Bežanje od visoke politike i koncentrisanje na poboljšanje uslova života Novobeograđana bili su ključ za uspeh Aleksandra Šapića
Nakon što je u prethodne četiri godine temeljno zaprljao zemlju lepljivom smesom bahatosti, pasivne agresije, cinizma, populizma, neistina i poluistina, nekompetentnosti, neznanja i medijskog ludila, neko bi mogao da kaže da je zapravo rezultat Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke najveće iznenađenje izbora održanih u nedelju, te da je potpuno neočekivano da birači sa više od 48 odsto glasova nagrade nekoga ko je vladao (Vučićev termin) tako bezobzirno u prethodne četiri godine. Ipak, mediji, uz Srpsku radikalnu stranku, pokret Dosta je bilo, Lokalni front u Kraljevu i izmišljenu ličnost Ljubiše Preletačevića Belog u Mladenovcu, kao jednog od pobednika ovogodišnjih aprilskih izbora ističu dosadašnjeg predsednika opštine Novi Beograd, Aleksandra Šapića.
Uprkos tome što je nastupao sam, bez podrške političkih partija, Šapićeva grupa građana „Za naš grad“ osvojila je više od 35 odsto glasova u najvećoj opštini u Srbiji po broju stanovnika. Iza Šapića ostali su SNS sa oko 27 odsto i pokret Dosta je bilo sa nešto preko osam odsto glasova.
„Verujem da je tajna upravo u tome što sve ovo ne doživljavam kao politiku i sebe ne vidim kao političara, a lokalnu politiku vidim kao menadžment, operativu, kao realan život, a ne kao velike reči i pametovanje“, rekao je Šapić dan nakon izbora za „Sputnjik“. „Pre dve i po godine, kad sam izašao iz Demokratske stranke i sam krenuo dalje, odlučio sam da ću u ovom poslu da uspem na svoj način, ili ne moram tu ni da budem. Bio sam potpuno miran, nisam želeo da se ponašam onako kako se uglavnom ponašaju na srpskoj političkoj sceni. Drago mi je što su Novobeograđani to prepoznali.“
Deluje da su bežanje od visoke politike i koncentrisanje na poboljšanje uslova života Novobeograđana bili ključ za Šapićev uspeh. Nekadašnji državni reprezentativac u vaterpolu (1995–2008) i jedan od najtrofejnijih sportista ove zemlje, u proteklih godinu i po dana samostalno je vodio najveću opštinu, pošto je pred kraj 2014, nakon devet godina, istupio iz Demokratske stranke i formirao grupu građana. Pobednik ovogodišnjih lokalnih izbora na Novom Beogradu tada nije želeo da komentariše svoje napuštanje DS-a, a u javnosti se provlačila priča da je Šapić bio povređen reakcijom, ili odsustvom reakcije, demokrata nakon što je grupa srpskih naučnika iz Londona u leto iste godine na „Peščaniku“ objavila da je Šapićev doktorat plagijat, i to „ozbiljniji, obimniji, i besramniji“ od doktorata ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Uprkos tadašnjim najavama da će se Šapić priključiti SNS-u, to se nije dogodilo. Nakon ovogodišnjih izbora, ponovo kolaju priče da će „Za naš grad“ ući u neki oblik saradnje sa naprednjacima, ali ćemo za potvrdu ili demantovanje ovih govorkanja morati da sačekamo.
Kako kaže jedan Novobeograđanin, otac maloletnog deteta, on je glasao na lokalnim izborima za Šapića jer se „pokazao kao sasvim okej na Novom Beogradu“, i dodaje da „ne bi glasao ni za jednu stranku, pošto su svi idioti“. Kako navodi, vide se rezultati Šapićevog rada: „Čisto je, trava je pokošena, postoji gomila kvalitetnih i dobro organizovanih programa za penzionere i decu. Takođe, sređuju se parkovi i igrališta, i to se vidi. Opština Novi Beograd radi efikasno, postoje telefoni za različite vrste podrške, sve u svemu, bio je veoma korektan kao predsednik opštine. Međutim, ono što me je prelomilo da glasam za njega jeste što je postavio tablu Tomislavu Buzovu“, kaže ovaj Novobeograđanin.
Podsetimo, Šapić je u smiraj izborne kampanje postavio u Ulici Milutina Milankovića spomen-ploču Tomislavu Buzovu, oficiru JNA u penziji, koji je živeo u ovoj ulici sve do 1993. Te godine je Buzov bio ubijen u masakru u Štrpcima kod Priboja, nakon što je pokušao da se suprotstavi nasilnom izvođenju Bošnjaka iz voza Beograd–Bar.
Šapićevu izbornu kampanju obeležila je i njegova lista kandidata za odbornike u opštini Novi Beograd. Među 49 kandidata nalazili su se Šapićevi otac, majka i rođak, a tim povodom Šapić je izjavio: „Da sam mogao, na listu bih stavio i rođenog brata, ali je njegovo prebivalište u Zemunu.“
Tokom kampanje, Šapić je prodao svoje brojne medalje za 60 hiljada evra, a novac, koji je uložen u lečenje dece, priložio je svojoj humanitarnoj fondaciji „Novi Beograd“. Kako su mediji pisali krajem marta, Šapićeva fondacija je za dve godine prikupila više od 170 miliona dinara, a na lečenje je u prve dve godine poslato 56 dece, a potom još šezdeset sedmoro.
Nakon ubedljive pobede Šapić je, između ostalog, napisao na svom Fejsbuk profilu: „Prvo želim da se zahvalim svim Novobeograđanima, jer su dali prednost radu, redu, disciplini, pristojnosti i konkretnim rezultatima, ispred strančarenja, podmetanja, vređanja i ostalih stvari karakterističnih za srpsku politiku. Verujem da je moja pobeda na Novom Beogradu samo potvrda da ljudi žele nekoga ko radi, bavi se sobom i isporučuje rezultate, a ne daje prazna obećanja, ogovara, sakriva se iza stranačkih lidera i velikih partijskih organizacija. Nisam pristao da se ponašam kao mnogi, već sam i u kampanji bio dostojanstven bez ijedne teške ili uvredljive reči na račun bilo koga, iako je poslednjih 10 dana bilo napada na mene sa svih strana.“
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
