foto: srđan ilić / tanjug
Najnovije vesti govore o tome da je Mišković, ogorčen zbog hajke na njega i porodicu, blizu realizovanja ideje da upravljanje Deltom prepusti jednom američkom investicionom fondu, a da se on povuče iz aktivnog biznisa
Da nema medijske halabuke, saslušanje građanina Miroslava Miškovića, započeto u ponedeljak i sa mogućim nastavcima, bilo bi sasvim normalna stvar. Tako bar tvrdi Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, koji za sebe kaže da je desetak puta bio na informativnim razgovorima što je, po njemu, sasvim normalno kad je čovek „vlasnik 30 firmi sa trideset direktora“ i gde se svaki čas nešto događa.
Miroslav Mišković misli da to nije normalno. U njegovih 40 i kusur godina privredne karijere i 67 godina života nikad nije bio na informativnom razgovoru i nikad nije ušao u sud. Na utešiteljsku primedbu prijatelja da se to događalo i Berluskoniju, Mišković je odgovorio: „jeste, ali taj je nešto muljao, a ja nisam.“
Opredeljujući se da u ponedeljak ode na četvoročasovni informativni razgovor bez advokata, Mišković je hteo da pokaže da je čist pred bogom i narodom, mada će mu ovo drugo ići teže. U zemlji masovne sirotinje i sirotinjske psihologije po kojoj „Pedro mora da visi“ zluradost je dostigla masovne razmere, a dva tabloida se takmiče kako što više da se dopadnu sirotinji gladnoj bogataške krvi – i delu nove vlasti.
Pretpostavlja se, razumno, da će Mišković još biti predmet „informativnih razgovora“ ali se pretpostavlja takođe da će tužilaštvo teško nešto da mu spakuje.
Branko Pavlović, advokat i zastupnik malih akcionara „C marketa“ koji je pobedonosno izašao iz Miškovićeve kancelarije kada je za te akcionare obezbedio gotovo duplo veću cenu nego što je nudio „Merkator“, napisao je, a u „Vremenu“ je već bio citiran, i sledeće:
„Za trenutak ostavite po strani to što ne podnosite Miškovića i razmislite potpuno racionalno: Mišković je potpisao neki nezakonit papir ukoliko takav uopšte postoji? Besmisleno. Pa čemu mu onda služe svi direktori preduzeća, koji odgovaraju silnim direktorima Holdinga, koji odgovaraju Miškoviću? Čemu onda služe advokati i najuglednije svetske revizorske kuće? Između Miškovića i nekog, hipotetički govoreći, nezakonitog papira stoji najmanje pet hijerarhijskih stepenika. I nigde tu izvesno nema Miškovićevog potpisa. Dakle, ono što Vučić najviše može da ima kao informaciju teorijski jeste da se vodi neka istraga protiv nekog direktora koji nije ni video Miškovića, osim na slici, i srećan je ako ga primi direktor koji jednom godišnje može da vidi Miškovića u prolazu.
Toliko o papirima. Još je gore u pogledu hipotetički mogućeg davanja mita. Šta je, kao, Mišković išao da miti nekog u opštini da mu izvrši konverziju zemljišta? Pa kakve su to priče? Sve i kada bi mita bilo, između onog koji daje mito i Miškovića ima najmanje 15 stepenika.“
Prvi, četvorosatni deo razgovora u Upravi kriminalističke policije odnosio se na poslovanje „Delreala“, odnosno, po svedočenju medija, „na okolnosti po kojima je Mišković ostvario pravo svojine na 16 hektara zemlje kraj autoputa“, mada kompanija „Delta Holding“ saopštava da pravo svojine još nije ostvarila (vidi okvir „Istorija spornih hektara“). Posao sa „Corom“ je propao kada su Francuzi videli da u Srbiji nema ozbiljnog posla, a sada će verovatno propasti i posao sa „Bauhausom“, jednim od najvećih svetskih prodavaca kućnih potrepština koji je na tom zemljištu trebalo da gradi poslovni prostor.
I Miškoviću je, čujemo, preko glave tih ukletih 16 hektara i nema ništa protiv da ih država uzme nazad pod uslovom da mu prethodno vrati uloženih 9,28 miliona evra – što bi bilo rešenje u okviru postojećih zakona.
Poslovna zajednica je, očekivano, uzdržana u javnim nastupima, mada su privatno svi bili na vezi s Miškovićem od kad je počela kampanja i složili su se makar oko jedne stvari: medijski progon najbogatijeg Srbina ostavlja loš utisak na potencijalne investitore.
Miškovićeva creva počela su da se razvlače po novinčinama (autorstvo izraza pripada Svetislavu Basari) od trenutka kada je Mišković počeo da izražava nezadovoljstvo kompozicijom sadašnje vlade, a Aleksandar Vučić ga je u predvečerje sukoba optužio da bi da razvrgne postojeću koaliciju i da bi rado video vladu u kojoj bi Dragan Đilas bio centralna figura.
Nakon izbornog poraza na ovogodišnjim izborima Boris Tadić je optuživao Miškovića da lobira za vladu kakvu sada imamo, a njihov sukob, sukob Tadića i Miškovića, još je stariji od tog datuma. „Delta Holding“ je već dve godine pod stalnom paskom nadležnih i to do te mere da je u upravnoj zgradi kompanije otvorena posebna kancelarija za poresku i drugu vrstu policije koje češljaju poslovanje kompanije.
Najnovije vesti govore o tome da je Mišković, ogorčen zbog hajke na njega i porodicu, blizu realizovanja ideje da upravljanje Deltom prepusti jednom američkom investicionom fondu, a da se on povuče iz aktivnog biznisa. Tome ga je naučilo iskustvo s „Maksijem“. Dok je on posedovao lanac maloprodaje, bio je optuživan da je monopolista, a kad su ga kupili Belgijanci niko nije rekao da je „Deleze“ to isto.
Vučić je, što je poduhvat vredan hvale, zagrizao krupnu jabuku. U prošlonedeljnom „Utisku nedelje“ Dragan Đilas mu je, Vučiću, skrenuo pažnju na okolnost da je prilično usamljen u toj borbi: ne vidi se jasna podrška predsednika države niti koalicionih partnera.
To će Vučića teško zadržati. „Meni u Delti ništa nije smešno“, reagovao je na Miškovićev osmeh reporterima okupljenim pred sedištem republičke policije.
Ovde zbilja ništa nije smešno. Više je nekako tužno.
1. Društvu DELTA M je 2001. godine Skupština grada Beograda dodelila pravo korišćenja na zemljištu u bloku 53, posle sprovedenog javnog nadmetanja u Direkciji za građevinsko zemljište. Po ovom rešenju plaćen je porez u iznosu od 1,17 miliona evra;
2. Sa Direkcijom za građevinsko zemljište je zaključen ugovor u avgustu 2001. godine po kome je plaćen, na ime naknade, iznos od 1,47 miliona evra za objekte prve faze;
3. U januaru 2003. godine doneto je rešenje Skupštine grada Beograda kojim se kao sukorisnik zemljišta u površini od 15,9 ha uz Delta M uvodi DelReal 1 d.o.o., firma koju je u Srbiji osnovao vlasnik francuskih lanaca hipermarketa CORA;
4. Sa Direkcijom je zaključen ugovor u februaru 2003. godine kojim je uplaćen iznos od 6,01 milion evra naknade za objekte druge faze;
5. Gradonačelnik grada Beograda u oktobru 2005. godine donosi rešenje kojim menja prethodno doneto rešenje kojim kao jedini korisnik zemljišta ostaje društvo DelReal 1 d.o.o.;
6. Sa Direkcijom u januaru i martu 2006. godine DelReal 1, tada u vlasništvu francuske kompanije, zaključuje anekse ugovora kojim je uplaćen iznos od 1,8 miliona evra za objekte III faze, čime je izmirena ukupna obaveza prema Direkciji za izgradnju 51.840 m² poslovnog prostora, 12.960 m² privrednog prostora i za uređenje kompleksa od 159.292 m² (cca 16 ha) u iznosu od 9,28 miliona evra.
7. U januaru 2007. godine tadašnji vlasnik društva DelReal 1 d.o.o. francuska firma Delparser BV prodala je udele u firmi DelReal 1 firmi Hitomi BVI, za 8,8 miliona evra, čime je DelReal 1 postao firma u sistemu Delta Holdinga;
8. U julu 2009. godine upisano je pravo korišćenja u katastar nepokretnosti u korist DelReal 1 d.o.o.;
9. 2009. godine je od strane Skupštine grada Beograda donet plan detaljne regulacije za područje privredne zone Autoput u Novom Beogradu, Zemunu i Surčinu i objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 61/09. Ovim planom je prvi put omogućena izgradnja objekata za koje je zemljište i pribavljeno. Takođe je ovim planom predviđeno skraćivanje kompleksa DelReal 1 d.o.o. na cca 13,4 ha;
10. U septembru 2010. godine podnet je zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo vlasništva na kompletnom građevinskom kompleksu koji koristi DelReal 1;
11. Po sprovedenom kompletnom postupku prema Zakonu i tada važećoj uredbi, što je podrazumevalo donošenje zapisnika Poreske uprave i gde je tržišna vrednost određena primenom međunarodnih standarda iz ove oblasti, u februaru 2011. godine Sekretarijat za imovinsko pravne poslove Beograda doneo je rešenje kojim se odobrava konverzija prava korišćenja u pravo vlasništva bez plaćanja naknade;
12. Na predmetno rešenje žalbe su u martu 2011. godine uputili gradsko i republičko pravobranilaštvo;
13. U martu 2011. godine zaključen je ugovor sa nemačkom kompanijom BAUHAUS radi izgradnje objekta na delu predmetne lokacije, u kojem je DelReal 1 preuzeo obavezu pribavljanja građevinske dozvole za izgradnju objekta, što podrazumeva i završenu konverziju;
14. U februaru 2012. godine doneto je rešenje Ministarstva finansija RS, kao drugostepenog organa, kojim je poništeno rešenje Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove o konverziji prava korišćenja u pravo vlasništva bez plaćanja naknade i vraćeno na ponovno odlučivanje;
15. U aprilu, julu i avgustu 2012. godine dato je više naloga za dopunu predmeta kojim je naloženo u više navrata ponovno utvrđivanje vrednosti zemljišta i troškova pribavljanja zemljišta od strane Poreske uprave, kao i pribavljanje ostalih dokaza radi donošenja rešenja o konverziji. Takođe je preciziran zahtev u vezi sa konverzijom dela kompleksa u površini od oko 4 ha koji se odnosi na projekat BAUHAUS, uz obavezu da se kasnije konvertuje i preostalo zemljište;
16. U septembru 2012. doneto je rešenje Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove Beograda o konverziji prava korišćenja u pravo vlasništva na delu kompleksa od oko 4 ha, uz obavezu plaćanja naknade u iznosu od oko 500.000 evra.
17. Na pomenuto rešenje je u oktobru uložena žalba gradskog i republičkog pravobranilaštva.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
