Tamo gde otporaši vide svoj glavni adut – u nekoj vrsti političke "nevinosti" – leži i njihov potencijalni glavni problem: otporaši su, i nakon prerastanja studentskog u "narodni" pokret, ipak doživljeni kao organizacija mladih i nedovoljno iskusnih ljudi
Sebe shvatamo kao progresivnu stranku u evropskom smislu. Na prvom mestu su nam građanin i obaveze koje država ima prema njemu, a ne obaveze koje građanin ima prema državi, kaže Milja Jovanović.
Studenti, izgleda, veruju da su spremni za diplomski ispit: pokret Otpor, izrastao iz studentskog bunta protiv režima Slobodana Miloševića, definitivno je odlučio da preraste u političku partiju i kandiduje se na prvim sledećim parlamentarnim izborima.
Iako termin transformacije nevladine organizacije u partiju još nije poznat, važan deo posla očigledno je već obavljen, jer su novine pune „pouzdanih informacija“ koje još nerođenu stranku svrstavaju u savez sa ovom ili onom postojećom partijom. To, naravno, ne govori mnogo o budućoj političkoj karti Srbije, ali pokazuje da je Otpor uspeo da preživi sve postpetooktobarske turbulencije i lutanja i sačuva bar deo ozbiljne političke težine koja ga je odlikovala u vreme „pesnice“ uperene protiv Miloševića. Ipak, kolika je tačno ta težina, precizno će biti odmereno na izborima do kojih otporaši tek treba da dopešače nepoznatimputem, ispunjenim raznim minama.
Brojne, često međusobno isključujuće tvrdnje o „dilu“ Otpora i Demokratske stranke, odnosno G17 plus, odnosno neregistrovanog trija Čović – Mićunović – Isakov, ili bilo koga drugog, sudeći prema tvrdnjama Milje Jovanović, člana Izvršnog odbora i šefa Marketing službe Otpora, samo su obične spekulacije koje nisu zasnovane ni na kakvim ozbiljnim pregovorima i planovima („suviše je rano da bismo se obavezivali s bilo kim“).
BAŠ OPREZNO: Jednako nepouzdane, prema njenim rečima, jesu i kategorične najave samostalne izborne provere Otpora: „Zasad imamo ideju da samostalno izađemo na izbore jer je to bitno za uspostavljenje organizacije, ali to ipak nije završena priča – konačna odluka biće doneta na predizbornoj konvenciji, nakon konstitutivne skupštine stranke, usvajanja programa i statuta“, kaže jedna od medijski eksponiranijih otporašica, uz dodatak u vidu tvrdnje da Otpor nije zatvorio vrata ni prema kome, bez obzira na dosadašnje situacije, kao što je, recimo, učešće u smeni Dragana Veselinova sa funkcije ministra poljoprivrede.
„To ne znači da u budućnosti nećemo podržati nekog dobrog čoveka ili dobru ideju, samo ta ideja tek treba da se pojavi“, vrlo diplomatski objašnjava šefica marketinga Otpora.
Iako su neki otporaši tvrdili da će partija biti registrovana već u septembru, Milja Jovanović kaže je realniji termin početak sledeće godine, kada na snagu stupi zakon o finansiranju stranaka. Ona procenjuje da bi diskreditacija nove partije na političkoj sceni mogla stići u vidu optužbi za sumnjivo finansiranje. Pogodno tlo za takve kritike posle petog oktobra pripremljeno je brojnim tekstovima, pre svega u stranoj štampi, koji se bave količinom stranih donacija upućenih otporašima. Ali, Milja Jovanović tvrdi da je pokret dobijao strane donacije za određene akcije, da su ljudi stekli utisak da otporaši imaju dosta novca zato što ga oni nisu krali, već su ga trošili za ono za šta je bio namenjen, a sami su radili volonterski i da je danas tog novca znatno manje. Zbog svega toga će formalno uspostavljanje stranke sačekati definisanje jasnih zakonskih uslova za politički rad, oličenih u zakonu o finansiranju stranaka, ali i u zakonu o političkim partijama i zakonu o sukobu interesa.
U međuvremenu, Otpor formira inicijativne odbore („sada ih po Srbiji ima petnaestak, a poželjno bi bilo da ih u trenutku formiranja stranke bude pedesetak“) a u toku je i pisanje programa koji bi trebalo da jasno pozitivno politički profiliše organizaciju nastalu na ideji rušenja represivnog režima („trenutno su gotove tri četvrtine teksta“). Program, podeljen u pet oblasti (politički, ekonomski, socijalni program, sistem vrednosti i zdrav život) pišu „razni ljudi“ među kojima ima i pripadnika postojećih stranaka, kaže mlada veteranka Otpora, što, ističe, ne govori o tajnom uticaju tih stranaka. Reč je, objašnjava Milja Jovanović, o stručnjacima koje su otporaši angažovali za razradu pojedinih tema i koji taj posao ne obavljaju u ime stranaka čije knjižice već imaju. A pitanje kojim strankama pripadaju pisci programa ostalo je bez sasvim preciznog odgovora („raznim strankama demokratske opcije, nema ih iz SPS-a i radikala“), osim u delu koji se odnosi na politički segment programa, koji pišu članovi Otpora.
GRAĐANIN: Otporaši ne vole uobičajene političke podele na levicu i desnicu, jer „kad ne postoji normalna država, svako opredeljenje prema polovima levica – desnica dobija iskrivljene oblike“.
„Zato ne želim da se opredeljujem na taj način. Mi sebe shvatamo kao progresivnu stranku u evropskom smislu. Ako kažem da nam je veoma važan građanin kao takav, a ne po svaku cenu država, i da država ima obaveze prema građaninu, a ne građanin prema državi, onda mislim da to može da bude dovoljno jasno što se tiče našeg opredeljenja“, kaže Milja Jovanović. Otporaši veruju da „mora strašno mnogo da se ulaže u građane, ali ne samo u ekonomskom smislu“, odnosno da, iako se u anketama javnog mnjenja ekonomski problemi uvek javljaju kao najvažniji, „kad malo više razgovarate sa građanima, onda shvatite da nije reč o ekonomskim, nego političkim problemima i da bi tolerancija prema lošem ekonomskom stanju bila mnogo veća da su raščišćena nerešena pitanja između biznisa i politike“. Ističući da nova stranka neće biti konzervativna, „ali ni liberali per se“, ona kaže da će u program Otpora ipak biti utkane neke tekovine evropskog liberalizma, kao što je „podrazumevanje da država ne može da se meša u bilo šta što se nje direktno ne tiče, u smislu ekonomije, privatnog života, medija, civilnog sektora, jer to su neke liberalne tekovine koje Srbiji nedostaju i za koje moramo da se borimo“.
Ono što bi za novu stranku, prema očekivanju Milje Jovanović, trebalo da bude glavni adut jeste „kredibilitet za koji je zaslužna činjenica da Opor ne duguje nikome ništa“, reč je o organizaciji koja se bori protiv najozbiljnijih društvenih problema, kao što su kriminal i korupcija. („Mogu da nam kažu da smo klinci, da smo ovakvi ili onakvi, ali da smo ukrali ili proneverili neke pare, to ne mogu da nam kažu i to mora ostati naš glavni adut.“) Upravo u shvatanju velikog broja ljudi da je Otpor prava adresa na koju se treba obratiti zbog problema vezanih za korupciju i kriminal, objašnjava sagovornica „Vremena“, leži i jedan od glavnih razloga za donošenje odluke da se formira stranka: „Bili smo zatrpani dokazima raznih vrsta. Ljudi su očekivali da mi pozovemo nekog i rešimo problem, ali mi nismo imali nikakav uticaj i iz takve pozicije nismo mogli da se izborimo sa obavezama koje političari imaju prema biznismenima. Shvatili smo da kao nevladina organizacija samo trošimo vreme i da više ne možemo da radimo ono što mislimo da treba da radimo. A dosadilo nam je i da nam prekonosiraju da nismo izabrani i da se lažno predstavljamo kao Narodni pokret Otpor.“
Tamo gde otporaši vide svoj glavni adut – u nekoj vrsti političke „nevinosti“ – leži i njihov potencijalni glavni problem: otporaši su, i nakon prerastanja studentskog u „narodni“ pokret, ipak doživljeni kao organizacija mladih i nedovoljno iskusnih ljudi. Milja Jovanović, međutim, kaže da se struktura Otpora dosta izmenila i da on sada ima mnogo ljudi sa solidnim profesionalnim iskustvom („mi smo jedina organizacija koja nema podmladak, nego postarak“). U narednom periodu, prema njenim rečima, Otpor će raditi upravo na promociji tih ljudi, koji su do sada izbegavali javne nastupe upravo da ne bi kvarili „omladinski“ imidž organizacije. Prva faza kampanje kojom Otpor počinje svoj novi život planirana je za polovinu avgusta, kada bi trebalo da se pojavi pismo kojim Otpor saopštava i objašnjava svoju nameru da postane stranka.
U aktuelnim nagađanjima vezanim za eventualni budući izbor političkog partnera stranke u nastajanju, najzastupljenije su prognoze o prirodnoj saradnji dve nekada izrazito popularne nevladine organizacije, koje su u vreme petooktobarskih promena bile u pobedničkom bloku sa tada jedinstvenim DOS-om – Otpora i G17 plus. Milja Jovanović, međutim, kaže da otporaši „gaje veliko poštovanje prema G17 plus, bez obzira na aktuelne, nadamo se, trenutne, kikseve“, ali da su programi Otpora i G17 plus „dijametralno suprotni“.
Nije to jedina razlika izmedju dve, kako kaže šefica marketinga Otpora, „po ontološkom konceptu dve najsličnije organizacije“. Za G17 plus se još pre prerastanja u stranku tačno znalo kome će biti najveća konkurencija i sa koje strane joj valja očekivati napad. Otpor, međutim, uprkos aktuelnoj oštroj kampanji protiv korupcije i negativnog apostrofiranja imena Miodraga Kostića, bliskog delu Demokratske stranke, još nije sasvim precizno označen kao smetnja toj niti bilo kojoj drugoj konkretnoj partiji. Takvu, solidnu startnu poziciju Milja Jovanović ojačava i tvrdnjom da Otpor ne doživljava nikoga kao konkurenciju i da je „od toga mnogo važnije da Otpor bude najveća stranka, da se smanji broj izbornih apstinenata“.
Tu je, međutim, nova neprilika, u vidu teorije prema kojoj je Otpor „istureno odeljenje“ demokrata, koje bi trebalo da pokupi neke glasove koji bi se u konačnom brojanju ipak slili na saldo DS-a. Otporaši i tu imaju kontraargument, u vidu podsećanja na sve sukobe sa DS-om, pre svega u Beogradu (npr. otporaška kampanja protiv izgradnje podzemne garaže ispred Skupštine Beograda), čime su zagovornici svih aktuelnih teorija opskrbljeni odgovarajućim argumentima za dokazivanje sopstvenih uverenja.
Dosadašnja istraživanja javnog mnjenja uvek su pokazivala da Otpor ima izvestan potencijal za osvajanje glasova birača, koji je relativno mali, ali ipak veći od potencijala koje imaju mnoge članice DOS-a, kaže Svetlana Logar iz Strateškog marketinga.
Prema njenim rečima, dinamika na političkoj sceni je takva da su ljudi u velikoj konfuziji, što može predstavljati dobar trenutak za formiranje nove, drugačije političke stranke. Ipak, mnogo će zavisiti od načina na koji se Otpor profiliše kao politička partija, s obzirom na to da je ta organizacija vremenom izgubila deo popularnosti i postala prilično nedefinisana. Naročito će biti važan prvi nastup Otpora kada se bude predstavljao kao partija, kaže Svetlana Logar, praveći paralelu između dve nekadašnje nevladine organizacije od velikog poverenja javnosti, koje su odlučile da se direktno politički angažuju, G17 plus i Otpora. Ističući da G17 plus i dalje, zahvaljujući svom „ekspertskom“ imidžu, ima veliko poverenje među ljudima (preko 40 odsto), ali da broj potencijalnih glasača te stranke nije toliki, Svetlana Logar podseća na prvi nastup partije G17 plus i njenu kampanju za nezavisnu Srbiju, koja je zbunila dobar deo birača iz čije svesti nije iščezao potpis Miroljuba Labusa na Beogradskom sporazumu.
Pre petog oktobra Otpor je imao oko 80.000 članova, a danas oko 15.000, što za Milju Jovanović ne predstavlja problem jer „nije bitno da imate mnogo članova da biste odradili neke stvari, nego je potrebno da to dobro objasnite i da imate podršku i poverenje ljudi“. Ipak, otporaši nemaju iluziju da će ponovo imati podršku 75 odsto ljudi, kao u vreme kada su njihovi članovi i učesnici u kreativnim i hrabrim akcijama protiv Miloševićevog režima upoznavali zatvorski život širom Srbije: „Realne političke odluke koje treba da se donesu nikada više neće imati tu podršku“, kaže šefica marketinga Otpora.
Otpor je već ranije poslao u političku penziju pesnicu, simbol koji ga je proslavio, i već se radi na novom simbolu, ali njegove ambicije neće biti da zameni i program i ljude, kao što je to bilo u vreme borbe protiv bivšeg režima. Ni ime koje danas mnogima ide na nerve, Narodni pokret Otpor, neće biti isto. „Odrednicu ‘narodni’ ne koristimo zato što mislimo da predstavljamo ceo narod, već je to deo tradicije Otpora, stvar kontinuiteta, ali stranka će se sigurno zvati drugačije. Još ne znamo kako, ali će sigurno u imenu imati reč otpor“, kaže Milja Jovanović.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
