Intervju: Goran Ješić
Trg Esplanada des Invalides ispunjen suzavcem, uhapšene 293 osobe... Prvo gej venčanje u Monpeljeu... Dokumenti: Preporuke Komesara za ljudska prava Saveta Evrope za zemlje članice Modela zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma o kome se najavljuje javna rasprava u Srbiji
Nakon okončanja demonstracija protiv gej brakova, koji su po novom zakonu legalizovani u Francuskoj, i nereda nakon njih u nedelju 26. maja u Parizu su privedene 293 osobe, od kojih je 231 zadržana u pritvoru.
Tradicionalno katolička Francuska se pridružila listi od 13 zemalja koje dozvoljavaju gej i lezbejskim parovima da se venčavaju, Kanadi, Danskoj, Švedskoj, odskora Urugvaju i Novom Zelandu.
U SAD Vašington D.C. i 12 drugih država legalizovalo je istopolne brakove.
Prvi gej brak u Francuskoj treba da bude sklopljen u sredu 29. maja u Montpeljeu francuskoj samoproglašenoj prestonici gej kulture.
Od 2009. godine transeksualnost i transrodnost u Francuskoj
se više ne nalaze u zvaničnoj klasifikaciji mentalnih poremećaja.
Australija je od ove godine uvela pasoše u kojima postoji posebna oznaka za osobe koje se ne identifikuju ni kao muškarci ni kao žene, kao i nove zakonske akte u pogledu promene dokumenata bez operativnih zahvata promene pola.
Slične tendencije se javljaju na Novom Zelandu, Južnoafričkoj Republici, Velikoj Britaniji, a još od ranije u nekim evropskim zemljama, poput Holandije, kao i susedne Hrvatske.
Anti-gej kampanja koju podržava Katolička crkva pretvorila se u širi pokret. Sada je bilo nešto manje katoličkih sveštenika nego na prethodnim protestima u kojima je učestvovalo nekoliko biskupa, ali su se distancirali kada su protesti postali otvorenije politički. Oko 72 odsto Francuza smatra da protesti zbog tog zakona trena da prestanu.
Istraživanje u Francuskoj, objavljeno u nedelju pokazuje da 53 ispitanika podržava gej brakove i njihovo pravo na usvajanje dece, što je za 10 manje u odnosu na novembar 2012. kada su anti-gej protesti počeli.
Opozicioni lideri i militantri s krajnje desnice koriste te proteste za izražavanje nezadovoljstva vladom socijalističkog predsednika Fransoa Olanda. Demonstracije su održane pod parolom «La manif pour tous» (Demonstracije za sve).
Agencija Reuters izveštava da je u maršu učestvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi (organizatori kažu da ij je bilo milion, a policija da je bilo oko 150.000) da je veliki park oko spomenika Les Invalides bio pun demonstranata koji su mahali ružičastim i plavim zastavama, te da su desničarski aktivisti okačili transparent na sedište Socijalističke partije kojim traže da francuski predsednik Oland podnese ostavku.
Socijalistička vlada suočava se s pritiskom da se smanji javni deficit i sa nezadovolstvom zbog ekonomske recesije i nezaposlenosti veće od 10 procenata. Olandova popularnost je u maju ipak skočila za 4 poena na 29 procenata.
Sam protest završen je bez incidenata i većina učesnika se mirno razišla, ali je nekoliko stotina izgrednika s maskama i palicama tokom večeri u centru francuske prestonice gađalo policiju flašama. Ulična bitka je trajala dva sata. Oko 250 metara širok i 490 metara dug trg Esplanada des Invalides je bio ispunjen suzasvcem.
Tokom protesta bilo je angažovano četiri i po hiljade policajaca i žandarma.
Francuski ministar unutrašnjih poslova Manijel Vals je odgovornost za te okršaje s policijom pripisao ekstremnoj desnici i nacionalističkim pokretima.
Francuska javnost je oko tog pitanja podeljena.
U trenutku kada su se demonstranti protiv gej brakova razilazili žiri na prestižnom Filmskom festivalu u Kanu dodelio je Zlatnu palmu filmu La Vie d’Adele tuniskog reditelja Abdelatifa Kešiša koji govori o lezbijskoj ljubavi.
Dominik Veren, desničarski esejista koji se žestoko protivi homoseksualnim brakovima, kako javlja list Le Monde izvršio je samoubistvo utorak, 21. maja u katedrali Notr Dam u Parizu…
Član 3. Modela zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma o kome se najavljuje javna rasprava u Srbiji
(1) Priznaju se sve pravne posledice promene pola i utvrđivanja transeksualizma, a naročito vezi sa ličnim identitetom i bračnim i porodičnim pravima.
(2) Lice koje je promenilo pol, odnosno lice čiji je transeksualizam utvrđen, ima pravo da zahteva upis činjenice o novom polu i novog imena u evidencijama o ličnim podacima građana i ličnim dokumentima.
Model zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma, Centra za unapređivanje pravnih studija
Kancelarija za ljudska i manjinska prava pozvala je na javnu raspravu o ovom zakonu 4. juna predstavnike mininistarstava pravde, rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i LGBT organizacije.
Partnerima koji žive u višegodišnjoj zajednici, omogućilo bi se da nasleđuju nekretnine, da u slučaju smrti uživaju penziju ili neku socijalnu pomoć dotadašnjeg partnera, da mogu jedni druge da posećuju u bolnici kao članovi najuže porodice… Uslov za to biće uvođenje u jedinstveni registar, koji bi vodili – matičari.
1) Implementacija međunarodnih standarda za ljudska prava bez diskriminacije i eksplicitna zabrana diskriminacije na osnovu rodnog identiteta.
2) Usvajanje zakona o zločinima iz mržnje, koji omogućuju specifičnu zaštitu transrodnih osoba u odnosu na zločine i incidente motivisane transfobijom.
3) Razvoj brzih i transparantnih procedura u vezi sa promenom imena i pola transrodnih osoba (izvod iz matične knjige rođenih, lične karte, putne isprave, diplome i drugi slični dokumenti).
4) Ukidanje sterilizacije i drugih obaveznih medicinskih zahvata kao zakonskog preduslova za prepoznavanje rodnog identiteta u zakonu, te legalnu promenu imena i pola.
5) Mogućnost pristupa tretmanima promene pola (kao što su hormonski, hirurški i psihološki), dostupnost svim trans osobama, kao i njihovo finansiranje iz državnih fondova.
6) Ukidanje bilo kakvih ograničenja prava transrodnih osoba da ostanu u već postojećim bračnim zajednicama i nakon priznate promene pola.
7) Priprema i implementacija politika koje sprečavaju diskriminaciju i isključivanje transrodnih osoba.
8) Uključivanje i konsultacija transrodnih osoba pri kreiranju i implemetaciji politike i zakonodavstva koja se odnose direktno na njih.
9) Organizovanje edukativnih programa, treninga i kampanja podizanja svesti o postojanju diskriminacije i kršenju ljudskih prava na osnovu rodnog identiteta.
10) Obezbediti trening zdravstvenim radnicima, uključujući psihologe, psihijatre i lekare opšte prakse, o potrebama i pravima transrodnih osoba, te upoznati sa kriterijumima punog poštovanja trans osoba.
11) Uključiti pitanja ljudskih prava transrodnih osoba u aktivnosti nacionalnih tela i struktura u nacionalnim sistemima koje se bave jednakošću i ljudskim pravima.
12) Razvoj istraživanja koja bi prikupila i analizirala podatke o stanju ljudskih prava transrodnih osoba, uključujući diskriminaciju i netoleranciju u vezi sa zaštitom prava na privatnost.
Model zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola i utvrđivanja transeksualizma, Centra za unapređivanje pravnih studija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
