Intervju: Goran Ješić
Zvanični zahtev vlade za raspuštanje Skupštine Srbije. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao je 4. marta 2016. Ukaz o raspuštanju Skupštine Srbije i Odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike za 24. april 2016. Šta kažu istraživanja, koliko ko vredi...
Rejting
U poslednjem istraživanju Faktor plusa stoji da: SNS ima podršku 49,4 odsto politički opredeljenih građana, SPS 11,3, DS 6,4, SRS šest, koalicija DSS-Dveri 5,7, a koalicija SDS- LDP- LSV pet odsto. PUPS i pokret „Dosta je bilo“ se kreću oko tri procenta.
Kada je reč o rejtingu ličnosti, Aleksandar Vučić ima 58 odsto podrške i 31 odsto neodobravanja. Sledi Tomislav Nikolić sa 26 procenata podrške, ali i 45 neodobravanja, dok je Zorani Mihajlović data ista podrška ali dva odsto više neodobravanja. Najveći procenat neodobravanja imaju: Bojan Pajtić – devet odsto podrške i 63 neodobravanja, zatim Vojislav Šešelj – 15 odsto podrške i 61 odsto neodobravanja, dok je Boris Tadić dobio 11 odsto podrške i 48 odsto neodobravanja.
Dvocifreni i oscilacije
Prema istraživanjima Ipsos Stratedžik marketinga otkriven je izvestan pad u rejtingu SPS posle odlaska PUPS, koji je, kako je rekao direktor ove agencije Srđan Bogosavljević, „kao vegeta – mnogo može da popravi ukus, ali samostalno ne vredi“.
„SNS se kotira „jako stabilno visoko“ i kreće na nivou 50 odsto, plus, minus dva ili tri“, kaže on i dodaje da „osim socijalista, čija je podrška takođe dvocifrena, više niko nije dvocifren“, kao i da „SRS najviše osciluje. Njen rejting je u gotovo direktnoj korelaciji sa pojavljivanjem lidera Vojislava Šešelja na televizijama“.
Prvi i drugi plan
„Na početku priče o izborima, sve je počelo s tim da je cela opozicija protiv Vučića, a bojjim se da će se predizborna priča završiti sa pričom protiv političkih suparnika koji su im mnogo bliži, i biće mnogo više sukoba unutar samih opcija, čime će borba protiv Vučića pasti u drugi plan“, rekao je direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić.
On je dodao da je što se tiče rejtinga za DS, SDS i LDP bilo svejedno da li će na izbore izaći zajedno ili odvojeno.
Istraživanja koja su rađena paralelno sa trajanjem pregovora o njihovoj koaliciji pokazuju da ukoliko bi se cela ova priča odrazila negativno na njihovu podršku, to bi značilo neprelazak cenzusa na izborima. „U ovom trenutku su ugroženiji Čedomir Jovanović i Boris Tadić nego Bojan Pajtić.“ , objašnjava on.
„Skupocena bunda“ i „Hajat levičar“
Javni verbalni obračun između koalicije DSS-Dveri i PS je nastavljen. Iz DSS je saopšteno da su ministri Zorana Mihajlović i Aleksandar Vulin izneli grube neistine o politici te stranke i njenoj koaliciji sa pokretom Dveri. Za Vulina, koga DSS naziva „Hajat levičarom“, se kaže da je dao svoj doprinos „poplavi laži“.
PS uzvraća da „kampanja mržnje prema lideru tog pokreta Aleksandru Vulinu koju ova koalicija sprovodi nije ni nova ni neočekivana, ali ono što jeste očekivano je da se ne odgovori ni na jedno od pitanja koja su im postavljena“. U ovom pokretu još kažu da je to tako „kada se Srbija brani iz skupocenih bundi“.
Temeljni principi
SNP na izbore ide sa SNS, odlučilo je predsedništvo te stranke.
„Očuvanje vojne neutralnosti Srbije, maksimalno davanje doprinosa razvoju ekonomskih odnosa Srbije i Rusije, a posebno borba za očuvanje Kosova i Metohije u okviru Srbije i podrška suverenitetu Srpske na izvornim dejtonskim principima, biće temeljni principi delovanja SNP tokom predizborne i postizborne saradnje sa Srpskom naprednom strankom“, stoji u saopštenju.
Neregularnosti
Šef izbornog štaba LSV za Novi Sad i Bačku, Robert Kolar, je, kao važno, apostrofirao regularnost izbornog procesa, podsetivši da je LSV u poslednje četiri godine stalno skretala pažnju javnosti na neregularnosti koje su se dešavale u pogledu kupovine glasova.
Ta stranka obratila se i policiji od koje je, po Kolarovim rečima, dobijen odgovor da će sa svim onim na šta policija ima pravo, ovi izbori biti ozbiljno kontrolisani.
Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić je , 3. mart 2016. godine na osnovu člana 109 stav 1 Ustava Srbije, uputio Predlog predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike.
U obrazloženju se navodi:
„Vlada Republike Srbije, u nepune dve godine, uspela je da spreči kolaps javnih finansija, da teškim ekonomskim reformama izvede zemlju iz recesije, kao i da otvori prva poglavlja na putu Srbije ka Evropskoj uniji.
Srbija je danas i politički i ekonomski stabilna zemlja sa jasnim perspektivama napretka i prosperiteta.
Sve te rezultate Vlada Republike Srbije uspela je da postigne zahvaljujući poverenju građana i njihovom jedinstvu u podršci ostvarenju proklamovanih ciljeva Vlade.
Vlada Republike Srbije smatra da je prva faza u uspostavljanju drugačije, moderne i uspešne Srbije okončana time što su u potpunosti stabilizovane ekonomske i političke prilike.
Za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna je nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe i da omoguće našoj državi da bude na ulaznim vratima evropske porodice naroda.
U skladu sa navedenim, Vlada Republike Srbije predlaže predsedniku Republike da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike“.
( Premijer predložio raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje izboraSajt Vlade Srbije, 3. 3. 2016.)
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao je 4. marta 2016. Ukaz o raspuštanju Skupštine Srbije i Odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike za 24. april 2016.
Po zakonskoj proceduri, predsednik Republike je dužan da u roku od 72 sata od dobijanja Predloga donese ukaz o raspuštanju parlamenta, ili da Vladu Srbije i javnost obavesti da ne prihvata predlog Vlade. Informativna služba predsednika Republike je odmah po prijemu obrazloženog predloga vlade da će predsednik već 4. marta raspisati izbore .
Istovremeno sa Ukazom o raspuštanju Skupštine, predsednik raspisuje izbore za narodne poslanike.
Po raspisivanju izbora sledi prijavljivanje stranaka za izbornu trku i podnošenje izbornih lista, kao i izborna kampanja.
Stranke koje budu zainteresovane za nastup na izborima imaju rok da izborne liste Republičkoj izbornoj komisiji dostave najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora, a RIK ih proglašava odmah po prijemu ili najkasnije 24 sata od prijema liste.
Kandidate mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, posebno ili zajedno, kao i grupe građana, a izborna lista je potvrđena ukoliko je potpisima podrži najmanje 10.000 birača.
Vlada kojoj je prestao mandat može da obavlja samo poslove određene zakonom do izbora nove Vlade, odnosno samo tekuće poslove, a parlamentu ne može predlagati zakone, niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Ona ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
***
Izbore za pokrajinski parlament raspisuje predsednik Skupštine Vojvodine.
Pokrajinski i lokalni izbori biće održani istovremeno sa parlamentarnim izborima, saopštili su nakon sastanka u Novom Sadu predsednik vojvođanskog parlamenta Ištvan Pastor i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
