Pogled na lokalitet, istraživanja 2003 / foto: M. Jeremić
Posle decenije istraživanja postaje sve jasnije da raspolažemo samo segmentima iz kojih je nemoguće sagledati daleko veću celinu koju lokalitet predstavlja. Zato bi ovde trebalo planirati višegodišnja istraživanja, jer smo do sada otvorili mnogobrojna pitanja, a sem osnovnih hronoloških podataka dobili relativno malo odgovora
Kao najstarije naselje sa urbanim strukturama kod nas, arheološko nalazište Kale u Krševici proglašeno je ove godine lokalitetom od izuzetnog značaja. Na skoro pet hektara površine, na uzvišenju iznad Krševičke reke, otkriveni su značajni ostaci akropole sa podgrađem iz IV i prvih decenija III veka pre nove ere, građeni po grčkim uzorima. Obično se dovode u vezu sa vremenom Filipa Makedonskog i Aleksandra Velikog, ili Damastionom, rudničkim gradom koji je zabeležio samo antički geograf Strabon, a koji još nije lociran (www.kale–krsevica.com).
Na akropoli su otkriveni ostaci javnih građevina zaštićeni bedemom – kula, velika građevina gde je verovatno bilo skladište, kao i drugi objekti o čijoj nameni još možemo samo da nagađamo. Nađene su podnice sa kućnim oltarima, namenjenim za obrede javnog ili privatnog karaktera, a na drugom delu platoa bili su stambeni objekti, o čemu govore otkriveni žrvnjevi za mlevenje i hlebne peći. O intenzivnoj građevinskoj delatnosti tokom postojanja ovog naselja govori nekoliko nivoa objekata koji su očigledno rušeni i posle nivelisanja ponovo građeni. Kao što se i može očekivati, najbolje je očuvan najmlađi sloj sa kompleksom građevina s kraja IV ili početka III veka pre nove ere, sa kojim se i završava život na ovom naselju.
Radovi su na većem delu akropole obustavljeni, jer bi dalje praćenje starijih slojeva podrazumevalo uništavanje mlađih struktura. U tom slučaju ostali bismo bez najbolje očuvanih građevina, koje će, posle konzervatorskih radova i delimične rekonstrukcije, ovako moći da se predstave posetiocima.
NASELJE: Iz mnogobrojnih podataka može se zaključiti da se najveći deo naselja nalazio na terasama koje su se spuštale prema dolini Krševičke reke. Na padinama pod gustom vegetacijom obavljena su samo manja sondiranja i geofizička ispitivanja. Najviše vremena okupirala su nas istraživanja u podnožju lokaliteta, koje nazivamo podgrađem.
Taj deo zainteresovao nas je kada smo 2003. godine manjim sondiranjem, na velikoj dubini otkrili monumentalni zid od velikih blokova. Nekoliko godina rada bilo je potrebno da se pred nama otkrije veliki kompleks sa građevinama, koji zauzima više od hiljadu kvadratnih metara. U središnjem delu kompleksa nalazi se kamena platforma, sa zidovima koji se račvaju uz padinu. Severno od nje nađeno je nekoliko građevinskih horizonata, koji počinju mnogobrojnim rupama za stubove drvenih konstrukcija, a u gornjim slojevima nalaze se ostaci građevina i peći sa kalotom. U ovom, severnom delu otkrivena je i velika količina fragmentovanih posuda, gde su pored grnčarije lokalnog porekla nađeni delovi amfora i luksuzna keramika iz atičkih radionica.
U južnom delu nalazi se kompleks koji je imao sasvim specifičnu namenu – činio je sistem regulacije i snabdevanja vodom. Ovaj deo lokaliteta sada s pravom nosi naziv hidrotehnički kompleks. Sastoji se od ograđenog prostora, koji je sa tri strane uokviren platformom i zidovima od pažljivo obrađenih kamenih kvadara, dok je sa četvrte strane litica usečena u padinu. U središnjem delu leži velika građevina sa svodom i dva otvora (na jednom je očuvana i kamena ograda – santrač). Ovo impozantno zdanje građeno je od masivnih tesanika, dugačko oko deset metara, široko šest, a po svemu sudeći duboko najmanje šest metara. Potpuno je očuvano zahvaljujući tome što je vekovima bilo pokriveno debelim nanosima peska iz Krševičke reke i sada slobodno možemo reči da ova građevina predstavlja jedinstven primer antičke arhitekture kod nas.
Za ovu godinu planirano je da se ovaj, hidrotehnički kompleks istraži do kraja i pripremi sa prezentaciju. Usled ograničenih sredstava, međutim, iskopavanja su bila svedena samo na okolni prostor gde su, pored drugih objekata, otkriveni delovi mnogobrojnih posuda većih dimenzija, uglavnom pitosa, hidrija (posude za vodu) i amfora. Osnovna namera – da se dođe do dna građevine – nije ostvarena, mada je to jedini način da se dobije tačan izgled, posebno način funkcionisanja i vreme gradnje objekta.
HIDROTEHNIČKI KOMPLEKS: Već na prvi pogled i svaki laik može da vidi sa kolikom je preciznošću izveden ovaj skup projekat iza čega bi mogli da stoje samo vrhunski majstori iz Grčke ili Makedonije. Ceo kompleks imao je neprocenjiv značaj za čitavo naselje, o čemu svedoči i podatak da je u rezervoaru u proseku moglo da bude između 200.000 i 250.000 litara vode, što je moglo da zadovoljava potrebe dve do tri hiljade stanovnika.
Što se samog rada na podgrađu tiče, treba naglasiti da se objekti nalaze na dubini od preko četiri metra i da je, zbog jakih podzemnih izvora, u normalnim uslovima lokalitet stalno pod vodom. Tako iskopavanja ovde već godinama podrazumevaju neprekidan rad pumpi, sa 24-časovnim dežurstvima, što svakako komplikuje i poskupljuje istraživanja. Zato ostaje otvoreno pitanje da li ćemo iduće godine moći da završimo istraživanja, a potom da zaštitimo i predstavimo javnosti „hidrotehnički kompleks“, ili ćemo zbog nedostatka sredstava biti prinuđeni da ga prepustimo sudbini.
Ako „podvučemo crtu“, može se reći da su u istraživanja u Krševici uložena znatna sredstva, više od trideset miliona dinara, što se može opravdati rezultatima istraživanja jednog značajnog, dobro organizovanog i izuzetno složenog naselja. Mada je do sada ispitano samo oko šest procenata, pojedini delovi lokaliteta sa građevinama su značajne arhitektonske celine koje su predmet posebnih analiza. Posle toliko godina, međutim, postaje sve jasnije da raspolažemo samo segmentima iz kojih je nemoguće sagledati daleko veću celinu koju lokalitet predstavlja. Zato bi ovde trebalo planirati višegodišnja istraživanja, jer smo do sada otvorili mnogobrojna pitanja, a sem osnovnih hronoloških podataka dobili relativno malo odgovora.
Pri odlučivanju o budućem radu ne bi trebalo zaboraviti izuzetno zanimljiv geografsko-turistički položaj lokaliteta. Kale se nalazi između magistralnog puta koji moravsko-vardarskom dolinom povezuje srednju Evropu sa Grčkom i puta koji se od nje odvaja i vodi pored manastira Prohor Pčinjski prema BJR Makedoniji. U skladu sa projektima vezanim za infrastrukturu ovog dela opštine Bujanovac, Kale u Krševici predstavlja značajan punkt kao kulturni spomenik i turistička destinacija. U svakom slučaju, ovakvo arheološko nalazište uvek može da ima perspektivu i zaslužuje značajno mesto u okviru Prostornog plana Pčinjskog regiona.
U organizaciji Arheološkog instituta u saradnji sa Narodnim muzejom u Beogradu i Narodnim muzejom u Vranju iskopavanja su počela 2001. skromnim sredstvima koja su obezbeđena zahvaljujući Koordinacionom telu za Bujanovac, Preševo i Medveđu i Ministarstvu kulture, ali već od naredne godine ovaj projekat su znatnim sredstvima podržale i neke nevladine organizacije. Tako je za rad na ovom lokalitetu od Koordinacionog tela dobijeno 3.500.000 din. (2001–2003), od Programa za razvoj Ujedinjenih nacija 3.626.364,29 din. (2002–2003), od humanitarne organizacije CHF 1.220.560 din. (2003), a sa najvećim sredstvima učestvovalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije – 16.705.996 dinara (2001, 2004–2010).
Budući da Krševica pripada jednom od najsiromašnijih regiona na jugu Srbije, veliki doprinos su, plaćanjem javnih radova, dali Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku – 2.386.156,50 dinara (2006–2007) i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 2.604.705,99 dinara (2009). Taj novac iskorišćen je ne samo za rad na lokalitetu i njegovo održavanje, već i za uređivanje okolnog prostora, seoskih kuća i bašti koji leže na arheološkom nalazištu. U sklopu radova napravljen je i pristupni put do lokaliteta sa parkiralištem, a po više puta je sređivana obala Krševičke reke.
U ovim poslovima učestvovalo je mnoštvo meštana kojima je to bio jedini izvor egzistencije. Ispostavilo se da su u ovim poslovima, verovatno prvi put, zavisili od tako neobične „privredne grane“ kao što je arheologija.
Tokom istraživanja, znatno su nam pomogli, svako na svoj način, Žandarmerija iz Ristovca (tako je 2003. lokalitet snimljen iz vazduha), Vojska Srbije – garnizon Vranje, Elektrodistribucija Vranje, kao i Republička geodetska uprava, Opština i Turistička organizacija iz Bujanovca. Konačno, ova iskopavanja teško bismo izveli na zadovoljavajući način bez razumevanja kolektiva Osmogodišnje škole u Žbevcu i njenog direktora Bore Zafirovića – školu smo preko leta koristili za smeštaj i rad arheološke ekipe.
Hidrotehnički kompleks sa građevinom (2010)
Foto: P. Popović
Akropola, istraživanja 2005.
Foto: P. Popović
Podgrađe, iskopavanja 2006.
Foto: A. Đorđević
Delovi posuda otkriveni pored građevine 2010.
Foto: P. Popović
Podgrađe, velika platforma sa zidovima 2006.
Foto: P. Popović
Podgrađe, objekti na severnom delu lokaliteta 2006.
Foto: M. Jeremić
Unutrašnjost građevine (2008)
Foto: A. Đorđević
Atički kantaros, kraj IV veka p.n.e.
Foto: A. Đorđević
Veća slika lokaliteta, 2003.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
