PUČ U CRKVI: Raščinjeni vladika Artemije i… / foto: tanjug
Kako "Vreme" saznaje, u raspravi na sednici Sabora Srpske pravoslavne crkve, tada još umirovljenog vladiku Artemija branili su vladika banjalučki Jefrem, vladika kanadski Georgije i vladika banatski Nikanor. Na tajnom glasanju koje je usledilo bila su prisutna trideset četiri arhijereja. Šest arhijereja je bilo protiv, sedam uzdržanih, a dvadeset jedan je glasao da se bivši vladika vrati u red monaha. Javnost se iscrpno bavila tumačenjem rezultata glasanja, smatrajući da šest podržavalaca bivšeg vladike u Saboru znači novi kamen spoticanja. Međutim, unutar Crkve smatraju da taj rezultat nije nimalo obeshrabrujući. Na kraju Sabora svi episkopi su potpisali odluku o raščinjenju
Veče uoči sednice na kojoj je Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) nameravao da pozove tada umirovljenog vladiku Artemija i raspravlja o njegovom statusu, bivši episkop raško-prizrenski je sa svojim pristalicama otišao da „osvaja“ manastire na Kosovu i Metohiji. Bio je to pokušaj puča, izjavio je novoizabrani episkop raško-prizrenski Teodosije. „Odlučio sam da pokažem da sam ja zakonski vladika. Eparhija raško-prizrenska je moja“, izneo je svoje viđenje bivši vladika Artemije, još jednom naglasivši da ne prihvata odluke Sabora. U trenutku kada je izgovarao ovu rečenicu, nalazio se u Kraljevu u hotelu „Rojal“. Do tamo ga je dopratila policija. Sveti arhijerejski sabor je već doneo odluku o njegovom vraćanju u red monaha, uz komentar da je on stupio na put otvorenog raskola. Ministar policije Ivica Dačić izjavio je da je krivična prijava protiv bivšeg vladike prosleđena tužilaštvu. U manastirima na Kosovu i Metohiji bilo je mirno, a pokušaj upada u Crnu Reku monaha odanih bivšem vladici nije uspeo. Deo odbeglog monaštva vratio se u selo Loznicu na planini Jelici gde i živi od jula ove godine. Dan pre toga sve se događalo brzo i zvučalo neverovatno.
HRONOLOGIJA „NEUSPELOG PUČA„: U četvrtak veče (18. novembra) u 20.30 sati bivši episkop Artemije i njegove pristalice, pobunjeno monaštvo koje ga smatra jedinim kanonskim vladikom, zauzeli su manastir Duboki Potok na severu Kosova. Među „vojskom“ bivšeg vladike našli su se i pripadnici Srpskog nacionalnog veća kao i četiri klirika Sremske eparhije. Za sutradan je najavljena liturgija koju će voditi vladika Artemije (Sabor mu je još ranije zabranio sveštenodejstvo). Iguman Dubokog Potoka Romilo odbio je ujutru da preda ključeve od crkve, pa je liturgija održana u manastirskoj trpezariji. Zavisno od procena, prisustvovalo je između pedesetak i dve stotine vernika. Za to vreme otac Romilo, prema zvaničnom saopštenju Eparhije raško-prizrenske, držan je kao taoc. Ako je suditi po izjavama „Artemijevih monaha“, sa igumanom manastira svi su se odnosili lepo, pitali ga da saslužuje s njima, ali je on to odbio.
U besedi nakon liturgije, vladika Artemije je rekao da su došli da vrate mir i jedinstvo u Eparhiju koja prolazi kroz golgotu prethodnih devet meseci. Kazao je još: „Mi se nismo odvojili ni od koga. Mi nismo nikakvi raskolnici, mi ne stvaramo ništa novo, mi se samo trudimo da održimo ono što su nam naši slavni i sveti preci predali.“
Nakon toga, oglasio se Sveti arhijerejski sabor pozivom vernicima da ne prihvate neistine „sektaški nastrojenih pristalica episkopa Artemija“. Ukoliko neko učestvuje u anticrkvenim aktivnostima ove grupe, uzeće odgovornost za cepanje jedinstva Crkve.
Oko 13 časova, grupa „lutajućih“ monaha upala je u muški manastir Devine Vode. Bivši episkop Artemije proglasio je taj manastir ženskim. Ubrzo je došla bivša igumanija manastira Končul Sara sa još nekoliko monahinja i smestila se u Devinim Vodama.
Zatim je stigla vest: „Banjska nije osvojena.“ Naime, monasi koji su sebe nazivali hajducima, a sada su više nego upečatljivo potvrdili taj naziv, otišli su do manastira Banjska kod Zvečana. Inače, bivši iguman tog manastira je raščinjeni Dejan Vilovski (tada otac Simeon), optužen za proneveru 350.000 evra iz blagajne Eparhije sa trenutnim prebivalištem u Grčkoj.
Pred manastirom Banjska narod je pomogao bratiji i onemogućio grupi poslušnoj bivšem episkopu da uđe. Slično se desilo i u još nekoliko manastira.
Oko 18.30 usledio je pokušaj „preuzimanja“ manastira Crna Reka. Tamo se već nalazila policijska patrola u pripravnosti, pa su dva monaha-uzurpatora privedena.
U pet po podne nastavilo se zasedanje Sabora, a nešto ranije episkop raško-prizrenski Teodosije hitno je otišao na Kosovo. Prvo se uputio u Devine Vode gde je naredio monahinjama da smesta napuste manastir. Uz verbalno koškanje, one su krenule ka Dubokom Potoku gde se nalazio Artemije. Vladika Teodosije je potom ušao u manastire zajedno sa pripadnicima Kosovske policijske službe (KPS). Pošto je u pitanju severni deo Kosova, te policijske jedinice čine Srbi. Oko osam uveče vladika Artemije je na zasedanju Sabora velikom većinom glasova arhijereja lišen episkopskog čina i vraćen u red monaha.
Policija je izvela sve prisutne iz Dubokog Potoka. Bivši vladika se zaključao u sobu i nagovaranje da izađe trajalo je nekoliko sati. Nakon blagoslova igumana Romila, policajci su obili bravu. U 4.30 ujutru bivši episkop Artemije i njegovi monasi su, u pratnji policije, napustili Eparhiju raško-prizrensku. U izjavi za Radio-televiziju Srbije iguman Romilo je rekao: „Svi sažaljevamo, svi krajnje ljudski gledamo celu deceniju, ali ovo je prevršilo svaku meru.“
Monah Artemije se trenutno nalazi u svojoj kući, u Bistričkoj ulici u Beogradu.
OBJAŠNJENJE „NEUSPELOG PUČA„: Sabor SPC-a delovao je brzo i oštro. U izjavama koje su kasnije davali episkopi, na taj način je sačuvano jedinstvo Crkve.
Prema informacijama koje je „Vreme“ dobilo od izvora bliskih vrhu SPC-a, pomenuti rasplet događaja skoro niko nije očekivao. Čak ni oni koji su smatrali da će doći do raskola nisu verovali da će se stvari odvijati tom dinamikom niti da će bivši episkop Artemije povući tako drastične korake.
Kao što je mnogo puta isticano, govoreći o kanonskoj krivici, bivši vladika Artemije je kriv. Za nepunih devet meseci uspeo je da prekrši skoro svaku odluku Sabora koja ga se ticala. A početkom godine mu i jeste privremeno oduzeta eparhija zbog već postojeće, ranije kanonske krivice. Izričito je više puta naglasio da ne priznaje odluke najvišeg crkvenog tela, a odlaskom u svoju bivšu Eparhiju ostao je više nego dosledan iskazanom nepoštovanju. Oko njega je 80 pripadnika monaštva od kojih nekoliko ima (prekršenu) zabranu sveštenodejstva. Svi su samovoljno izabrali mesto svog stanovanja ne dobivši otpust nadležnog episkopa niti pristanak onog na čijoj su eparhiji.
Na jesenjem zasedanju Sabora najavljeno je da će jedna od glavnih tačaka biti „slučaj vladike Artemija“. Trebalo je da bude pozvan u petak. Sagovornici „Vremena“ veruju da bi sve bilo rešeno da se vladika pokajao. Tačnije, bila bi „zaboravljena“ njegova pisma Saboru u kojem ih obaveštava da ne priznaje nijednu njihovu odluku jer su nekanonske. Vratio bi se u Šišatovac u kom se, od kada je on tamo, okuplja znatno veći broj vernika. No, bivši vladika smatra da svi u Saboru treba da se pokaju, a da je on na pravom putu. Izvestan broj vernika se slaže s njim.
„Sveti arhijerejski sabor je sa velikom žalošću, ali i odlučno stajući u odbranu svetog i spasonosnog jedinstva Crkve… lišio umirovljenog Episkopa raško-prizrenskog episkopskog čina i vratio ga u red monaha“, piše u saopštenju SPC-a. Drugim rečima, to znači da on nema prava da nosi vladičanska obeležja niti da služi liturgiju, a ukoliko prihvati tu odluku, što je s obzirom na dosadašnji lik i delo malo verovatno, „kao monah imaće mesto u okrilju Crkve“. U suprotnom, moglo bi da dođe do izopštavanja iz Crkve i anatemisanja. U razlozima za raščinjenje navodi se i stvaranje raskola, kao i nasilno zauzimanje manastirâ SPC-a uz učešće naoružanih pojedinaca i fizičko ugrožavanje monaha. Otac Artemije i njemu odani oštro odbacuju ovakve optužbe. Naime, tvrde da niko od njih nije bio naoružan, da su se ljubazno odnosili prema svima na koje su naišli i, konačno, nije moglo da bude nasilnog zauzimanja jer je Eparhija ionako Artemijeva. Što se tiče raskola, oni smatraju da su svi drugi sem njih u raskolu. Jednom rečju, bivši vladika Artemije veruje da je on među arhijerejima jedini pravi predstavnik SPC-a i pravoslavlja. Time se postavio iznad najvišeg crkvenog tela i zauzeo tron koji u pravoslavlju ne može da zauzme ni patrijarh, kao prvi među jednakima. Na primer, pre pet godina Sabor je smenio jerusalimskog patrijarha, a potom ga raščinio i vratio u red monaha.
Raščinjeni vladika Artemije traži crkveno suđenje na kome bi se dokazala njegova (ne)vinost. Njegova svetost patrijarh Irinej objasnio je, međutim, da je Sabor kao takav iznad svakog drugog crkvenog tela, što znači i iznad crkvenog suda.
Na Saboru je patrijarh Irinej predložio da se, jednostavno rečeno, Sabor pretvori u sud. Tačnije, umesto 12 imenovanih arhijereja koliko je obično prisutno na takvim crkvenim suđenjima, pošto je već zasedanje Sabora u toku, predložio je da bi bilo bolje da svi prisutni arhijereji zajedno donesu odluku. Crkveni velikodostojnici su se složili.
Kako „Vreme“ saznaje, u raspravi, tada još umirovljenog vladiku Artemija branili su vladika banjalučki Jefrem, vladika kanadski Georgije i vladika banatski Nikanor. Na tajnom glasanju koje je usledilo bila su prisutna 34 arhijereja. Šest arhijereja je bilo protiv, sedam uzdržanih, a dvadeset jedan je glasao da se bivši vladika vrati u red monaha. Lako je pretpostaviti da su se među šest papirića koji podržavaju bivšeg episkopa našla pomenuta trojica vladika. Vladika istočnoamerički Mitrofan morao je da krene, pa je svoj glas dao vladici kanadskom Georgiju. Što je verovatno četvrti glas.
Javnost se iscrpno bavila tumačenjem rezultata glasanja, smatrajući da šest podržavalaca bivšeg vladike u Saboru znači novi kamen spoticanja. Međutim, unutar Crkve smatraju da taj rezultat nije nimalo obeshrabrujući.
Na kraju Sabora, svi episkopi su potpisali odluku o raščinjenju.
Kao objašnjenje dolaska na Kosovo, bivši vladika je kazao da je sve do validne presude Crkvenog suda on doživotni episkop Eparhije raško-prizrenske. Tom logikom monahe koji su bili kažnjeni zabranom sveštenodejstva, bivši vladika Artemije razrešio je kazni. Ili, kako objašnjava jedno od njegove duhovne dece: „Delovanjem Episkopa raško-prizrenskog g. Artemija svaka eventualna druga vlast koja bi pokušala da se uspostavi u Eparhiji raško-prizrenskoj neminovno postaje nekanonska i anticrkvena.“
A ŠTA SAD: Na pitanje svojih monaha koji su došli u Beograd da vide šta će se dalje dogoditi, bivši vladika je kazao da je spreman da za Hrista strada do kraja i da je očigledno da mora do dna da ispije čašu žuči koju su mu spremila braća arhijereji. Neće se vraćati u manastir Šišatovac, a na pitanje „gde će“ odgovara „čuće se“. Postavljanje episkopa Teodosija na čelo Eparhije raško-prizrenske je, po njemu, prestup zbog koga bi svi u Saboru trebalo da budu lišeni čina.
Kada je reč o optužbi protiv njega, ona postoji u vidu uzurpiranja crkvene imovine, ali se nagađa da bi moglo doći i do preispitivanja finansijskog poslovanja. Bivši vladika je više puta tvrdio da je sve što je rađeno u Eparhiji rađeno sa njegovim odobrenjem, tvrdeći da nikakve pronevere nije bilo. Izjavio je to i u Grčkoj i u Srbiji. Prema tome, ukoliko se dokaže da je pronevere bilo, i on će se smatrati odgovornim.
Po zahtevu SPC-a monah Artemije je imao policijsku pratnju. Postoji strepnja da bi mogao da ode iz Srbije, kao što je to uradio njegov saradnik Vilovski. Na konstataciju da ga policija „nadgleda“ i da je podignuta krivična prijava protiv njega, odgovorio je: „Nek i to piše u biografiji vladike Artemija. Bože moj, i zatvor je za ljude.“
Bivši vladika Artemije je nesumnjivo uradio dosta za Kosovo i Metohiju. Deo vernika smatra istinski potresnim što je sve ono što je činio sada u senci njegovih istupa. Jer, o finansijskoj krivici može da se nagađa, ali ona nije potvrđena. No, čak i oni koji su sa izvesnim simpatijama posmatrali bivšeg episkopa smatraju da je njegov poslednji čin upada u kosovske manastire udarac na Crkvu i njeno jedinstvo. S druge strane, oni koji ga podržavaju i vide u njemu mučenika, ponašanje Sabora tumače kao još jedan dokaz zavere protiv vladike koji je samo želeo da se, posle devet meseci izgnanstva, vrati tamo gde pripada i onome što je samo njegovo.
Kada je bivši vladika Artemije ušao u manastire na Kosovu, laička javnost se pitala da li će se Crkva obratiti policiji. Naime, delovalo je da je došlo do pat-pozicije. Međutim, SPC je ipak pozvala Kosovsku policijsku službu. Ubrzo je stigla optužba iz „Artemijevog tabora“ da je time Crkva posredno priznala jednostrano proglašenu nezavisnost KiM tako što se obratila pripadnicima KPS-a. Neki mediji su javili da su u akciji „izbacivanja bivšeg vladike i njegovih pristalica“ učestvovali i specijalci KPS-a „Rosa“, što je ubrzo demantovano. Pojedini monasi odani bivšem episkopu procenili su da je broj ljudi zadužen za izbacivanje bivšeg vladike i njegovih monaha bio oko sto a da su bile prisutne i NATO trupe. Na zvaničnom sajtu Eparhije raško-prizrenske stoji da su pripadnici policije bili isključivo Srbi, a stepen njihove opreznosti i pažljivosti vide se u tom što je „deložacija raskolničke družine trajala puna tri sata, od 1.30 do 4.30 ujutru“.
Pre dve godine Sabor Ruske pravoslavne crkve (RPS) raščinio je Diomita, episkopa cukotskog i anadirskog. On je vraćen u red monaha velikom većinom glasova. Sabor je od njega tražio da se pokaje, što se nije dogodilo. Optužen je za kršenje kanona, i procenjeno je da predstavlja kamen spoticanja u crkvenom životu. Tokom godinu i po dana bivši episkop Diomid je više puta pozivao na „samoizolaciju Ruske pravoslavne crkve i bio protiv dijaloga sa vlastima i predstavnicima drugih religija i konfesija“. Raščinjen je u odsustvu iako to nije običaj, ali Sabor nije bio zadovoljan njegovim opravdanjem za nedolazak. Kako se navodi, izražavajući svoje mišljenje o ključnim problemima crkvenog života, nije postupio u duhu bratske ljubavi. U svojim pismima koje je slao novinama, Diomid smatra da je ekumenizam jeretičko učenje. Kritikovao je RPC da implicitno odobrava aktuelnu vladu i politiku koja deluje suprotno nacionalnim interesima. Takođe, optužio je RPC da odstupa od čistote pravoslavnog učenja. Kao i da je grupa G8 stvorena da utre put za dolazak globalnog lidera Antihrista. Zbog ovog medijskog napada na svoju crkvu koji je trajao preko godinu dana, a „uznemiravao je vernike i izazivao nesporazume kod onih koji nisu vernici“, on je vraćen u red monaha. Optuživao je i sadašnjeg patrijarha RPC-a Kirila za ekumenizam, dok još nije bio na tronu Ruske crkve, mada teško da se Ruska crkva danas pod njegovim vođstvom može smatrati velikim zagovornikom ekumenizma. Nakon raščinjenja, Diomid je osnovao versku grupu „Sveti Upravni Sinod Ruske Pravoslavne Crkve“. Ove godine teško se može naći ijedna vest o njegovom delovanju.
Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije, poznat kao oštar na rečima, objavio je na sajtu Srpske pravoslavne crkve pismo bivšem vladici Artemiju. U pismo, između ostalog, stoji: „Sada, međutim, treba otvoreno reći još nešto, jer i u tom grmu leži zec: Artemije i danas ima velike pare u nekoliko srpskih i grčkih banaka, a račune istih krije kao zmija noge. Zato bi bilo poštenije da nam kaže koliko on i Vilovski na svojim računima imaju novca namenjenog Kosovu i Metohiji, pa još i da taj novac predaju svojoj bivšoj Eparhiji. Ona, uostalom, pripada Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, a nije njihov privatni ‘feud’…
Artemije tvrdi da odluke Sinoda i Sabora nisu ustavne ni kanonske, a da njegove goloslovne izjave to jesu. Kao da Sinod i Sabor moraju postupati i donositi odluke onako kako ih on hoće i kako ih on shvata i tumači! Ne vidi da na ovaj način samog sebe megalomanski postavlja iznad Sinoda i Sabora…“ U nastavku pisma nada se da će se monah Artemije pokajati i na taj način biti istinski primer i vođa svojim pristalicama.
Na Saboru je, osim vraćanja vladike Artemija u čin monaha, vikarni episkop Teodosije izabran, uz opšte odobravanje prisutnih, za novog episkopa raško-prizrenskog. (Pristalice monaha Artemija zovu ga „duhovni oceubica“.) Govorilo se i o deljenju eparhija. Na ovom zasedanju je od delova eparhija Niške, Žičke, Šumadijske i Braničevske formirana nova, Kruševačka, a načelno je prihvaćeno stvaranje još dve na području Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Na sledećem zasedanju Sabora videće se ko će biti na čelu Kruševačke eparhije, a do tada dužnost administratora obavljaće vladika žički Hrizostom. Postavilo se i pitanje arondacije eparhija na tlu Sjedinjenih Američkih Država, kao i osnivanja posebne eparhije za Austriju.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
