Za poslednjih osam meseci, Karadžića je videlo, na javnim mestima, više stotina ljudi. Danas, većina njih ne može da prežali 5.000.000 dolara koji su im bili ispred nosa, a koje je američki Stejt department nudio za informacije koje bi pomogle hvatanju ovog haškog begunca
Dok su 10. decembra prošle godine u koncertnoj dvorani kulturnog centra slušali predavanje o odnosu tihovanja i meditacije, niko od 80 okupljenih Smederevaca nije mogao ni da sanja da ih u tajne duhovnog blaženstva upućuje glavom i bradom Radovan Karadžić. Dr Dragan David Dabić, neuropsihijatar i istraživač u oblasti psihologije i bioenergije, nije prosvećivao samo po Smederevu. Već u januaru je održao predavanje u Kikindi, u aprilu je posetio Sombor i Novi Sad, a u maju je, na Adi Ciganliji, u okviru Festivala zdravog života, održao predavanje pod nazivom „Kako negovati sopstvene energije“. Sve ukupno, za poslednjih osam meseci, Karadžića je videlo, na javnim mestima, više stotina ljudi. Danas, većina njih ne može da prežali 5.000.000 dolara koji su im bili ispred nosa, a koje je američki Stejt department nudio za informacije koje bi pomogle hvatanju ovog haškog begunca.
Donekle je profitirao jedino mesečni časopis „Zdrav život“, koji ovih dana doživljava publicitet kakav nije za šest godina postojanja, i kakvim se verovatno nijedan specijalizovani mesečnik na svetu ne može pohvaliti. U poslednja tri broja, ovaj list je u rubrici „Duhovno zdravlje“ objavljivao u nastavcima feljton posvećen odnosu tihovanja i meditacije, autora Davida Dabića, „duhovnog istraživača“. Usred pripreme broja u kom je trebalo da izađe poslednji nastavak feljtona, redakciju „Zdravog života“ iznenadio je podatak da je „duhovni istraživač“ niko drugi do bivši predsednik Republike Srpske Krajine i jedan od najtraženijih haških begunaca Radovan Karadžić.
NATPROSEČAN „HARMONAJZER„: Prvi susret dr Dragana Davida Dabića i Gorana Kojića, glavnog urednika časopisa „Zdrav život“, odigrao se u oktobru prošle godine. Prema Kojićevim rečima, visoki gospodin neobičnog izgleda i isposničke figure na festival je došao kao posetilac. Njihovom poznanstvu kumovao je jedan od stručnih saradnika „Zdravog života“, predstavivši Dabića kao energoterapeuta. Kredibilitetu Dabićeve vokacije je verovatno doprinela činjenica da je posrednik stručnjak za teme energije i zaštite od zračenja. Dabić je predložio saradnju sa časopisom, ponudivši nekoliko tekstova o energoterapiji. Pošto se tema nije naročito svidela Kojiću, Dabić se pohvalio svojim znanjem o tihovanju, tehnici meditacije u pravoslavnom misticizmu. „Moram da vam kažem, bio je natprosečno kulturan, natprosečno elokventan, natprosečno duhovit. Sve je kod njega bilo natprosečno“, opisuje Kojić svoje utiske o optuženiku za ratne zločine. Čini se da je Karadžić imao i natprosečan poriv za egzibicionizmom: od decembra do maja, ovaj samozvani „velbiing harmonajzer“ održao je nekoliko predavanja širom Srbije. „Čovek neobičnog izgleda, duge sede brade, sede kose vezane da li u rep ili pletenicu, ispod šešira, izgledao je kao kombinacija Frojda i nekog boema iz Skadarlije“, priča Kojić, uz kiseli osmeh nekoga ko je upravo žestoko nasamaren.
Verovatno ovih dana tako izgledaju svi oni koji su sa velikom radoznalošću slušali Dabićeva predavanja: „Razmišljam o njegovoj savršenoj glumi i na koji način se svima nama smejao u brk, iskoristio našu potrebu za različitim saznanjima. Prevario nas je svojom harizmom, koja je zračila i iz izgleda i iz načina na koji je govorio i šta je govorio. To je utisak svih mojih prijateljica sa kojima sam ga slušala“, priča za „Vreme“ Milena Pavlović iz Smedereva (vidi okvir). Ona se priseća da je predavanje bilo jako zanimljivo, jer je bilo reči o mešavini meditacije, molitvenog odnosa prema životu u cilju rešavanja ličnih problema i prevazilaženja depresije: „U početku, delovao je kao čudak koji živi u nekom svom svetu, bezizražajnog lica, ali duboko zanesenog temom koju je obrađivao“, priseća se Pavlovićeva, dodajući da je bilo očigledno da mu teologija nije jača strana, ali da se u pitanjima psihe znatno bolje snalazi.
Krajem maja, dr Dragan Dabić održao je na Adi Ciganliji u okviru „Festivala zdravog života“ četrdesetpetominutno predavanje pod naslovom „Kako negovati sopstvene energije“. Tamo ga je upoznao Danko Radić, takođe jedan od predavača, koji je govorio o tradicionalnoj tajlandskoj masaži. U razgovoru za „Vreme“ Radić je rekao da je Karadžić izgledao kao hipik, imao je šešir i dugu belu bradu. „Održao je predavanje u šumici, kojem nisam prisustvovao. Onda su se svi preselili na tribine gde sam ja govorio. Karadžić je sedeo u prvom redu i slušao predavanje“, priseća se Radić. „Kada se završilo, prišao mi je, razmenili smo vizitkarte i porazgovarali možda dva minuta, ali se ne sećam o čemu, jer mi nije na kraj pameti palo ko je on. Koliko se sećam, nije čak imao ni naglasak. Međutim, ostao mi je u sećanju, bio je upečatljiv.“
Danko Radić kaže da gostovanje na „Festivalu zdravog života“ nije plaćeno predavačima, ali da od alternativne medicine može da se živi pristojno. U Upravi Ade Ciganlije saznali smo da organizator i sponzor festivala nije bila Ada, kako je navedeno u nekim medijima, već da je sve aktivnosti vezane za organizaciju obavilo preduzeće Goja d.o.o., koje izdaje „Zdrav život“. Skup su prijavili i stanici policije na opštini Čukarica.
ČAJ ZA DVOJE: Sagovornica B92, koja je želela da ostane anonimna, rekla je da je bila na više predavanja dr Dabića, i da je s njim nekoliko puta prošetala i jednom popila čaj na Terazijama. „Držao je jako dobra predavanja, na kojima je uglavnom bilo od 200 do možda 400 ljudi, bar su takva bila ona na kojima sam ja prisustvovala“, kaže ona. „Jednom prilikom smo pričali o tome čime se bavio. Rekao je da je bio klinički psihijatar“, navodi sagovornica B92.
Predsednica Društva za borbu protiv raka iz Sombora Đerđi Sarić potvrdila je da je neuropsihijatar Dragan Dabić, 12. aprila ove godine održao predavanje u Kulturnom centru Orfeus u Novom Sadu. Pod pokroviteljstvom Pokreta za zdraviju Srbiju, tamo je održana akcija „Zdrav život je srećan život“. Na predavanju je učestvovao i Dragan Dabić, neuropsihijatar iz Beograda, koji je govorio o „Istosti tihovanja i meditacije“.
Dr Dabić je bio gost i na tribini u kikindskom domu omladine 28. januara ove godine, kao neuropsihijatar specijalizovan za alternativnu medicinu. Tom prilikom je fotografisan, a deo tribine zabeležila je i lokalna televizija VK. „Dabić je bio veoma neobičan kao pojava, imao je šešir, crnu rolku i brojanicu u ruci koju je neprestano okretao“, rekla je v.d. direktora Doma omladine Tatjana Nožica. Nakon promocije, ekipa predavača predvođena urednikom Goranom Kojićem predahnula je i osvežila se u njenoj kancelariji. Kako je ispričala za novosadski „Dnevnik“, doktor Dabić je bio veoma zadovoljan odzivom na tribinu: „Požalila sam mu se na moje probleme sa migrenom i čovek mi je dao par saveta. Sećam se i da je tražio samo pola šoljice kafe i nakon pola sata moji gosti su se zaputili u Beograd.“
Na vizitkarti koju je Danko Radić na Adi Ciganliji dobio od dr Dragana Dabića stoji ime D.D. Dabić, i natpisi „Human Quantum energy“, i „podrška u zdravlju i u bolesti – do punog zdravlja i isceljenja“. Prema onome što na njoj piše, dr Dabić bavio se kvantnom, duhovnom i energetskom medicinom, kao i tradicionalnom japanskom tehnikom za umanjenje stresa i opuštanje reiki. Dr Dabić koristio je dva broja mobilnih telefona, koja su ovih dana nedostupna.
Na vizitkarti je naveden i internet sajt www.psy–help–energy.com i šest i-mejl adresa hostovanih na njemu: dddavid@psy-help-energy.com, uvekimapomoci@psy-help-energy.com, kao i vitality, bol, nerv-brain i asthma@psy-help-energy.com. Kreator ovog sajta je firma Pavlović konsalting. Vlasnik Zoran Pavlović u kratkom razgovoru za „Vreme“ na pitanje kako je Karadžić došao do sajta, odgovorio je: „Besplatno.“ „Kontaktirao me je najpre preko prijatelja, a onda je nazvao moju firmu telefonom i dogovorili smo se oko pravljenja sajta. Izrada je trajala između tri i četiri meseca, i za to vreme smo se često viđali, a poslednji put pre oko mesec dana. Bio je veoma prijatan, razgovarali smo o svačemu“, kaže Pavlović.
KAFICA NA NOVOM BEOGRADU: Zoran Pavlović još dodaje da se dvadesetak puta nalazio u centru Beograda sa Karadžićem. „U šoku sam! Pre mesec i po dana u kafiću u Ulici 27. marta pili smo kafu.“ Karadžić je u grad dolazio autobusom, kaže Pavlović. „Ponašao se najnormalnije, bio je izuzetno prijatan i nikada ne bih rekao da ima problem sa zakonom. Nije nosio tamne naočare, niti se skrivao. Bio sam mnogo puta kod njega u stanu na Novom Beogradu. To je dvosoban stan i mislim da je u njemu živeo sam.“
Iznajmljivanje dvosobnog stana, naročito na Novom Beogradu, košta. Prema tvrdnjama sagovornika „Vremena“, Dabić nije naplaćivao ni svoja predavanja ni tekstove u „Zdravom životu“. Iako je izradu sajta dobio besplatno, od nečega je morao da živi. Rasim Ljajić izneo je saznanja da je Karadžić radio u jednoj privatnoj ordinaciji za alternativnu medicinu. Isto to, i sam Karadžić rekao je Goranu Kojiću. Međutim, na Kojićevo insistiranje da mu kaže gde tačno radi, Radovan je vrdao i govorio: „To su neke male klinike.“ Urednik „Zdravog života“ tada je posumnjao da je Dabić zaista neuropsihijatar, kako je tvrdio. „Nikada ga u magazinu nismo potpisali kao doktora upravo zato što sam ja tražio diplomu, a on je nije imao.“ Fiktivna diploma, zajedno sa fiktivnom suprugom, ostala je u Americi, odakle je i sam Dabić došao, pošto je prethodno, upravo tamo izbegao iz Krajine. Kao da, zlehuda izbeglička sudbina nije dovoljna, tamo je doktora Dabića zadesio i razvod. Izgleda da je taj razvod bio baš buran, jer je ozlojeđena supruga odbila da mu pošalje diplomu neuropsihijatrije, koju je navodno stekao na Zagrebačkom sveučilištu, čime ga je onemogućila da legalno radi u struci. Sitne pakosti izmišljene bivše žene nisu omele Dabića ni u profesionalnom, a ni u ljubavnom životu. Kojić se seća da se u prostorijama redakcije „Zdravog života“ često pojavljivao u društvu atraktivne dame srednjih godina.
Prema domaćem zakonu, Dabić bez lekarske diplome nije mogao da se zaposli ni u jednoj registrovanoj ordinaciji za alternativnu medicinu. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže da pod imenom Dragan Dabić, nema nijednog doktora medicine u registru Lekarske komore Srbije. „Ni u državnoj, ni u privatnoj praksi nije registrovan doktor Dragan Dabić, a pod tim imenom nema ni zdravstvenog osiguranika, što bi, inače, bio slučaj ukoliko je reč o legalno zaposlenoj osobi u državnoj ili privatnoj praksi Srbije“, kazao je Milosavljević. Kako, prema tvrdnjama iz Akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom, ni Karadžić ni Dabić nemaju srpsko državljanstvo, pretpostavka je da je kao lični dokument imao izbegličku legitimaciju, na osnovu koje je jedino mogao da dobije radnu knjižicu. Pošto je izvesno da nije imao diplomu, niti bilo kakvu potvrdu o školskoj spremi, posao je mogao da dobije samo kao nekvalifikovani radnik. Da li je doktor Dabić imao takvu legitimaciju, nije poznato.
SHEVENINGEN JE SUPER: Na pitanje o čemu je razgovarao sa beguncem, Zoran Pavlović odgovara da je doktor Dabić tvrdio da je neko vreme živeo i završio fakultet u Americi i da tamo ima unuke. „I ja sam neko vreme živeo u SAD, pa smo govorili o svojim iskustvima. Međutim, on nije bio moj prijatelj već klijent, tako da smo uglavnom govorili o poslu.“ Pavlović je upoznao nekoliko Karadžićevih saradnika, odnosno kolega, koje su, kaže, „delovale ozbiljno“.
Pavlović je za B92 rekao da je razgovarao s Karadžićem i o svom obilasku Sheveningena. „Onda sam mu rekao: ‘Davide, Sheveningen je jedno super mesto, koje morate obavezno da posetite. On je pun hotela, plaža, stvarno jedno predivno mesto na Zemlji.’ On je samo slegnuo ramenima i rekao: ‘Pa, da, OK, važi’“, priča Pavlović.
Na sajtu dr Dabića www.psy–help–energy.com navode se osnove „David Wellbeing programa“: „Mi smo energetska bića. Brojni energetski procesi u nama, od kojih zavise sve funkcije našeg organizma, odvijaju se pod uticajem energija višeg porekla (kosmička energija, prana, mana, orgonska energija, kvantna energija, Sveti duh…). One teku u nama i oko nas, one su naše najveće dobro i izvor zdravlja i blagostanja. Zastoj u energetskom protoku vodi u pad vitalne Energije i umor, što je početak svih problema sa zdravljem. Ozdravljenje, isceljenje nije moguće bez ponovnog uspostavljanja energetskog balansa…“
KVANTNA ENERGIJA I TVRDA PORNOGRAFIJA: Na sajtu se može pročitati o programima za celu porodicu: Asthma program, Problemi odrastanja, Adolescencije, Zavisnosti, Otklanjanje seksualnih smetnji i smetnji plodnosti, Diabetes, Psihičke smetnje, napetost, nemir, depresija, smetnje koncentracije i pamćenja. Tu je ponuda za sportiste („bolji rezultati, duža karijera“, jer „humana kvantna energija u milisekundama relaksira iscrpljenu mišićnu ćeliju, a potom je munjevito puni energijom“), biznismenima je ponuđen antistres program za menadžere, a starim i bolesnim osobama Sannature program, koji se zasniva na specifičnoj ishrani. Konačno, na sajtu se može naručiti, pogledati, ili pročitati uputstvo za upotrebu bioenergetskog aktivnog nakita „koji harmonizuje energiju i čuva zdravlje“.
Na www.psy–help–energy.com ponuđena je i obuka za samopomoć, podmlađivanje, prolepšavanje, kvantna energo-kozmetika (nega lica humanom kvantnom energijom) zahvaljujući kojoj „kapilari kože postaju elastičniji, šire se, krv i kiseonik čiste i hrane ćelije lica, koje se brže obnavljaju“, a takođe se „usporava starenje, brzo i prirodno podmlađuje“… Doktor Dabić se bavio i depresijama, „smetnjama plodnosti“, dijabetesom, poliangiopatijom, astmom, epilepsijom, multiplom sklerozom, autizmom, psihičkim smetnjama, išijasom, hroničnim bolom u leđima i zglobovima… a sajt obiluje tekstovima u kojima se objašnjava na koji način humana kvantna energija pomaže u njihovom izlečenju. Terapijske i rehabilitacione metode koje dr Dabić koristi su, između ostalih, akupunktura, tradicionalna kineska medicina, homeopatija, fitoterapija, kvantna medicina, hiropraksa i primenjena kineziologija, makrobiotika, tradicionalna domaća medicina, aromaterapija, či gong, taj či čuan i joga vežbe… Konačno, forum ovog sajta se, kako piše, još uvek testira. Proradio je 17. jula, i na njemu trenutno ima tridesetak stranica isključivo tvrdog pornografskog sadržaja.
Po svemu sudeći, Karadžić nije besposlen provodio dane i godine u bekstvu. Zaista je impresivno: uspeo je da postane ekspert za pravoslavni misticizam, energoterapiju, zamalo pa guru, prevario celokupnu javnost, jer je, bar u poslednje vreme svima bio ispred nosa, ali to nije sve. Do 1990. godine napisao je četiri knjige pesama, a onda, od 2002. naovamo „izbacio“ je još četiri naslova. U januaru 2002. u Novom Sadu predstavljena je njegova knjiga poezije Od ludog koplja do crne bajke. U martu 2004. u Beogradu je izašla knjiga Ratna pisma. U oktobru 2004. na Beogradskom sajmu prezentovana je Čudesna hronika noći, čiji je izdavač Miroslav Toholj, nekadašnji ministar za informacije Republike Srpske. Konačno, 17. oktobra 2005. u Požarevcu predstavljena je njegova zbirka pesama Pod levu sisu veka. U svetlu svežih saznanja, nije isključeno da je jedan od posetilaca promocija Radovanovih knjiga bio i Dragan David Dabić, sa brojanicom u ruci.
26. oktobar 2007. dr Dabić prisustvovao je Festivalu zdravog života održanom u Šumicama. Tada je uredniku „Zdravog života“ Goranu Kojiću ponudio da piše za njegov časopis i da održi predavanje u Smederevu.
10. decembra 2007. na Festivalu zdravog života u Smederevu predavao je o „Istosti tihovanja i meditacije“.
28. januara 2008. u kikindskom domu omladine dr Dabić, kao neuropsihijatar specijalizovan za alternativnu medicinu, gostovao je na tribini čiji je deo snimila lokalna VK televizija.
12. aprila 2008. pod pokroviteljstvom Pokreta za zdraviju Srbiju, u okviru akcije „Zdrav život je srećan život“ dr Dabić je održao predavanje u Kulturnom centru Orfeus u Novom Sadu. Govorio je ponovo o „Istosti tihovanja i meditacije“.
23. maj 2008. Festival zdravog života održan je u Beogradu, na Adi Ciganliji. Dr Dabić je predavao „Kako negovati sopstvene energije“.
Na molbu „Vremena“, Milena Pavlović iz Smedereva opisala je svoje utiske sa predavanja Radovana Karadžića iz decembra prošle godine:
„Zaista sam još uvek zatečena svim ovim događajima i činjenicom da sam imala priliku da vidim uživo R. Karadžića i upišem u svoju memoriju jednu ovakvu epizodu. Na tribine časopisa „Zdrav život“ sam često išla jer se puno lepih stvari moglo čuti. Okruženi pozitivnom energijom i novim saznanjima, valjalo je na taj način pobeći iz svakodnevice.
Predavanje je bilo zanimljivo. U početku, dok sam gledala tog čoveka, delovao je kao čudak, čovek koji živi u nekom svom svetu, bezizražajnog lica, ali duboko zanesenog temom koju je obrađivao. Stručnjak teme „tihovanje i molitva“ nisam. Možda sam malo više upućena, ali to nikako nije dovoljno da mogu dati bilo kakav sud o tom predavanju, sem kao laik. To je zaista jedno od retkih predavanja koje pamtim, gde je povezao ljudsku ograničenost u shvatanju nedokučivog u duhovnom smislu, i prostu ljudsku težnju da sebe pronađe u samom sebi i svoje odgovore pronađe u sebi služeći se svecima kao mantrom. Mislim da je sve ovo jako teško objasniti, ali donekle mislim da sam uspela da opišem srž predavanja kako sam ga ja doživela. Ne mogu reći da je bio duhovit, bio je predan predavanju, posebnom odnosu prema religiji, ali ne na svakidašnji način. Govorio je o mešavini meditacije, molitvenog odnosa prema životu, sve u cilju rešavanja svojih ličnih problema i prevazilaženja depresivnog stanja, jer je tema i bila uticaj tihovanja na depresiju. Nesvakidašnji način pristupa bolesti i lečenju u svakom slučaju. Čak ne mogu reći da mi je delovao kao duboko religiozni čovek, mislim da je iz njega više govorio intelektualac i lekar, ali je to uobličio tako da bude prijemčiv ljudima koje ova tema zanima. Vidi se da mu teologija nije jača strana, ali da je upoznat onoliko koliko mu je bilo potrebno. Upečatljiv svakako jeste bio, nedokučiv takođe…
Razmišljam o njegovoj savršenoj glumi i načinu na koji se svima nama smejao u brk. Iskoristio je našu potrebu za različitim saznanjima i prevario nas svojom harizmom, koja je zračila i iz izgleda i iz načina na koji je govorio i šta je govorio. To je utisak svih mojih prijateljica sa kojima sam ga slušala i posle predavanja dugo pričala o njemu.
Jedno mogu reći: od ove njegove priče može se snimiti odličan film. Nikada, ali nikada ne bih mogla onog čoveka da povežem sa nekim kao što je Radovan Karadžić.
Nadam se da će se cela ova priča otkriti i da ćemo je svi mi zajedno saznati kao svedoci vremena u kome živimo.“
Najjednostavnije objašnjenje za to šta je tihovanje jeste – meditacija na pravoslavni način. Prema pisanju vladike Amfilohija Radovića (časopis „Pravoslavlje“, br. 962), ovaj pojam vezuje se za duhovni pokret zvani „isihizam“ ili „palamizam“, koji se prvi put pominje u spisima iz V veka, ali je najveću popularnost imao na Svetoj gori u XIV veku. Kasnije je pao u zaborav i proglašen za „bolesni misticizam prošlosti“. Prema Radoviću, poslednjih decenija, ovaj pokret je ponovo oživeo među pravoslavnim vernicima. Prevedeno sa grčkog, reč isihia znači mir, mirovanje, tišina. Justin Popović prvi je upotrebio termin „molitveno tihovanje“. Objašnjavajući šta je zapravo tihovanje i koji je njegov dublji smisao, Amfilohije Radović u svom tekstu kaže: „Ono što karakteriše čoveka i svet u kome živi, to je stalni nemir i promenljivost. Otuda čovek stalno čezne za spokojstvom. (…) Isihia i jeste upravo to: traženje tog i takvog unutrašnjeg mira koji prevazilazi svaki um. Ona nije prosto spokojstvo, nalaženje mirnog mesta za život i prebivanje, nego bitijno sabiranje ljudskog bića i žića u svoj centar (srce).“
Možda je najpoznatiji način tihovanja onaj koji se obavlja uz tzv. Isusovu molitvu ili molitvu srca, koja glasi: „Gospode Isuse Hriste, sine božji, pomiluj me grešnoga“ ili u kraćem obliku: „Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me“. Isusova molitva je najvažnija molitva svakog hrišćanina. Ona po crkvenim pravilima može da zameni sve druge. U tihovanju, uz ovu molitvu česta je i upotreba brojanice, čiji se čvorovi prebiraju po rukama, a molitva se ponavlja svaki put kada se pomeri čvorić. Kao i kod svakog drugog oblika meditiranja i ovde se teži dostizanju nekog stanja. Za vernika koji primenjuje tihovanje suština je da dostigne stanje u kome će mu, šta god radio, molitva stalno biti u glavi. Međutim, ovako pojednostavljeno objašnjenje zgrozilo bi svakog pravoslavnog monaha ili teoretičara. Za većinu njih, jedino objašnjenje je da je tihovanje način da čovek dovede dušu i telo u potpuni sklad, čemu je krajnji cilj spoznaja boga. Tihovanjem, monasi na Svetoj gori uspevaju sebe da dovedu u stanje kada im više nije potrebna hrana ni voda. Iako je sličnost sa tehnikama koje primenjuju jogini očigledna, pravoslavlje izbegava ovakva poređenja.
Ono na čemu bi kreatorima novog Karadžićevog izgleda trebalo posebno čestitati jeste imidž „doktora Dabića„: tu su primenjeni klasični modni saveti i klasični psihološki, odnosno vizuelni fenomeni
U svojoj prvoj verziji, Radovan Karadžić je visok čovek poluduge, sedim vlasima prošarane talasaste kose; čovek jakih obrva, s rupicom na bradi, odeven u odela s kravatom.
U drugoj verziji, Radovan Karadžić je visok čovek s dugom belom bradom i dugom sedom kosom; čovek koji nosi naočare; čovek odeven u crno, u pomalo boemskom stilu, sa šeširom.
Jedino što je zajedničko ovim dvema Karadžićevim „verzijama“ jeste visina. Ipak, po svemu sudeći, prelazak iz jedne u drugu verziju nije zahtevao previše truda – po onome što se za sada vidi, jasno je da tu nije bilo operativnih zahvata ili nečeg sličnog. Karadžić, odnosno njegovi savetnici, primenili su najjednostavnije rešenje i uradili ono što rade žene (i neki muškarci) širom sveta: „optičkim varkama“ zamaskirali ono što ne žele da se vidi, a upadljivim detaljima skrenuli pažnju posmatrača na ono što bi bilo poželjno da se vidi.
U slučaju Radovana Karadžića, najbitnije je bilo da se promeni frizura i da se nekako sakrije rupica na bradi, odnosno da se prikriju crte po kojima je bio specifičan. Cilj je delimično postignut već onog trenutka kada mu je kosa posedela i očigledno oslabila (na temenu je ima manje nego ranije), dok je za rupicu primenjeno najlogičnije rešenje – puštanje brade. Što se tiče karakterističnih obrva, njihova specifičnost prestala je to da bude u kontekstu promenjene frizure i brade: jake obrve ima svaki drugi muškarac na ovim prostorima, a uz upadljivu kosu i bradu one se praktično i „ne vide“, tj. ne primećuju.
Ono na čemu bi kreatorima novog Karadžićevog izgleda trebalo posebno čestitati jeste imidž „doktora Dabića“: tu su primenjeni klasični modni saveti i klasični psihološki, odnosno vizuelni fenomeni. Svi modni eksperti savetuju damama da „dobro sakriju mane i snažno istaknu kvalitete“, jer usmereni na kvalitete, posmatrači neće ni primetiti mane (npr. ko ima loše grudi, istaći će struk/zadnjicu; ko ima veliku zadnjicu, istaći će dobar dekolte). Takođe, ako već nema kvaliteta, primenjuje se ekscentričnost: npr., žene koje imaju loše i ružne nokte najbolje efekte postižu korišćenjem jakih boja lakova za nokte (ko bi video kakvi su ti zapravo nokti, kad su ofarbani u drečavo zeleno). Dosledna primena tog sistema učinila je da svi koji su znali dr Dabića uglavnom ističu da se odevao „boemski“, u crno, da je nosio šešir i vezivao kosu na neobičan način. U prevodu: koncentrisani na malo neobičan modni stil, ljudi su teško mogli da se pozabave obrvama, stavom ili bilo čime što je moglo da podseti na „starog“ Radovana Karadžića.
Kad se svemu tome dodaju naočare, efekat je očekivan: „dr Dabić“, čak ni kad se njegova fotografija stavi pored fotografije dr Karadžića, uopšte ne liči na „originalno izdanje“. Ovakva transformacija neverovatna je samo onima koji pojma nemaju šta sve može da učini jedan detalj (naočare, način na koji se čupaju obrve, način na koji se obrađuje brada, promena garderobe), ali i za one koji ne veruju da je „istina u oku posmatrača“.
Promenjeni Radovan Karadžić dokazao je da detalji čuda čine, kao i da je posmatrače jako lako navesti na pogrešan put.
T. Skrozza
Časopis „Zdrav život“ objavio je tri nastavka feljtona o tihovanju i meditaciji Davida Dabića, duhovnog istraživača. Iako zadovoljan kvalitetom tog teksta, Goran Kojić, urednik „Zdravog života“, kaže da četvrti nastavak neće biti objavljen, jer ne želi da obmanjuje javnost po pitanju toga ko je autor. „Vreme“ prenosi odlomke iz do sada objavljenog materijala.
„Pošto su kulture (kada su nerazorene i neometane u autentičnom razvoju) celoviti organizmi, razume se da svaka ima iste vitalne ‘organe’, koji je čine organizmom. To znači da i ono što nas kod drugih kultura plaši ili konsternira možda postoji i u našoj kulturi. Meditiranje je jedna pojava koju zapažamo kao nešto tuđe, iako ono postoji u svakoj kulturi.“
„Ali, naša vekovima stara praksa isihastičnog tihovanja ima daleko veće sličnosti sa sistemom istočnjačkog meditiranja. Naše tihovanje se od istočnjačkih meditiranja razlikuje manje suštinski, a više formalno, po tome što se kod nas više praktikuje u monaštvu nego kod svetovnih ljudi. A to je prava šteta.“
„Svako od nas je svakodnevno ‘ekstrasens’ u više navrata, a ljudi koji se bave meditiranjem i molitvenim poniranjima u sebe imaju veoma bogata vančulna iskustva. Pored toga što njima zadovoljavaju svoju znatiželju i saznajne potrebe, oni istovremeno utiču i na svoje telesne vitalne procese na najbolji mogući način, jer je ono što vančulnim putem introjiciraju najbolje što čovek može da dosegne i dobije. Uglavnom se radi o energijama, nestvorenim i višim, koje se smatraju atributima samoga Boga.“
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Studenti su svoje već odradili pokazavši da je car go. Na matorima je da se pridruže mladima i stvar dovrše, ako umeju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
