fotografije: a. anđić
Pripadnici nekadašnje 63. padobranske brigade, poznatiji kao "Nebeske vidre", već su završavali sa zagrevanjem, proveravali opremu i pripremali teren za skokove sa 1500 metara. S druge strane poligona, izviđačko-diverzantski tim izvodio je vežbu eksplozivnog i brzog trčanja iz ležećeg stava, a zatim i uvežbavao druge veštine formacijskog kretanja s oružjem. Svega nekoliko trenutaka potom pojavila se i grupa vojnika pod punom, dvadeset kilograma teškom opremom. Grupa je s već vidljivim znacima umora privodila kraju pretposlednji krug u trčanju na 7200 metara
Lepo i sunčano, prolećno prepodne završilo se kišom koja je sačekala da se i poslednji padobran „Nebeskih vidri“ složi nakon skoka, na poligonima Specijalne brigade Vojske Srbije koju je, tog dana, posetila ekipa „Vremena“. Uz službeni protokol pri ulasku, ušli smo u kasarnu „Rastko Nemanjić“ u Pančevu, gde je stacionirana Specijalna brigada Vojske Srbije (VS), o kojoj se od njenog formiranja i nije mnogo govorilo u javnosti. Jedinica postoji od septembra 2006. godine kada su u jednu formaciju objedinjene 72. specijalna brigada, 63. padobranska, delovi 82. pomorskog centra i Protivterorističkog odreda „Kobre“, koji danas predstavljaju združenu taktičku jedinicu vojske Srbije namenjenu izvršavanju specijalnih zadataka.
Kako je to biti pripadnik jedne ovakve jedinice, način na koji se dolazi do nje i šta sve podrazumeva posao „specijalca“ u vojsci, hteli smo da vidimo iz bližeg ugla, ugla iz kog smo propratili jedan njihov radni dan.
Pozdravljanje zastave u osvit a zatim i jutarnja smotra gotovo su identične odlike svih vojnih jedinica i kod nas i u svetu, i upravo tako počinju dan i ovi specijalci. Zbog zahtevnosti zadataka za koje se pripadnici brigade obučavaju, nakon toga slede i fizičke vežbe, raznovrsni časovi na kojima se potencira razvijanje eksplozivnosti, snage i izdržljivosti, ali i održava već postignuti nivo kondicije. Utrošenu snagu nadoknadiće na doručku koji se, osim činjenice da ga konzumiraju specijalci, ne razlikuje od redovnog vojničkog doručka.
Dan se nastavlja obukom, sastavnim delom radnog dana u Specijalnoj brigadi. Obuka se sastoji od taktičke obuke zajedničkog sadržaja, specijalnih dejstava i drugih segmenata koji su predviđeni godišnjim planom rada svih timova u jedinici. Posebna pažnja posvećuje se specijalnim dejstvima, delu obuke na kom se jedinica priprema za izvršenje zadataka. Različite vrste gađanja, upotreba hladnog i vatrenog oružja samo su neki od segmenata koji zahtevaju kontinuiran rad i veliku preciznost, što se neprestano uvežbava, tako da je svaki pripadnik brigade sposoban da reši datu situaciju u svim uslovima za gađanje, bilo da je dan ili noć, da moraju da prolaze kroz ravničarski ili brdsko-planinski teren ili da su pak usmereni na obavljanje zadatka u zatvorenom prostoru.
Poligoni u Pančevu, ali i svi drugi poligoni koje koristi vojska na raspolaganju su Specijalnoj brigadi, s tim što su ovaj, pančevački, i poligon na aerodromu Niš specifični i jedinstveni poligoni prilagođeni upotrebi za obuku specijalaca. Oni sadrže gradski, seoski ambijent, poligone za padobranstvo i alpinistiku, kao i terene sa elementima putnog i železničkog saobraćaja, gde se u različitim prilikama koriste most, tunel, pruga, ali i kanalizacija, rovovske i slične prepreke.
Prema rečima glavnog starešine jedinice, brigadnog generala Ilije Todorova, u skladu s namenom, delovi jedinice specijalizovani su za svaki od tih terena. Dok su neki od njih izuzetni poznavaoci različitih padobranskih tehnika, drugi su posebno obučeni za izviđačko-diverzantske i protivterorističke zadatke, a deo jedinice osposobljen je za službu spasavanja i traganja, kako borbenog tako i u slučajevima vanrednih situacija.
OBUKA: U jedinicu se ulazi dobrovoljno. Profesionalni vojnici, u skladu s uslovima iz konkursa koji raspisuje Generalštab VS, moraju imati najmanje srednju stručnu spremu, osim za strelce i vozače, gde je potrebno najmanje osnovno obrazovanje i vozačka dozvola „C“ kategorije za profesionalne vojnike vozače. Sledi psihofizička provera, lekarski pregledi koji su zasnovani na pregledima za kandidata za padobranca, što je izuzetno zahtevan segment. Na tom delu već dobar deo ljudi otpada. Iskustva u dosadašnjem radu sa kandidatima za pripadnike specijalnih jedinica su različita ali, uopšteno, do trećine kandidata u ovom delu ne ispunjava uslove ili svojevoljno odustane.
Obuka je kompleksna i počinje odmah nakon uspešno završene selekcije, primerene selekciji koja se vrši u drugim specijalnim jedinicama u svetu i koja traje 13 nedelja. Svi kandidati koji žele da dođu ovde, a to su kandidati podoficiri i oficiri ili kandidati za profesionalne vojnike, obuku nastavljaju u brigadi. Tu počinje čitava priča koja, načelno, traje dve do tri godine. Kako je u razgovoru za „Vreme“ brigadni general Ilija Todorov istakao, polazni proces u Specijalnoj brigadi je stvaranje dobrog pojedinca, kvalitetnog individualca, koji će kasnije biti sastavni deo tima specijalaca. Da bi individualac bio vrstan kandidat za jedan dobar tim, on mora da se osposobi za rukovanje različitim vrstama naoružanja, da savlada određene veštine, od preživljavanja, veranja, plivanja, borbe, a deo njih prođe i padobransku obuku. Nakon toga sledi formiranje timova, četa i bataljona.
ŽENE I CRVENA BERETKA: Veći broj žena u redovima Specijalne brigade deo je plana koji će u bliskoj budućnosti biti ostvaren jer postoji povećano interesovanje žena za stupanje u službu. Uvođenjem nove regulative ženama je i zakonom omogućeno da postanu profesionalni vojnici, a time i deo Specijalne brigade. Njih već sada ima u jedinici, ali nakon poslednjeg konkursa očekuje se da će broj žena u brigadi znatno biti povećan. Obuka budućih „specijalki“ ista je kao i za muškarce, jedina razlika je početak obuke – jer kandidatkinje prvo moraju da steknu osnovna vojnička znanja i veštine, a nakon toga obuku nastavljaju zajedno sa ostalim kandidatima.
Na padobranskim terenima, pripadnici nekadašnje 63. padobranske brigade, poznatiji kao „Nebeske vidre“, već su završavali sa zagrevanjem, proveravali opremu i pripremali teren za skokove sa 1500 metara. S druge strane poligona, izviđačko-diverzantski tim izvodio je vežbu eksplozivnog i brzog trčanja iz ležećeg stava, a zatim i uvežbavao druge veštine formacijskog kretanja s oružjem.
Svega nekoliko trenutaka potom pojavila se i grupa vojnika pod punom, dvadeset kilograma teškom opremom. Grupa je s već vidljivim znacima umora privodila kraju pretposlednji krug u trčanju na 7200 metara, što je program trećeg dana provera koje se održavaju dva puta godišnje, s ciljem podizanja nivoa spremnosti i kvaliteta brigade. Ovih provera niko nije pošteđen. Trče i vežbaju svi, od najnižih do najviših činova u redovima vojnih specijalaca. Periodični testovi podrazumevaju da se pored planiranih aktivnosti, broja gađanja, izvedenih vežbi i skokova, pripadnici brigade stalno usavršavaju kako bi prošli i sve provere znanja. Oni koji ne uspeju da savladaju prepreke u okviru ovih testova, iako su prethodnih godina imali zavidne rezultate, prinuđeni su da se bore za opstanak u brigadi. Njima se daje vremenski rok da postojeće nedostatke izglade, poprave kondiciju i unaprede tehniku, kako bi zadovoljili stroge kriterijume. U suprotnom, za njih više nema mesta u brigadi.
O dužini radnog veka u Specijalnoj brigadi odlučuje svaki pripadnik za sebe lično, jer ne postoji starosna granica za ostajanje u jedinici, već su za to relevantni jedino rezultati na redovnim psiho-fizičkim proverama. Prema rečima brigadnog generala Ilije Todorova, pripadnici brigade, po odlasku, najčešće postaju instruktori i izvode obuku u drugim jedinicama, uz to odlični su metodičari jer poznaju mnoge vrste naoružanja. Gde god da odu, oni i tada ostaju posebni, jer ih stečena znanja i iskustva izdvajaju od ostalih vojnika.
Novi pogled na izmorena, ali zadovoljna lica kandidata koji su prošli i ovaj segment provere trčanja s teretom na leđima, učinio je da nam hodanje po suncu, po istom tom betonu i bez imalo hlada postane ravno nagradi jer, za razliku od njih, mi nismo dužili rančeve s opremom i naša maršruta bila je daleko kraća od njihove.
Priželjkujući dašak vetra i bar neki zaklon od sunca, upravo to pronašli smo u „seoskom ambijentu“, idiličnom pejzažu na kom su nam domaćini pokazali kako izgleda „neutralisanje“ terorista prilikom oslobađanja talaca zarobljenih u jednom od objekata seoskog domaćinstva. Tim koji je izvršio upad, uz podršku nedaleko pozicioniranog snajperiste, kroz dobro uvežbano, znakovno sporazumevanje i odličnu koordinaciju uspeo je da izvrši zadatak u akciji koja je trajala svega nekoliko minuta.
Posle prikazane vežbe usledila je, naravno, i vežba koju su u „urbanom ambijentu“ izveli pripadnici drugog tima Specijalne brigade. Prikradanje zgradi, upad i savladavanje prepreka, uz različite ulaske – od „redovnog“ uz stepenice, do onih kroz prozor, spuštanjem niz užad sa krova zgrade – samo su neke od veština za koje su obučeni ovi momci. U cilju boljeg dočaravanja situacije, osim demonstriranja ulaska i onesposobljavanja terorista na trenutak smo, uz mere obezbeđenja, i sami bili izloženi dimnoj i „šok“ bombi, koje su korišćene u ovoj akciji. Veoma realno, na trenutak zastrašujuće, ali i svake pohvale vredno, jer se uz uigran tim, kao lice u civilu, a potom i novinar na zadatku, ne osećate nezaštićeno.
NAORUŽANJE I OPREMA: Oprema koja je u svakodnevnoj upotrebi u Specijalnoj brigadi, koju su nam u ovim akcijama mahom i pokazali, uglavnom je domaće proizvodnje: automatske puške, automati, snajperske puške, puškomitraljezi i pištolji. Ono na šta se još naši specijaci oslanjaju u velikoj meri su i nemački automati, snajperske puške poreklom iz Belgije, francuske automatske puške, zatim izraelski pištolji, a u upotrebi su i italijanske sačmarice, kao i američki automatski pištolji. Osim naoružanja, domaći proizvođači brigadu opremaju balističkim i borbenim prslucima, šlemovima i padobranima, dok je deo opreme za alpinistiku i ronjenje pretežno strane proizvodnje. Sva oprema za potrebe jedinice nabavlja se u sklopu nabavki koje su izuzete iz sistema javnih nabavki, a koje podrazumevaju naoružanje i vojnu opremu, kao i robu dvostruke namene za primenu u vojsci.
Kada je Specijalna brigada u pitanju, brigadni general Ilija Todorov kao jedan od prioritetnih ciljeva, osim visokih standarda i infrastrukture, navodi upravo opremu i naoružanje, ističući da je brigada u fazi opremanja novim, savremenim sredstvima, jer je dobila određenu vrstu prioriteta. Izbor konkretnih modela oružja za potrebe brigade obavlja se timski, a tome prethode ekspertske analize nove opreme u odnosu na njenu moguću primenu jer su, kako naglašava brigadni general Todorov, jedinice u brigadi, iako različite po nazivima, veoma slične po obuci i dobrim delom izvršavaju slične zadatke.
Prema zvaničnim podacima Uprave za snabdevanje Ministarstva odbrane, prošle godine je za Specijalnu brigadu ugovorena oprema od renomiranih svetskih proizvođača Hekler i Koh, Baret, Sako, Beneli i FN Herstal: automatske puške, dalekometne snajperske puške, puškomitraljezi, pištolji, automati za specijalne jedinice, borbene puške sačmare, monokulari, pasivni, refleksni i noćni nišani. Istom nabavkom obuhvaćene su i automatske puške M-21 5,56 mm, domaćeg proizvođača Zastava oružje.
Pošto je zgrada oslobođena, naše sledeće odredište bio je poligon za alpinistiku. Na putu do tamo nalaze se strelišta, kao i poligoni sa raznovrsnim preprekama na kojima se uvežbava njihovo rušenje i savladavanje; na primer, delovi konstrukcije stubova mosta napravljeni od različitih materijala i na različitim terenima.
Alpinisti specijalci koji su na stenama bukvalno kao kod kuće i, ma koliko to neobično zvučalo, u Pančevu ipak imaju šta da traže, jer tu su nam i pokazali deo svojih specijalnosti. Raznovrsne prepreke na alpinističkom poligonu, veranje i spuštanje sa tornjeva povezanih sajlama, penjanje uz zidove različitih karakteristika, s izbočinama, manjim i većim tačkama oslonca, sve to je uspešno savladano uz očigledno zadovoljstvo i uživanje, koje se ni pod maskom nije dalo sakriti jer, kako su nam rekli, oni taj posao rade s ljubavlju koja alpinistički hobi objedinjuje s profesionalnim obavljanjem svakodnevnog posla. Osim na ovom poligonu, alpinisti iz brigade vežbaju i na pravim stenama širom Srbije.
Protivterorističke akcije i sve vežbe koje su nam pokazali pripadnici Specijalne brigade samo su deo akcija za koje su osposobljeni a razlikuju se po načinu izvođenja ali, kako smo se i sami uverili, ono što im je zajedničko jesu brzina i preciznost, ma na kom se terenu oni nalazili. Zvuk helikopterske elise i padobrani u daljini nakon alpinizma našu pažnju odvukli su u pravcu padobranskog poligona. Velika strunjača za doskok, s malim krugom u samom centru, ujedno predstavljaju i markirani cilj na koji su se vešto i s iznenađujućom preciznošću prizemljivali pripadnici padobranske jedinice. Skokovi jedan za drugim, a zatim i otvaranje padobrana, uz uvežbane akrobacije i samo spuštanje na zemlju, osim objektiva našeg fotoreportera, zabeležio je i objektiv njihove kamere, jer se svaki skok snima i kasnije detaljno analizira, kako bi se uočile greške i otklonili eventualni nedostaci. Odsustvo straha od visine, adrenalin u krvi, lepota letenja, u kojoj se, kako kažu, najviše uživa od trenutka iskakanja do otvaranja padobrana, samo su neki od svakodnevnih detalja u radnom danu padobranaca Specijalne brigade VS. Padobran je složen, ranac zakopčan, naša poseta završena i samo tren nakon toga počela je prava prolećna kiša.
Početak ozbiljnije upotrebe specijalnih jedinica u modernim vojskama sveta seže negde u vreme Drugog svetskog rata. Glavni uzroci formiranja takvih formacija su razvoj avijacije – koji je omogućavao brz upad iza neprijateljskih linija, kao i povećanje vatrene moći pojedinačnog vojnika zahvaljujući tehnološkom napretku, pa je jedan takav dobro obučen specijalac mogao da nanese neuporedivo više štete neprijatelju nego „običan“ pešadinac. Razvoj vatrenog oružja i tehnološki napredak do Prvog svetskog rata doveo je do suprotnog procesa u istoriji, tj. do formiranja masovnih i ne tako elitno obučenih vojski. Jednostavno, posle nekoliko sati obuke rukovanja puškom, običan civil mogao je da se uspešno suprotstavi vitezu, koji se veštini ratovanja učio ceo svoj život. Međutim, usložnjavanje vojne tehnike, a samim tim i vojnih doktrina i taktike, poslednjih decenija, dovelo je do toga da neke zadatke mogu obaviti samo visoko obučeni profesionalci.
Naša najstarija i javnosti najpoznatija jedinica bila je 63. padobranska brigada. Njen istorijat seže do 1944, kada je u Bariju formiran 1. padobranski bataljon koji je rasformiran već sredinom jula 1945. U poratnom periodu bilo je mnogo lutanja u organizaciji i shvatanju doktrinarne upotrebe ovakvih trupa – razni padobranski bataljoni – kao, u kratkom periodu, i brigada – su osnivani, raspuštani, premeštani. Preovladavao je stav da JNA nisu potrebne veće padobranske jedinice jer u uslovima upotrebe nuklearnog oružja, modernog PVO-a i masovnih oklopnih snaga u eventualnom ratu vazdušni desanti na bojištu nemaju mnogo izgleda za uspeh. Decembra 1967. godine u Nišu, ovaj put za stalno, ponovo je formirana 63. padobranska brigada. Ubrzo je postala simbol i stekla prestiž; mnogi njeni bivši pripadnici se i danas druže, a postoji čak i zvanično udruženje i veb-sajt njenih nekadašnjih članova. Svoje prve ratne zadatke brigada je imala na početku ratova u Hrvatskoj i BiH (zauzimanje Aerodroma Pleso i deblokada auto-centra JNA u Čapljini). Tokom agresije NATO-a protiv Jugoslavije 1999, pripadnici 63. padobranske brigade borili su se protiv OVK na prostorima Kosova i Metohije, ali i sa diverzantskim timovima koji su iz Albanije pokušavali da uđu na teritoriju Jugoslavije. Posebno su se istakli u odbrani graničnih karaula na jugoslovensko-albanskoj granici, kada je poginulo i ranjeno više pripadnika jedinice. Koliko je drugarstvo i osećaj zajedništva bio izražen govori podatak da je su se 1999. mnogi bivši pripadnici masovno dobrovoljno javljali u brigadu, tako da je jedinica imala preko 100 odsto popunjenosti.
S početkom ratova u bivšoj SFRJ, zbog povećane potrebe za takvim tipom jedinica, 1992. formirana je i 72. specijalna brigada sa bazom u Pančevu. Ova jedinica 7. avgusta 1992. zajedno sa 63. padobranskom, Prvom oklopnom i Gardijskom motorizovanom brigadom ulazi u sastav novoosnovanog Korpusa specijalnih snaga koji je trebalo da bude naša verzija nekih snaga za brze intervencije. Međutim, već 1997. korpus je rasformiran, a pomenute brigade su ponovo postale samostalne jedinice.
Pored ovih formacija ranga brigade, pažnju javnosti uvek je privlačila i mala, ali „najspecijalnija“ od svih vojnih jedinica – „Kobre“. Formirana 14. aprila 1978. kao odgovor na povećanu opasnost od svetskog terorizma sedamdesetih godina, njena prevashodna namena su bile antiterorističke intervencije i obezbeđenje visokih zvaničnika. Čak i u Titovo vreme, sastojala se isključivo od profesionalaca – podoficira i oficira.
Ukidanjem vojnog roka, omasovljenjem civilnog služenja, kao i redukovanjem vojnog budžeta posle 2000, specijalne brigade VS svele su se, po brojnosti, praktično na veličinu ojačane čete, tako da je formacijska reorganizacija bila neophodna. Zato je 29. septembra 2006. formirana Specijalna brigada u Pančevu, koja je objedinila ljudstvo i kadrove 72. specijalne i 63. padobranske brigade, 82. pomorsko diverzantskog odreda iz Bara i antiterorističkog dela „Kobri“. VIP obezbeđenje „Kobri“ premešteno je pod nadležnost Gardijske brigade. Zbog održavanja vojne tradicije, koju je imala naročito 63. padobranska brigada, bataljoni novoformirane Specijalne brigade u Pančevu zadržali su nazive svojih starih jedinica, tako da se sada, ova brigada pored komande i logistike, sastoji od 63. padobranskog bataljona, 72. izviđačko-diverzantskog bataljona i Bataljona za protivteroristička dejstva. Komanda Specijalne brigade nalazi se u Pančevu, a jedinice su pozicionirane u Nišu i Pančevu.
Rad Specijalne brigade baziran je na velikom iskustvu koje je neophodno za ostvarivanje vrhunskih rezultata. Međutim, kako su svi specijalci slični, na isti način razmišljaju, kroz iste ili slične obuke su prošli, od izuzetne je važnosti saradnja sa drugim jedinicama iz sveta, koja je intenzivirana u poslednjih nekoliko godina. Na osnovu tih razmena iskustava, brigada se opredeljuje za različite metode obuke, rada, pa čak i izbora sredstava koje bi mogle da uđu u primenu i kod nas. Brigada sarađuje sa specijalnim jedinicama Grčke, Italije, Turske, a ostvarila je i veoma dobru saradnju sa Nacionalnom gardom Ohaja.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
