Da li je Hilari Rodam Klinton napisala memoare da "otvori srce, kaže istinu i ostavi za istoriju svoje viđenje najboljih i najgorih godina njenog života" ili je reč o brižljivo orkestriranoj političkoj promociji za Belu kuću
Norfolk, Virdžinija
POLITIČKE I LIČNE AMBICIJE: Hilari Klinton na koricama knjige svojih memoara
Žena koju su Amerikanci svojevremeno izabrali za „ženu kojoj se najviše dive“, ali koju su istovremeno nazivali i „ledi Makbet iz Arkanzasa“ ne prestaje da polarizuje ovdašnje javno mnjenje. Autobiografija Istorijakojateče (LivingHistory) senatora Hilari Rodam Klinton (55) ove nedelje je lansirana u milionskom tiražu uz velik i pažljivo režiran publicitet i već je postala bestseler: ispred nje je samo neuništivi Hari Poter. Za ispovest nekadašnje prve dame u kojoj je „sve ispričala“, renomirani izdavač „Simon i Šuster“ platio je rekordnih osam miliona dolara. Samo je papa Jovan Pavle II dobio više. Izgleda da će sve rekorde potući Bil Klinton, koji za svoje memoare treba da dobije 12 miliona dolara.
Po svim ovdašnjim medijima već danima traje velika polemika: da li je Hilari Rodam Klinton napisala knjigu da „otvori srce i kaže istinu“ i „ostavi za istoriju svoje viđenje najboljih i najgorih godina njenog života“, kako tvrdi Liza Kaputo, bivša pres-sekretarica prve dame, ili je reč o brižljivo orkestriranoj političkoj promociji za Belu kuću?
Većina misli da Hilari ima velike političke ambicije, čak ni njeni najljući protivnici ne poriču da je ona žena izuzetne inteligencije i sjajnog političkog refleksa. Dve godine vrlo marljivo, vrlo uspešno i vrlo diskretno radi u Senatu. Sada sa autobiografijom ponovo, u velikom stilu, izlazi na veliku političku scenu. Sličnom taktikom se svojevremeno poslužio i Džordž Buš junior: i on se, uoči predsedničkih izbora 1999. u svojoj autobiografiji Zavetkojisemoraispuniti ispovedio kako je bio alkoholičar i kako se, konačno, izlečio. O tome Buš junior nije nikada javno govorio. Hilari se, verovatno, nada da je posle ovog autobiografskog „otvaranja duše“ više neće javno ispitivati o njenim najintimnijim bračnim problemima.
SVEOMONIKI: Naravno, najviše se analiziraju stranice o aferi sa Monikom Luinski. Bivša prva dama tvrdi da je zaista verovala da su celu priču lansirali njihovi politički protivnici. Ona je to svojevremeno nazvala čak „velikom, brižljivo planiranom desničarskom zaverom“ protiv Bila Klintona i njegove administracije. A onda je, pola godine posle izbijanja skandala, u avgustu 1998. doživela da joj muž prizna da joj nije rekao istinu, da je „pokušavao da zaštiti i nju i njihovu ćerku Čelzi…“.
„Pokušavala sam da dođem do vazduha, počela sam da plačem i vičem na njega: Zar je moguće? Šta pričaš? Zašto si me lagao? Bil je samo ponavljao: Žao mi je, zaista mi je žao… Danima nisam mogla da govorim s njim… Kada smo otišli na ostrvo, osećala sam samo duboku tugu, razočaranje i bes. S nama je bio i naš pas Badi, on je jedini član naše porodice koji je hteo da Bilu pravi društvo… Kao žena, htela sam da mu slomim vrat! Ali shvatila sam da ga volim, da želim da sačuvam naš brak…“
U razgovoru sa Barbarom Volters ona je pričala da se u Bila Klintona zaljubila na prvi pogled („Onako, s dugačkom kosom, riđom bradom, izgledao je kao Viking…“), kada su se kao postdiplomci sreli. I posle svega, posle skandala sa Monikom, odlazaka u bračno savetovalište, ona je odlučila da sačuva brak jer je zaključila da je „Bil najinteresantniji, najzabavniji čovek na svetu, nema nikoga ko ima toliko energije kao on. Nema nikog na svetu ko me bolje razume od njega, nema nikog ko može da me nasmeje kao Bil… Mi smo se upoznali pre trideset godina, onda smo počeli da pričamo i naš razgovor još traje.“
Mnogi misle da će se ova debela knjiga (562 strane) najviše prodavati baš zbog poglavlja o „Monikagejtu“. Literarni agent Morton Dženklov kaže da se fascinacija bračnim parom Klinton bazira na činjenici da oni žive u drugoj stratosferi od običnih ljudi, ali imaju iste bračne probleme kao i obični ljudi. „Oko njih je oduvek neka aura: oboje su vrlo zanimljivi, inteligenti, kompleksne ličnosti čiji je emocionalni i politički život tesno isprepleten. Imaju ogromne probleme, ali uvek pokušavaju da ih reše i to je ono što ljude interesuje.“
Neki misle da će se knjiga odlično prodavati zato što se Hilarina priča uklapa u ovaj svet viktimologije koji su žene kreirale za sebe. Vole je zato što s njom mogu da se identifikuju: i kad su vrlo uspešne, žene opet prave glupe greške, najčešće u izboru partnera, i onda za svoju nesreću krive druge. Takav je i Hilarin izbor.
Hilari priznaje u knjizi da ju je muž prevario. Oko ove jednostavne činjenice sada se u svim mogućim medijima prepiru najpoznatiji politički komentaori, stručnjaci najrazličitijih profila. Da li je Hilari znala? Da li se pravila da ne zna za Moniku? Znali smo svi da Hilari ima glavu, ali da li ima srce? Da li i sada govori istinu?
Liza Kaputo tvrdi da Hilari zaista nije znala. Isto misli i Gejl Evans, jedan od glavnih urednika CNN-a: „Verujem da Hilari govori istinu! Zar bi iko pametan uradio tako nešto glupo u Beloj kući?“ Margeret Karlson iz „Tajma“ postavlja složenije pitanje: „Da li ljudi žele da u Beloj kući vide personu koja ne shvata šta se oko nje dešava?“
Neki istoričari na ovo pitanje odgovaraju argumentom da jasno treba razdvojiti javni i privatni život velikih ljudi. Istorija pokazuje da tu nema jednostavnih formula: i bračni par Ruzvelt bio je primer „javnih vrlina i tajnih grehova“, ali su to bila druga vremena.
ŽENSKAMISTIKA: Prošle su četiri decenije od kada je Beti Fridan napisala svoju čuvenu knjigu TheFeminineMistique, koja je postala svetski bestseler i pokrenula u Americi i u svetu feministički pokret. Da, ovde su svi ravnopravni, ali su neki malo ravnopravniji: žene u proseku još zarađuju mnogo manje od muškaraca, u porodici još važi tradicionalna podela uloga, brushalteri su i te kako u modi, a industrija silikona cveta. Žene, političare, uspešne žene koje su uspele da se probiju kroz „stakleni plafon“ društvo strože ocenjuje. Mnogi politički analitičari smatraju da se na žene primenjuju dupli standardi, stroži aršini.
Pa ipak, nešto se promenilo: svi smatraju da bi Hilari Rodam Klinton mogla biti najozbiljniji demokratski kandidat za predsednika SAD. Hilari je u poslednje dve godine u Senatu vrlo pazila kako vuče poteze, očigledno je mnogo naučila iz svog propalog grandioznog projekta reforme američke zdravstvene zaštite. Njen fokus je bio na državi Njujork, nije se mnogo bavila globalnim problemima. U Senatu se odlično snašla, sarađivala je čak i s onim republikancima koje je svojevremeno optuživala da protiv njenog muža kuju „desničarsku zaveru“, a koji su se zalagali za Klintonov impičment. Podržala je oštru borbu protiv terorizma, veći budžet za policiju, ali se angažovala i na takvim projektima kao što su borba protiv astme koja masovno ugrožava zdravlje najmlađih stanovnika Njujorka. Iako je glasala za rat protiv Iraka, ona je jedan od najliberalnijih članova svoje partije: od liberalne organizacije „Amerikanci za demokratsku akciju“ od 100 mogućih poena dobila je 95, dok je od Unije američkih konzervativaca dobila samo deset poena.
Hilari je neumorno radila na tome da pomogne svim demokratama širom zemlje. Za uzvrat, očekuju da će je podržati kada se kandiduje. Za poslednje dve godine ona je preko svog komiteta za političku kauciju HILLPAC-A skupila 3.200.000 dolara, jedan milion je dala demokratama širom zemlje. Među demokratama nema veće zvezde od Hilari Klinton kad treba prikupiti novac. Demokrate je obožavaju zbog ovog njenog talenta, republikancima je kost u grlu. Već su lansirali letak „Stop Hilari! Now!“.
„Ona ne voli da vodi veliku politiku kao Bil Klinton, ona se predaje konkretnim projektima. Ona za to ima dara. Predsednik Klinton je imao politički instinkt i velike političke vizije. Kao ličnost, ona je vrlo disciplinovana i dobro organizovana. Konkretno, on još radi na svojoj biografiji, njena je već pred čitaocima“, komentariše Džo Lokhart, koji je jedno vreme bio sekretar za štampu Bila Klintona.
Iako devet demokrata pokazuje želju da se 2004. godine suprotstavi Džordžu Bušu, čini se da Hilari uživa najveću popularnost (62 odsto) među svim demokratama: „Svakim danom se sve jasnije pokazuje da se kao lider naše partije nameće Hilari Rodam Klinton. Voleo bih da se kandiduje za predsednika SAD. Što pre to bolje“, poručuje Majk Erlandson, predsednik demokrata Minesote.
Prošlonedeljne ankete CNN-a, USA Today i Galupa pokazuju da Hilari Rodam Klinton ostaje polarizujuća figura na američkoj poličkoj sceni: 43 odsto anketiranih ima vrlo pozitivno mišljenje o njoj, takođe 43 odsto ima negativno mišljenje o njoj. U Holivudu pripremaju film o Klintonovima, a glavna uloga namenjena je Šeron Stoun.
Sa najnovije naslovne strane nedeljnika „Tajm“ smeši se senator Hilari Rodam Klinton. Ona poručuje da nema nameru da se kandiduje za predsednika SAD. Što ne znači da ne može i da se predomisli. En Luis, strateg demokrata, smatra da je pred Hilari velika budućnost i da je Amerika spremna za ženu predsednika:
„Ako bude upola dobra kao Bil Klinton, Hilari Rodam Klinton biće deset puta bolja od Džordža Buša!“
ONE MORE TIME
Nedavno se u glavnim tolk-šou programima pojavio i bivši predsednik SAD Bil Klinton sa idejom da treba izmeniti zakon i dozvoliti predsedničkim kandidatima i treći mandat. Sve do Drugog svetskog rata tako je i bilo, a onda su se republikanci dosetili da jednim amandmanom ograniče predsednički mandat na osam godina, da bi uklonili vrlo popularnog Ruzvelta. Bil Klinton, koji ima 56 godina i kome očigledno vrlo teško pada politička penzija, dokazuje da sada ljudi mnogo duže žive i da je besmisleno „otpisivati sposobne političare u najboljim godinama“.
Politički komentatori su ovaj predlog uglavnom dočekali sa zrnom soli.
Neki politički stratezi (Dik Moris, Suzan Ekrič) smatraju da Klintonovi opet privlače sve reflektore kako nijedan demokrata ne bi pobedio 2004. i kako bi vrata ostala širom otvorena za Hilari 2008!? „Klintonovi žele da Buš bude ponovo izabran, a onda je 2008. Hilari Rodam Klinton predsednik SAD! Ona će 2012. imati 65 godina. Prekasno za nju… Bil Klinton ostaje prvi glas demokrata kako bi trivijalizovao i minimizirao druge demokratske kandidate“, tvrdi Dik Moris. Ovu svoju tezu Moris potkrepljuje činjenicom da nijedan od devet potencijalnih demokratskih kandidata još nije dobio ni dolar od glavnih partijskih „fandrejzera“ i dodaje: „Klintonovi su veliki, preveliki. Oni su posisali sav mogući kiseonik. Za ostale kandidate jednostavno nema ništa…“
Ričard Gepart, jedan od demokratskih favorita, misli drugačije: „Hilari je odličan političar. Bil Klinton takođe: vukao je sjajne poteze i na domaćoj i na međunarodnoj sceni. Za vreme Klintonove administracije imali smo najbolju ekonomsku situaciju za poslednjih pola veka! Danas su nam potrebni njihovi jaki glasovi na političkoj pozornici.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!