Prostrano, moderno uređeno gnezdo, na oniskom staklenom stolu flaša sa gustom roze tekućinom
Ž: Da sam juče umro, mislio bih da je Živković kao i ostali, da će se useliti u tuđu muku…
L: Pa šta sad, kao neće u Lackovićevu?! Ta parnica trajaće malo duže nego njegov mandat, neka se slobodno useli, ali i neka ispita da li se u Skupštini kradu glasovi…
Ž: To je ta promena: Milošević je krao glasove po mesnim zajednicama, sad se to radi u Skupštini, i to pred kamerama…
L: Donela sam novo Breme, „Sa nama je još teže“, dobar im je moto, imam i Balkon, kaže, „Odavde se sve vidi“, tu su transkripti presretnutih telefonskih razgovora, kupila sam po dva primerka, žutim sam podvukla ženski glas, muške glasove roze…
Ž: Ti si čudo! Jesi prvo za gutljaj šejka? Nemam doduše slamčicu…
L: Pusti šejk, otvaraj treću stranu i čitaj svoju ulogu!
Ž: Davaj, aha! (nastavlja dubljim glasom🙂 Ćao, ja sam, nisam te probudio?..
L: (milozvučnim cvrkutom:} Taman posla, samo što sam ušla u kuću… Bila sam na odmoru…
Ž: Znam. Zna cela Srbija. Slušaj – imamo problem.
L: Daaa?…
Ž: Dok si bila u Turskoj izglasali smo Kori…
L: Drago mi je, ona je tako neposredna, tako stručna i nezavis…
Ž: Naravno, naravno, i bio nam je potreban i tvoj glas…
L: Ali ja sam na vreme prijavila da idem…
Ž: Jesi, dabome, ali đavo ne spava, ovi iz G17 iščačkali su da nas nije bilo dovoljno… Slušaj. Biću otvoren s tobom. Tvoju karticu neko je zakačio sakoom dok je prolazio pored tvog mesta…
L: Ja s tim nemam ništa, u Turskoj sam bila sa priličnim društvom, imam avionske karte iz kojih se vidi da nisam bila u Beogradu…
Ž: Znam. Ima ih i Dinkić. Hoću da te pripremim, saletaće te novinari, znaš njih – jesi li glasala ili nisi…
L: Ali ti znaš da…
Ž: Naravno da znam, ali su skotovi zaoštrili stvar – neko laže, ili G17 ili mi!!!
L: Čekaj, ja… ja ne mogu… ne misliš valjda?!….
Ž: Mislim. Mora neko da misli, makar i post festum. Znam da nije prijatno, ali ti bi glasala za Kori da si bila tu, zar ne?
L: Bih, ali…
Ž: Ne pomaže nam nikakvo „ali“, naprosto više ne možemo natrag. Već smo pustili priču da si doletela iz Turske na jedan dan, da si glasala i vratila se na odmor… Sreća u nesreći je što si ti u pitanju i što se na tebe možemo osloniti, ne tražimo da ti bilo šta izmišljaš, samo nemoj sad da nas prodaš, ej, baterija mi riknjava, zvaću te sa fiksnog…. (srkne malo iz boce, nastavi prirodnim glasom): Au, čoveče, šta misliš koga sam interpretirao? Jel mislimo na istu osobu?
L: Mislimo, ali imamo još jedan transkript, ready? Sad sam ja prva! (podigne glas za kvartu) Dobar dan, jeste li Vi gospodin… (svojim glasom🙂 Šta su im ovoliki krstići? Aaa, zaštićeni svedok! (vraća se na cvrkut🙂 Iznenadićete se ko je uzeo slobodu da vas uznemiri…
Ž: Prepoznajem vam glas, gledao sam vas u toliko filmova, drugo, da budem iskren – i očekivao sam da mi se obratite…
L: Očajna sam, čika Boro, mogu tako da vas oslovljavam, a? O-čaj- na! Znate sigurno za moju muku: ako kažem istinu izneveriću prijatelje, ako hoću da pomognem bližnjima uzimam greh na dušu, čista antička drama… Šta radim, nisam pametna…
Ž: Pametni ste, niste izgubili glavu nego ste mi se javili. Bilo bi suludo da izađete pred kamere i da kažete: „Nisam bila u Beogradu, pojma nemam o čemu govorite!“ To otpada samo po sebi, ali pretpostavljam da ne osećate unutrašnju snagu i sugestivnost da izađete i kažete: „Da, bila sam toga dana u Skupštini, privatnim avionom jednog biznismena doletela sam iz Turske…“
L: Ne mogu ni jedno ni drugo, ne mogu… Kad biste mi Vi dali samo par rečenica, ja bih do konferencije za štampu to uvežbala i verujem donela tako da publika poveruje…
Ž: Imate olovku? Pišite: „Skupština Srbije ima jedanaest evidentičara i osam overača zapisnika, proverite koji je poslanik bio revnosniji od mene“, to im od reči do reči ponovite barem još jednom, gamad će terati svoje, jeste li bili ili niste bili, recite im da ste zgranuti ljudskom pakošću, jeste zapisali? Pakošću, da, i da vam je neshvatljivo dokle su ljudi spremni da idu!… U tom trenutku ustanite kao da vam je svega preko glave, a i biće vam, pokupite sa stola papire, ta neotvorena dokumenta dovoljna inače da zapuše sva klevetnička usta! Novinari su vas pozledili i nisu dostojni da im predočite dokaze, prođite uvređeno kroz tog toplog zeca, niko neće moći da vas utera u laž, a izvadićete prijatelje koji bi sledeći put trebalo da budu malo obazriviji…
L: Tako ću uraditi, blagi Bože, kako je do pre par minuta sve izgledalo bezizlazno, ne znam kako da vam zahvalim za vašu dobrotu i mudrost…
Ž: Sam vaš poziv za mene je hvala. Svaki izumitelj ponosan je kad njegov patent ustreba ljudima, uz to, vaši su smenili onoga koji je mene smenio, pa mi je i s te strane drago… Javite se kad god vam ustreba moj savet…
L: Jao, nadam se da neće više nikad, ili bar da neće uskoro…
Ž: Imam nekog na drugoj vezi, moj izdavač, alo, ja sam… (prirodnim glasom🙂 Kraj transkripta, Breme nije htelo da ugrozi privatnost penzionera i njegovog sagovornika, šteta, baš smo se uživeli, prava smo dramska sekcija, jesi za još malo šejka, da, izvini, nemam slamčicu, nisi se ni poslužila…
L: Čekaj, da čujemo vesti: Demokratska stranka priprema Belu knjigu o Labusu, u, to dobro zvuči, Knjiga o Milutinu, Knjiga o Jovu, Knjiga o Labusu, demokrate su mu, kažu, finansirale kampanju, vidi boga ti, dali su deset puta više novaca nego što je ovaj prijavio, šta nam to govori?
Ž: Da je Labus nevin, eto šta! Ako su spali na to da ga prikazuju samo kao nezahvalnog sina i kao promašenu investiciju, a slali su pedeset revizora u G17, znači da mu ne mogu ništa…
L: Hej, pola osam je, hoćeš da gledamo košarku kod mene? Iako sam u rupi, drugi program mi je odličan, imam već zamešenu proju od brašna iz radnje sa zdravom hranom.
