Bedem je popustio oko pet... Kao što nije bilo nikakve koordinacije rada, tako nije bilo ni naredbe za povlačenje ili evakuaciju... Od ponoći do pada brane nije bilo nijedne patrole policije... Niža naselja – Belo Polje, Šljivice, Vašarište, kao i glavna ulica – potopljeni su u vrlo kratkom roku, za par desetina minuta čak, rekao bih, i pre sirene za uzbunu koja je puštena oko 5.20, ali samo jedna, koju najveći deo grada uopšte nije čuo. Evakuacija je išla kao i odbrana – traljavo, ne greškom spasilaca, koji su poslati u nepoznati grad bez mape ili dovoljno jakog svetla noću
Tokom četvrtka 15. maja na lokalnoj MAG televiziji, koju, uzgred, nikad ili retko gledam, išli su izveštaji iz obrenovačkih sela koja su već delom bila poplavljena… Nije delovalo nimalo naivno, pa sam se tokom dana javio na broj telefona za koji je rečeno da tu mogu da se prijave dobrovoljci sa čamcima. Rekao sam im da nemam čamac, ali ako je potrebna bilo kakva pomoć, da imam mali bager i kiper ili ako treba da se lopata, tu sam… Gospođa koja se javila kaže mi „zasad nema nikakve potrebe, ali mozete da ostavite podatke pa ćemo vas zvati ako bude trebalo“.
Do večeri nije bilo novih informacija, samo rotiranje poznatih vesti i uveravanje opštinskih čelnika da je sve pod kontrolom. Oko ponoći pozvao me je mlađi brat i rekao da su se ljudi okupili kod Stočne pijace, jer navire voda starim koritom Tamnave, koje je u delu koji ide kroz grad zatrpan posle Drugog rata. Kad sam stigao tamo desetak minuta kasnije, ljudi su već pravili bedem od džakova. Iskrsao je ozbiljan problem: nije više bilo džakova. Ljudi iz FK Radnički su ponudili svoje velike, od kubik. Krenemo po njih; ni kilometer i po nismo prešli kad nam javljaju da je voda probila taj prvi bedem i da nema svrhe da dovozimo bilo šta. Vratimo se nazad, tamo mehanizacijom prave bedem od zemlje… Zemlja prirodno ne može da zadrži vodu, a sad nismo imali ni peska ni džakova… Nikakva organizacija: sve na nivou lične inicijative tamo prisutnih… Bilo je tu ljudi iz opštinskih struktura, ali nikakve jasne inicijative ni ideje, mašinisti su stvarno davali sve od sebe, ali je situacija bila iznad njihovih moći, a mi smo statirali jer, prosto, nismo imali šta da radimo.
Oko pola dva ujutru polovina ljudi je pozvana da pomogne evakuaciju Šljivica, koje je krenulo da plavi i pre proboja brane usled rada podzemnih voda… Pretpostavljam. Na glavnoj brani ništa se nije dešavalo, čekali smo džakove koji su stigli tek oko tri, pola četiri, i kad je bilo već potpuno jasno da brana neće izdržati, stigla su dva srednja kamiona. Samo jedan smo uspeli da istovarimo kada je voda počela da podlizuje bedem na više mesta. Tada već nije bilo bezbedno biti ispred bedema, poslednja mašina se povukla…
Bedem je popustio oko pet… Kao što nije bilo nikakve koordinacije rada, tako nije bilo ni naredbe za povlačenje ili evakuaciju… Od ponoći do pada brane nije bilo nijedne patrole policije… Niža naselja – Belo Polje, Šljivice, Vašarište, kao i glavna ulica – potopljeni su u vrlo kratkom roku, za par desetina minuta čak, rekao bih, i pre sirene za uzbunu koja je puštena oko 5.20, ali samo jedna, koju najveći deo grada uopšte nije čuo. Celu noć su kolale priče da su svi izlazi iz grada potopljeni, što je mnoge, pa i mene, odvratilo da uopšte probaju da izađu iz grada. Kad sam saznao da je to dezinformacija, bilo je kasno…
Na taj način najveći deo grada ostao je zarobljen… Za ljude u kućama ovo je bilo izuzetno opasno… Evakuacija je išla kao i odbrana – traljavo, ne greškom spasilaca, koji su poslati u nepoznati grad bez mape ili dovoljno jakog svetla noću… Uspeo sam da evakuišem suprugu i decu u subotu ujutru, zajedno sa ostalim majkama sa decom iz moje zgrade, i to tek kad su moja braća uspela da uđu u vojne čamce, da vojnicima objasne koliko je dece u zgradi i da će oni da ih odvedu do tamo.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
