Od kada je ljudi, ima i gripa. Još 412. godine pre Hrista, otac medicine Hipokrat je identifikovao grip kao posebno oboljenje i opisao kliničku sliku ove bolesti. Nedugo zatim, Atinjanin Diodor Sikul takođe pominje ovu bolest kao uzrok pomora grčke vojske na Siciliji, a istoričari tvrde da je ovakva zaraza izazvala pomor u Atini 404. godine pre nove ere.
Grip se pod imenom „influenca“, od italijanske reči koja znači „uticaj“, prvi put javlja 1357. godine, jer je popularno verovanje onog vremena bilo da se grip dobija pod uticajem zvezda. I tako su zvezde 1485. „uticale“ da na britanskom ostrvu nastane prva poznata epidemija gripa, takozvana „bolest oticanja“, koja je, pored zaraze i smrti nekoliko stotina hiljada ljudi, blokirala luke i znatno uticala na ekonomiju britanske države. Zabeleženi su pokušaji engleskih lekara da se izbore sa ovom pošasti, pa su tako korišteni razni lekovi poput duvanskog i limunovog soka, ali bezuspešno.
Nepunih 100 godina kasnije, svet je pogodila prva zabeležena pandemija. Krenuvši iz Azije, preko Afrike, zatim Evrope i na kraju do Amerike, ovaj grip je pogodio preko 90 odsto svetske populacije, izazivajući smrt u velikom broju slučajeva, dobrim delom zahvaljujući neukosti onovremenskih medicinara, koji su pacijente lečili pretežno puštanjem krvi, što je dodatno doprinelo većoj smrtnosti.
Narednih 400 godina, svet je, iako u međuvremenu pogođen drugačijim zarazama, poput velike kuge tzv. crne smrti, polako zaboravljao na grip, bar u pandemijskom obliku, a onda su se pandemija poznatija kao „ruski grip“ 1895. godine i pandemija hongkonškog gripa 1900. godine, pobrinule da se na najgori mogući način ljudi podsete na ovu bolest.
Iako se svet ubrzo upoznao sa najmodernijim načinima masovnog sejanja smrti, koje je Prvi svetski rat napretkom tehnologije i razvojem naoružanja uveo u ratnu praksu, ipak, za sve vreme trajanja do tada najstrašnijeg globalnog sukoba, život je izgubilo manje ljudi nego u pandemiji gripa koja je usledila odmah nakon rata. Nakon strašnih ratnih razaranja, 1918. godine, svet je pogodila najveća pandemijska zaraza do tada koja je odnela, po nekim procenama, i više od 50 miliona života.
Ovo je bila više nego dovoljna motivacija da se civilizacija uhvati u koštac sa gripom i da se intenziviraju naučni napori na iznalaženju rešenja ovog globalnog problema. Godine 1933. izolovan je prvi humani virus gripa, a nedugo zatim, 1944. godine, svet je dobio i prvu vakcinu protiv ove opake bolesti. Čovek je počeo da se bori.
Godine 1957, kada je pandemija tzv. „azijskog gripa“ pogodila svet i 1968. godine kada je stigao novi pandemijski talas iz Hong Konga, prve bitke protiv zaraze su dobijene i smrtnost je bila neznatna u poređenju sa pandemijom španske groznice koja je 1918. pogodila svet.
Danas nam ponovo preti pandemija. Počevši sa ptičjim, pa zatim sa svinjskim gripom, virus H1N1 u svojim varijacijama ponovo napada svetsku populaciju. Naravno, ovaj put smo spremniji, organizovaniji, razvili smo mnoga oružja protiv ove pošasti, prevenciju, vakcine, procedure…, ali strah od zaraze, mada nevidljiv na licima pokrivenim maskama, jasno se vidi u očima ljudi širom sveta.
Robotika već godinama privlači izuzetnu pažnju svetske javnosti u krugovima lekara, naučnika i istraživača. Sa ciljem da pomogne u osposobljavanju medicinskog osoblja za borbu protiv preteće pandemije virusa gripa H1N1, japanski naučnici nedavno su proizveli prvog humanoidnog robota koji verno simulira simptome ove virusne infekcije. Ovo je prvi put da je neki robot proizveden radi simulacije određene bolesti, međutim nije prvi put da se roboti koriste u medicinske svrhe kako bi omogućili medicinskom osoblju u svetu uvežbavanje procedura potrebnih za adekvatno lečenje obolelih od virusnih oboljenja.
Robot je prosečne visine odraslog čoveka, a materijal kojim je pokriven veoma je sličan ljudskoj koži. Znoji se kao i živa osoba pod velikom temperaturom nastalom usled oboljevanja od gripa virusa tipa A. Ovaj robot može čak i da simulira konvulzije koje nastaju usled nenamernog skupljanja mišića kod čoveka, a ukoliko nije adekvatno lečen, robot prestaje da diše. Ubrzo nakon prestanka disanja i njegovo srce prestaje sa radom.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
