U petak 23. 11. 01. izašli su u dnevnim listovima informacija a 29. 11. i u vašem nedeljniku članak iz kojih se vidi da je savezna vlada donela odluku o sudbini palate „Ušće“ (bivši CK) u Novom Beogradu. Objekat je preko konkursa ustupljen konzorcijumu stranih i domaćih firmi za 300 miliona dinara (deset miliona DM), a ovi predviđaju rušenje objekta i izgradnju novog „modernog zdanja“ od 38.000 m² u vidu hotelsko-poslovnog centra.
Kod onih koji su doneli ovu odluku mogu se osetiti dve tendencije. Prvo, da u budžet što pre uđe novac od ovog objekta pa ma koliki on bio i drugo, da se zgrada obavezno poruši, što ima blagi ukus revanšizma. Takve ideje smo već čuli od raznih ljudi u različitim vremenima. Ne sećam se da je ikada u svetu rušen neki objekat iz ideoloških razloga, osim možda čuvene Bastilje.
Čudi me, međutim, stav stranih ulagača da „od gotovog prave veresiju“, što nije svojstveno ljudima iz sveta biznisa. Kada se uzmu u obzir i vrlo veliki problemi oko rušenja, verujem da će i oni promeniti svoj stav.
A stvarna situacija je ovakva. Postojeća zgrada, čiji su autori arhitekti Mihailo Janković, Dušan Milenković i Mirjana Marjanović, projektovana prema konkursnom rešenju u toku 1960. i 1961. godine a građena od 1961. do 1964. god. Ukupna bruto površina objekta iznosi oko 26.000 m² od čega skoro 6.000 m² ispod nivoa terena, koja nije oštećena bombardovanjem. Moja procena je da objekat u stanju u kakvom je sada vredi 25 miliona DM, s obzirom na to da konstruktivna oštećenja nisu velikog stepena.
Za njegovo dovođenje u prvobitno stanje ili neko slično potrebno je uložiti još toliko ili nešto više ukoliko mu se menja namena. Tako bi se dobio objekat vredan blizu 80 miliona DM koji bi se mogao lako preusmeriti za potrebe hotelsko-poslovnog kompleksa, što bi zahtevalo, naravno uz dodatna ulaganja, dogradnju niskog aneksa koji bi samo doprineo arhitektonskoj vrednosti cele kompozicije.
Ova računica pokazuje koliko je odluka bila nerealna i ishitrena. Svoje mišljenje sam kao autor u više navrata iznosio u različitim sredstvima informisanja, a za jednog od potencijalnih investitora uradio sam idejne skice, čije kopije prilažem, za rekonstrukciju i dogradnju zgrade koja bi postala hotelsko-poslovni centar.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
