Ako ćemo o prošlonedeljnom šestočasovnom padu Fejsbuka da sudimo kroz teorije zavere, evo dve zanimljive. Jedna je da je iz sistema trebalo isključiti nešto što bi moglo loše da izgleda ako Kongres odredi nekakav softversko-hardverski pretres servera kompanije, pa nije sve prošlo glatko. Druga je da su u izuzetno komplikovanom trenutku tamo rešili da nam malo pokažu kako bi nam bilo da Fejsbuk i priključenije ne postoje, makar na šest sati. Jeste bilo mnogo onih koji su se hvalisali da su se „odmorili“ i da bi bilo dobro da pad potraje, ali mnogi biznisi koji su oslonjeni na Fejsbuk i Instagram, a naročito na Votsap i Mesindžer, i te kako su osetili neprijatnost koja ih je prilično koštala u pravom novcu. Teško da oni priželjkuju novi i duži pad Fejsbuk servisa.
Treća i najmanje interesantna, neko će reći i najmanje verovatna mogućnost, jeste ona zvanična, da su najbolji softverski inženjeri na svetu stvarno nešto zabrljali i ugasili sopstveni sistem. To je i najstrašnija varijanta jer ukazuje da je nešto što koristi tri i po milijarde ljudi u svakodnevnom životu, gotovo kao komoditet, moguće isključiti takoreći na dugme, kao u nekom komičnom filmu. Bez bekapa, rezervnih servera ili makar razdvojenih za svaki servis, pa da ne stanu svi odjednom.
Sve se to dešava u nedelji u kojoj bivša menadžerka Fransis Haugen svedoči u Kongresu o zastrašujućoj politici kompanije. Nije Fejsbuku to prvi skandal, svakako nije ni poslednji, ali je najozbiljniji. Manje je strašno kada se otkrije da je sistem korišćen za nameštanje izbora, kao u slučaju Kembridž analitike, nego kada vam neko kaže da je menadžment firme znao da Instagram gura tinejdžerke u anoreksiju, između ostalih štetnih posledica, ali da su to svesno ignorisali zarad profita.
Da su antivakseri zaista neki ozbiljan i zabrinut svet, namah bi batalili fantazije o čipovima i otrovima u vakcinama jer im se otvorila prava priča sa dokazima o „čipovanju“ i mentalnim „otrovima“ koji se slobodno šire i čine štetu. Kao da je otkriveno da je neko u popularno piće ili hranu za mlade svesno sipao drogu kako bi ih navukao da kupuju što više, ne mareći za posledice koje izvesno mogu biti smrtne. To je suština onoga o čemu smo slušali u Kongresu i emisiji „60 minuta“ u istoj nedelji kada su svi sistemi firme stali na šest sati. Ako je neko želeo da skrene pažnju sa glavne teme, prilično mu je uspelo jer se o zastoju izveštavalo iscrpnije i hitnije nego o trovanju o kojem je Haugen svedočila.
Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg prešao je za desetak godina put od ličnosti godine magazina „Tajm“ do crnog đavola ili od Harija Potera do Voldemorta. Pre nekoliko godina on je obilazio SAD i na tribinama „slušao građane“, što je tumačeno kao razmatranje kandidature za predsednika kada napuni 35, što je ustavni uslov. On sada ima 37, ali su mu šanse za ulazak u Belu kuću minimalizovane, malo je verovatno da bi ga trenutno tamo pozvali i kao gosta.
S druge strane, sada se sve glasnije govori o demontaži Fejsbuka, rastavljanju na više nezavisnih i nepovezanih kompanija, pa čak i na usitnjavanje na nivo država, gde bi svaka za sebe imala svoj „fejsbukčić“ pod kontrolom lokalnih vlasti. Ako to prođe kod Fejsbuka, na redu su ostale megakompanije što će reći da će nam rezultat te bitke dati odgovor na pitanje ko, zapravo, vlada svetom. Mogućnost da države imaju akreditovane predstavnike, praktično ambasadore pri globalnim kompanijama sa ovolikim uticajem mogla bi biti naša budućnost i to bi bila bolja verzija. Gora je ova koju već imamo.
