Da li je Beograd najgore mesto za život u Evropi? Jeste, kažu istraživači, po svim relevantnim kriterijumima kojima se procenjuju uslovi života kao što su politička stabilnost, stopa kriminala, bankarski sistem, javni prevoz. Oni su procenili da se u Beogradu živi gore nego u Tirani
Najnovija svetska istraživanja uslova života potvrđuju crne sumnje – Beograd je najgore mesto za život u Evropi. Sudeći po rezultatima istraživanja kvaliteta života koje je sproveo jedan od vodećih svetskih istraživača Vilijam M. Merser, Beograd sa 43,5 poena zauzima po kvalitetu života poslednje mesto u Evropi. Beograd je ocenjen loše, čak uvredljivo, po svim stavkama: grozan nam je javni saobraćaj, lošu ocenu su dobili Beogradski vodovod i kanalizacija i Gradska čistoća, cenzure i neslobode ima kol’ko hoćete, restorani su nam užasni, a loše provodimo i slobodno vreme. (Sve mogu da prihvatim, ali da ne umemo da se provedemo i da pojedemo – teško. prim. aut.) Utešna je jedino činjenica da je kvalitet života u Beogradu, prema Merseru, bolji za 4,5 poena nego 2000. godine, kada je takođe ispitivan.
Ukupno 39 faktora koji su uticali na loš rejting Beograda u Evropi svrstano je u devet kategorija (vidi okvir) da bi se omogućila objektivna komparativna procena kvaliteta života u gradovima.
Rezultati ovog istraživanja koje je sprovedeno u 218 gradova širom sveta pokazali su da su četiri grada na vodećim pozicijama po kvalitetu života: Vankuver, Cirih, Beč i Bern sa 106 poena, a prate ih Sidnej, Ženeva, Oukland, Kopenhagen sa 105 poena, i Helsinki i Amsterdam sa po 104,5 poena.
Istraživanje je zamišljeno i sprovedeno kao svojevrstan vodič multinacionalnim kompanijama i državnim vladama pri procenjivanju uslova života i životnog standarda u različitim gradovima. Dakle, ukoliko velika multinacionalna kompanija želi da otvori kancelariju u Beogradu, posetiće Merserov sajt da bi se informisala o uslovima života u ovom gradu i u skladu s tim odrediće platu svojim budućim saradnicima, bez obzira na nacionalne i kulturne razlike.
Komparativni grad u ovom istraživanju je Njujork, bodovan sa 100 poena, dok su gradovi na prva četiri mesta osvojili po 106 poena. Najgori gradovi za život, po Merseru, jesu Brazavil i Point Noar u Kongu sa po 23 i 30,5 poena, i Kartum i Bagdad sa po 33 poena. Jedan od istraživača kaže da je bilo jako teško izabrati najgori među najgorima: „Nivo kriminala, transport i školski sistem čine razliku među gradovima u zemljama u razvoju. Sve to utiče na ličnu sigurnost, higijenske uslove i osnovne uslove života.“
Evropska Merserova kancelarija ističe da još postoji razlika u uslovima života između istoka i zapada, ali da se jaz polako smanjuje. Zapadna Evropa je izbacila tri svoja grada na top–four listu – Cirih, Beč i Bern, a među najboljih 20 našlo se čak 12 evropskih gradova. Švajcarska je plasirala tri svoja grada među najbolje, a na listu „najboljih 20“ ubacila se i Nemačka sa Frankfurtom, Minhenom i Dizeldorfom. Kopenhagen i Oslo su gradovi s najboljim javnim prevozom i saobraćajem i dele prvo mesto sa Singapurom i Vankuverom. Zvuči neverovatno, ali na Merserovoj listi Pariz zauzima 34. mesto mesto po lepoti življenja, a London je na 40. poziciji. Između ostalog, ova dva grada su bodovana lošije nego prošle godine zbog lošeg saobraćaja. Pored Beograda i Sarajeve, u Istočnoj Evropi još nekoliko gradova beleži neznatan porast životnog standarda i poboljšanje uslova života, a to su Budimpešta, Prag i Varšava. Moskva, Petrovgrad i Kijev sporo napreduju na tabeli zbog političke nestabilnosti i lične nebezbednosti.
Beograd se polako penje na kojekakvim tabelama, s taksom od tri odsto ili bez nje, zahvaljujući donatorima ili bez njih. Na putu smo u Evropu u oba smera – poručuje plavuša iz automobila u jednom televizijskom spotu koji promoviše vrednosti neophodne za uključivanje u taj pravac: strpljenje, toleranciju i različitost.
U iščekivanju značajnih strateških partnera u vidu multinacionalnih kompanija kojima su ovakva istraživanja namenjena, učinimo Beograd lepšim mestom za život rukovodeći se sledećim Merserovim kriterijumima:
1. Političko i društveno okruženje (politička stabilnost, stopa kriminala, sprovođenje zakonskih regulativa i dr.)
2. Ekonomsko okruženje (promet i razmena novca, bankarske usluge i dr.)
3. Duštveno-kulturno okruženje (cenzura, ograničavanje lične slobode i dr.)
4. Medicinska i zdravstvena zaštita (lekovi i usluga, infektivne bolesti, kanalizacioni sistemi i otpadne vode, deponovanje đubreta, vazdušno zagađenje i dr.)
5. Školski sistem i obrazovanje (standardi koji važe u školstvu i dr.)
6. Javne službe i transport (struja, vodas, javni prevoz, zagušenje saobraćaja i dr.)
7. Rekreacija (restorani, pozorište, bioskopi, sport i slobodno vreme)
8. Stanovanje (uslovi stanovanja, primena aparata u domaćinstvu, nameštaj, održavanje i dr.)
9. Prirodno okruženje (klima, stopa prirodnih katastrofa i dr.)
Glavni gradovi zemalja bivše SFRJ ocenjeni su bolje što se uslova života tiče – Ljubljana nosi 83 poena, Zagreb 71 poen, Skoplje 58 i Sarajevo 48,5 bodova. Ukoliko se uzme u obzir da je Njujork ocenjen sa 100 poena, za Ljubljanu sa 17 poena manje može se reći da je pristojno mesto za život, bolje od Istanbula koji ima 81,5 poena. Zagreb prednjači u poređenju sa Beogradom za 27,5 bodova, dok je Sarajevo u 2001. godini manje napredovalo od Beograda, samo za 2,5 poena. Beograd s 43,5 poena bolji je u odnosu na istraživanje iz 2000. godine kada je imao 39 bodova, ali je ipak gori od Tirane koja ima 49,5 poena. Gradovi Podgorica i Priština nisu se našli na ovoj listi u trenutku kada je istraživanje rađeno.
Novinar „Njujork tajmsa“ Nil Štraus nije doživeo Beograd kao evropsko siroče, štaviše, dopao mu se kao i većini stranih novinara koji borave u Beogradu, večeraju Kod Radeta i Dače, izlaze po kafićima do ranih jutarnjih časova i često porede Beograd s bilo kojim evropskim gradom. Delove njegovog teksta objavljenog krajem februara prenosimo ovom prilikom ne samo zato da popravimo utisak poražavajućih rezultata Merserovog istraživanja već i da pokažemo da je važan i subjektivan doživljaj jednog grada.
„Danas, na prvi pogled, čovek nikada ne bi pomislio da se Beograd, glavni grad Jugoslavije, upravo izdigao iz dugog i jezivog rata koji je desetkovao njegovu ekonomiju i uništio turizam. Tokom jednomesečnog proputovanja kroz Jugoslaviju obišao sam manastire na severu i prelepu crnogorsku obalu na jugu i, na sopstveno iznenađenje, stalno sam se vraćao u Beograd. Uprkos siromaštvu, zapanjuje koliko je Beograd na prvi pogled šik mesto. Bezbrojni kafići krcati su danju i noću; klubovi na splavovima usidrenim na Savi i Dunavu puni su bučnih lumpadžija; glavna turistička atrakcija tvrđava Kalemegdan vrvi od zaljubljenih parova, a pešačkom zonom u starom gradu šetaju dugonoge devojke i nabildovani muškarci.
Ovaj grad obnavlja svoje dostojanstvo, duh i fleksibilnost posle rata i revolucije kada je svrgnut Slobodan Milošević. Jedan od najmučnijih primera posttraumatskog mentaliteta šta-me-briga koji sam video bio je kompjuterski screensaver u izlogu prodavnice automobila. Preko ekrana išao je tekst: „Šta se desilo sa svetom koji smo nekada znali?“
Autor teksta nalazi da je za jednog Amerikanca poseta Beogradu svakako neobično iskustvo. Hoteli ne prihvataju kreditne kartice, plaća se isključivo u kešu, a od 11. septembra Amerikanci ne moraju da odgovaraju na pitanja tipa zašto ste nas bombardovali. „Tokom jedne kratke posete u januaru, više sam slušao ovakav komentar: ‘Sad vam je jasno’. Ali svako ko se pozabavio kompleksnom politikom regiona ili pročitao sjajnu knjigu Rebeke Vest Crno jagnje i sivi soko zna da nam u stvari nije jasno.“
Noćni život i beogradski kafići prijatno su iznenadili Amerikanca u Beogradu. „Moderno uređen, kafe Plato je odlično mesto za nalaženje s društvom. Više od pola ljudi s kojima sam razgovarao govori pristojan engleski. Raspoloženi su da pričaju o politici, porede kulture, psuju Slobodana Milosevića i pričaju viceve uz sendvič od dva dolara ili sjajan frape od banane koji staje dolar, dok odlični studentski džez bend svira na balkonu iznad. Međutim, u Beogradu najveće zadovoljstvo pružaju kafići i klubovi. Srpski kapacitet za noćni zivot je neverovatan: neki izlaze sedam dana u nedelji i opet uspevaju da stignu na posao sledećeg jutra. Kad god odbijem cigarete, alkohol i kafu, većina Srba, od tinejdžera do staraca, gleda me u čudu i pita: ‘U čemu je smisao života bez malih zadovoljstava?’“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
