dinastije. Te pare po licenci nekako „padaju sa neba“, jer dolaze od nafte koju treba otkriti, dok se kod nas milioni stiču u građevinskom biznisu. Zanimljivo je što su gledaoci osamdesetih godina na kapital i malverzacije Karingtona i Kolbija gledali sa ove strane gvozdene zavese. Danas mi imamo iskustvo neverovatnog bogaćenja malog kruga ljudi od devedesetih do danas. Muljali su uvozni lobisti, trgovci akciznom robom, piramidalni bankari, mešetari privatizacije i konačno građevinski preduzimači koji su poslednjih godina oprali više od deset milijardi evra bez pitanja o poreklu imovine. Takođe, nismo mutavi, jer znamo da su svi tranzicioni Karingtoni u Srbiji svoj kapital stekli uz pomoć i blagoslov političara. Sve su ovo neprijatne teme koje će serija Dinastija verovatno ostaviti po strani, pa mi se nakon emitovanja prve dve epizode čini da smo nalik na Ameriku nakon prohibicije gde vas niko neće više pitati kako ste se obogatili već gde ćete vaše milione investirati.
Ako je američka verzija Dinastije bila kraj jedne epohe, jer te nesrećne 1991. su simultano nestali i Jugoslavija i samoupravni socijalizam, srpska verzija je možda kraj prvobitne akumulacije i kraj tranzicije tokom koje se tačno utvrdilo ko se čega dokopao za vreme privatizacije. Sada tu novu elitu treba predstaviti svetu i gradu kroz porodične i ljubavne intrige. A narod ko narod, dok se neko bogatio, drugi su gledali serije na televiziji.
