Boris Tadić pobedio je Tomislava Nikolića sakupivši najveći deo glasova koji su mu potencijalno optirali. I Nikolić je sakupio ono što radikali optimalno mogu sakupiti. Pobednici treba pažljivije da prouče podatke o rezultatima poraženog nego vlastite. Da li je vlada preživela "žutu groznicu"
Šta su zapravo poručili birači u Srbiji na ovim „vidovdanskim izborima“? Da, svakako hoćemo u Evropu, ali ne damo da nam se zbog toga odseče noga.
Posle više krugova neuspelih izbora Srbija je konačno dobila predsednika što bi se reklo punog kapaciteta. Od oktobra 2000. do juna 2004, dakle 45 meseci ta funkcija je bila zaobilažena i u suštini potcenjena. Pre toga opisivana je kao bonapartistička, mada je u ranijem periodu moć išla sa Slobodanom Miloševićem. Predsednik Srbije može biti jaka institucija ako iza sebe ima parlamentarnu većinu. Ako je nema, njegova moć je slabija. Na tu funkciju dolazi Boris Tadić, kandidat Demokratske stranke, koji je naglašenije optirao za ubrzanje procesa pridruživanja Evropskoj uniji i njegov izborni slogan „Samo napred“ najviše se na to odnosio, a takođe je jasno demonstrirao nameru da radi na unapređenju regionalne saradnje. Njegov takmac predsednički kandidat SRS-a Tomislav Nikolić pokazao je skepticizam prema regionalnoj saradnji, a što se Evrope tiče uglavnom se trudio da pobije tvrdnje koje su govorile da Evropa njega neće. Izbor Tadića pozdravljen je u zapadnim centrima kao dobra vest iz Srbije. Kako se videlo u nedelju 27. juna uveče po gradskim trgovima širom Srbije, to mišljenje dele mlađi urbani birači.
U izbornoj kampanji Tadić je pokazao više političke širine, više tolerancije, emitovao više optimističkih poruka, bio elokventniji i opušteniji od svog konkurenta u drugom krugu, kandidata SRS-a Tomislava Nikolića. Može se reći da je Tadić delovao makretinški prihvatljivije i modernije, a Nikolić rudimentarnije, sumornije i namučenije a, kako će detalji izbornih podataka pokazati, on je vernije odslikavao nezadovoljstvo i težinu položaja gubitnika tranzicije.
Birači kroz suve brojke izbornih rezultata i kroz izbornu kampanju obično emituju više korisnih poruka za dobrog političara nego što i najboljem političaru i najprepredenijem demagogu i najboljem marketinškom šminkeru uspe da zavede birača.
Ovi predsednički izbori očito emituju važan socijalni signal koji bi vladajuća politička elita morala da dešifruje i da adekvatno odgovori na njega. Tadić je dobro postupio kada je u izbornom slavlju opomenuo pristalice da ne skandiraju protiv radikala jer on će biti i njihov predsednik. Više od toga, pobednička strana treba pažljivije da čita podatke o Nikolićevim rezultatima nego svoje.
BROJKE NA MAPI: Prema preliminarnim rezultatima RIK-a na osnovu 98,58 odsto obrađenog biračkog tela, od 48,29 odsto izašlih birača, kandidat DS-a Boris Tadić dobio je 53,53 odsto (1.664.438), a kandidat SRS-a Tomislav Nikolić – 45,10 odsto (1.402.360) glasova. Broj izašlih glasača u drugom krugu je malo (oko pola procenta) veći nego u prvom krugu, kada je glasalo 47,76 odsto od ukupnog broja upisanih birača. Broj glasača u drugom krugu obično je manji nego u prvom. Na vest BBC-ja da je u Srbiji izabran predsednik, prezenter pita izveštača da li to znači da je izašlo dovoljno birača, a ovaj kaže: Ne, promenjen je zakon, sada izbori mogu uspeti i ako izađe manje birača.
U centralnoj Srbiji Tadić je osvojio 52,71 odsto (1.171.298), a Nikolić 45,84 (1.018.555), u Vojvodini je taj odnos 55,70 prema 43,17 odsto (491.989:381.310), a u Beogradu – 58,72 prema 39,95 odsto (416.294:283.263) glasova u korist Tadića. Vojvodina, Beograd i centralna Srbija glasali su za Tadića, a Kosovo i Metohija za Nikolića.
Gledano po regionima, Tadić je više od 70 odsto glasova osvojio u 13 opština među kojima su Subotica i one koje se s njom graniče: Kanjiža, Bačka Topola, Senta, Ada i Mali Iđoš, zatim Kovačica i Bački Petrovac, potom dve beogradske opštine, Vračar i Stari grad, i sandžačke opštine Sjenica, Tutin i Novi Pazar. Nikolić je dobio više od 70 odsto glasova u Merošini, Bojniku, Vlasotincu, Crnoj Travi i Bujanovcu.
Radikal je pobedio u Inđiji, Sremskoj Mitrovici, Kikindi, Pećincima, Šidu, Beočinu, Irigu, Pirotu i u tri od četiri opštine tog regiona, Leskovcu, Kuršumliji, Prokuplju, šest opština Braničevskog okruga, Beloj Palanci, Ćupriji, Paraćinu, Mladenovcu…
Nikolić ističe da je pobedio u sto opština, a da je Tadić odneo pobedu u 79. Pored pobede u koncentracijama nacionalnih manjina, Tadić je pobedio u velikim gradovima, odneo je pobedu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Požarevcu, Kragujevcu, Užicu, Somboru, Pančevu, Vršcu, Čačku, Jagodini, Valjevu…
To je znak da se u najvećem broju razvojnih centara Srbije učvršćuje kritična masa podrške za reformu i pored toga što je u mnogima od tih gradova industrija još na kolenima, kao i to da vladajuća koalicija pacifikuje međunacionalne odnose.
S druge strane, detaljnija socioekonomska analiza možda bi opet pokazala da Nikolićev rezultat preciznije ukazuje na slabe tačke, na gradove i pogotovu varošice i sela u kojima dominira besperspektivnost u kojoj nema jasne ekonomske strategije i gde su preduzeća na kolenima. Jedna analiza (Branko Milanović) pokazala je i u prošlom izbornom turnusu da radikalski glasovi koreliraju s nerazvijenošću opština.
JATA: Tadić je osvojio oko 90 odsto takozvanih potencijalnih glasova (zbir rezultata Tadića (853.584), Karića (568.691) i Maršićanina (414.971) u prvom krugu iznosi 1.837.246), što je više nego trostruko bolji rezultat od, na primer, Maršićaninovog koji je u prvom krugu osvojio samo 29 odsto od 1,4 miliona potencijalnog zbira koalicionog potencijala birača. Moglo bi se reći da je Tadić ove izbore pomalo dobio još prošle jeseni kada se usred izborne kampanje distancirao od pojedinaca iz Demokratske stranke koji su se kompromitovali vršeći vlast. Za sada nema znakova, ali bi se moglo očekivati da se nešto od toga desi i u vladajućoj koaliciji, koaliciji koja sada čini vladu.
Nikolić je svoj pređašnji rezultat od 954.339 glasova popravio za oko 450.000 glasova. Njegov rezultat je bolji od Šešeljevog protiv Koštunice 2002. godine, a za oko 350.000 slabiji od oproštajnog rezultata Slobodana Miloševića iz 2000. (1.826.799 glasova, u koje je doduše uključen i udeo crnogorskog biračkog tela koji nije bojkotovao te izbore). Tomislav Nikolić, odnosno Srpska radikalna stranka ovim je rezultatom ponovo pokazala da predstavlja stožer okupljanja glasača nekadašnje „crveno-crne“ koalicije. Glasačko telo te koalicije nekada je iznosilo nešto preko dva miliona (Miloševićevih 1.826.799 i Nikolićevih 289.013, minus crnogorski udeo u trenutku sloma tog režima) i sada je umanjeno za oko 600.000 birača.
Glasačko telo prodemokratskog bloka osulo se više (dr Vojislav Koštunica 2000. godine 2.470.304 glasa plus Vojislav Mihailović 145.019 glasova, u Crnoj Gori za Koštunicu je bilo malo glasova pa taj rezultat treba manje korigovati), iznosilo je preko dva i po miliona birača, a sada je umanjeno za oko 900.000 glasova.
Po dvokružnom toku ovih izbora te izgubljene birače do ovih izbora „knjižila“ je vladajuća koalicija – otprilike toliki je upravo gubitak njenih potencijalnih glasova u prvom krugu. Mada se mora očekivati zamor birača posle višestruko ponovljenih predsedničkih izbora, za pažljive političare to mora biti signal upozorenja. Rezultat sadašnjeg pobednika, nad kojim su mnogi odahnuli i konstatovali da je Srbija ponovo našla svoj evropski put, ipak je slabiji od rezultata na kome se srušio prošli režim!
Nekoliko sociologa mesecima upozorava da su demokratske stranke socijalno polje skoro u potpunosti prepustile radikalima čija partija opet po nekim politikološkim analizama ima elemenata i leve i desne partije.
Zoran Stojiljković s Fakulteta političkih nauka procenjuje (Pres klub, ponedeljak 28. jun) da stabilne većine u Srbiji nema ako ona ne bude vodila računa o gubitnicima tranzicije, jer mišljenja velikog broja njih sada artikuliše upravo Srpska radikalna stranka, koja u presudnim momentima okuplja oko milion i po birača. Ako demokratski blok demonstrira jedinstvo, to bi moglo da smanji ucenjivački potencijal radikala. Ako toga nema, radikali će kapitalizovati fragmentiranost demokratske većine.
NASTAVAK RADIKALSKE OFANZIVE: Šta bi moglo biti u međuvremenu?
Evo šta primećuje CeSID-ov istraživački tim (Đorđe Vuković, Marijana Simić, Ana Stojiljković, Sonja Stefanović i Miloš Mojsilović), koji je analizirao izborne ponude predsedničkih kandidata Tomislava Nikolića i Borisa Tadića. Kandidat SRS-a Tomislav Nikolić zastupao je stanovište da njegova pobeda na izborima podrazumeva kraj vlade Vojislava Koštunice i raspisivanje novih parlamentarnih izbora. U nekoliko navrata Nikolić je govorio o korumpiranosti vlade, kao i o neprirodnoj koaliciji stranaka koje čine parlamentarnu većinu. Sadašnjoj vladi on zamera da je nekompetentna, spora, neodlučna, povezana s kriminalom. Najavljivao je da bi on, ukoliko pobedi na izborima, ubrzao raspisivanje novih parlamentarnih izbora. Nedvosmisleno je negativno orijentisan prema pojedincima i partijama koje u ovom trenutku predstavljaju ove dve važne institucije, Vladu i Narodnu skupštinu. Takođe, ovaj kandidat je još negativnije ocenio rad vlade u kojoj je dominirao DS u periodu od januara 2001. do decembra 2003. godine. Epiteti poput „kriminalna“, „izdajnička“, „podanička“ jesu dominantni u njegovom određenju politike i rada tadašnje vlade. Iz toga sledi da Nikolić i stranka koja ga podržava nemaju nijednog potencijalnog parlamentarnog partnera za formiranje vlade, i da bi hteli nekako da vladu obore sami.
Prvi skupštinski dan u utorak 29. juna pokazuje da će se radikali držati tog garda. U raspravi o izboru javnih tužilaca nastavljaju da napadaju dve demokratske stranke – jednom da se međusobno glože, a drugi put da se više vole nego što se svađaju samo ih niko nije obavestio i da pribegavaju revanšizmu, nastavljaju da im govore kako će ih na narednim izborima oduvati i ponavljaju zahteve da se ti izbori raspišu.
Tomislav Nikolić je i posle izbora najavljivao da će se SRS do kraja godine izboriti za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Pitanje je kako će on to izvesti. Kako konstatuju i istraživači CeSID-a, njegova stranka nema dovoljan broj mandata u parlamentu da bi ostvarila ovu nameru, a izgleda da je vrlo neizvesna saradnja sa programski dijametralno suprotstavljenim strankama, pa se postavlja pitanje kako to namerava da ostvari. U dva navrata ponuda koju je SRS dao DSS-u odbijena je. Najpre u procesu formiranja vlade, a zatim i po okončanju prvog kruga predsedničkih izbora. Poziv je upućen lideru DSS-a: „Vojislav Koštunica nije kriminalac i ja mu nudim da se mi pošteni okupimo na jednu stranu, a na drugoj neka budu kriminalci.“ Međutim, i ova ponuda je odbijena jer je DSS kao dominantna stranka u Vladi svoju podršku u drugom krugu dala kandidatu DS-a Tadiću.
KOHABITACIJA: S druge strane, kao jedna od prvoplasiranih predizbornih poruka Borisa Tadića bila je njegovo zalaganje za stabilnost sistema u odnosima predsednika Republike, Vlade i Skupštine. Više puta je izjavio da neće raditi na rušenju vlade i da će sa postojećom vladom sarađivati. U kampanji je Tadić označen kao čovek kohabitacije, sloge, sporazuma i pomirenja stranačkih razlika. Međutim, tokom cele kampanje kritikovao je dosadašnji rad vlade, a na pitanja o direktnoj saradnji sa vladom, ulasku DS-a u rekonstruisanu vladu, Tadić je negativno odgovorao (izjavio je da „DS nema nikakvu potrebu da ulazi u rekonstruisanu vladu u kojoj prva stranka govori da tu nema mesta za DS“). Najavio je da će se, ukoliko bude izabran za predsednika, redovno sastajati sa liderima političkih partija i svim predstavnicima građana. Veruje da je kohabitacija moguća i da bi, iako nezadovoljan radom vlade i podrškom SPS-a vladi, sarađivao s Koštuničinom vladom. Ipak, ističe da će kao predsednik koristiti ustavno pravo da Skupštini vraća na ponovno razmatranje donete zakone. Kao primere zakona koje bi vratio Skupštini, da je u trenutku njihovog donošenja bio predsednik, izdvaja Zakon o obrazovanju i Zakon o pomoći porodicama haških optuženika. Iz stavova ovog kandidata uočava se kritika rada postojeće vlade i skupštine, ali i spremnost da u procesu kohabitacije utiče na njihov rad, konstatuju istraživači CeSID-a.
Poslanička grupa DS-a prvog skupštinskog radnog dana demonstrira da će nastaviti putem trasiranim u kampanji. U raspravi oni kritukuju vladu kao čista opozicija. Tadić je zasad obuzdao saputnike koji bi očito želeli brze parlamentarne izbore. Na Tadićevom završnom mitingu nije bilo političkih lidera bliskih stranaka, što je neke od njih očito oneraspoložilo. Naredni događaji će pokazati kako će se ponašati to političko jato, no, kako kaže jedan lucidni kolega, blizina vlasti koja može biti raspodeljena fatalnije je primamljiva i od belog praha.
Vlada se sa svoje strane oslanja na skupštinsku većinu, koja verbalno nije homogena. Vlada je ipak drugog dana po okončanju predsedničke trke inicirala vanredno letnje zasedanje Skupštine s relativno obimnim dnevnim redom, što možda znači da ona nije funkcionalno onesposobljena posle neuspeha vlastitog predsedničkog kandidata. Ovde treba reći da je vlada tog kandidata protežirala pričom o tome da se preko njega glasa o vladi. Ona je dakle taktički nesmotreno predsedničke izbore direktnije povezivala sa sudbinom vlade nego što su to činili njeni oponenti. Kako je vlada doživela „žutu groznicu“ one junske večeri?
Sudeći po izjavama funkcionera Demokratske stranke, oni ne najavljuju inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi, ali glasno ponavljaju da računaju sa urušavanjem vladajuće koalicije. Povoda za to je bilo, na primer u javnim sporovima o sudbini Mobtela, no ne treba zaboraviti da trenutno članice koalicije G17 plus, SPO-a i NS-a trenutno ne stoje bogzna kako u sondažama javnog mnjenja, a da SPS koji podržava vladu ima problema posle lošeg predsedničkog rezultata. Po vladu može biti rizičan onaj momenat kada bude napravila pomak u saradnji s Haškim sudom, kada bi možda ostala bez podrške SPS-a, ali je pitanje da li bi Demokratska stranka na tom pitanju rušila vladu.
Po okončanju prvog kruga predsedničkih izbora Tadić se sreo s premijerom Koštunicom, s kojim je razgovarao o podršci za drugi krug predsedničkih izbora. Izgledalo je da je u razgovoru postignuta saglasnost o političkim prioritetima (izrada ustava, borba protiv kriminala, učvšćivanje institucija), ali je pitanje koliko je ta saglasnost bila precizna.
Izgledalo je da i kao kandidat DS-a Tadić ima širi i izvesniji koalicioni potencijal sa strankama koje čine vladu. Pri tom se misli na ideološku i programsku prihvatljivost ovog kandidata. Ova prihvatljivost je iskazana u podršci koju su mu pred drugi krug predsedničkih izbora dale sve stranke koje participiraju u izvršnoj vlasti, konstatuje se u analizi CeSID-a.
Period kohabitacije počeće posle polaganja zakletve novog predsednika negde 4-5. jula, a u stručnoj javnosti ima dosta licitiranja o tome koliko bi ona mogla da potraje. Sve stranke se očito oštre za lokalne izbore u septembru. Neke od partija su, kako izgleda naročito one iz vladajuće koalicije, spolja vodile predsedničku kampanju, a zapravo su pripremale lokalne odbore za predstojeće bitke za gradonačelnike. Kako sada izgleda, ti izbori bi mogli da budu test za buduće parlamentarno odmeravanje. Drugi termin pada početkom naredne godine, kada bi na red trebalo da dođu izbori za Skupštinu državne zajednice. Veliki broj tekstova govori o tome da će ustavna tema biti starija od izborne.
GDE JE MOĆ: Neki od stručnjaka za politički sistem, kao profesor Pravnog fakulteta Jovica Trkulja, međutim smatraju da će SRS sada verovatno radikalizovati sva politička pitanja, pa i ustavno, pa se može pokazati da je srpski ustav, ta večita tema novije srpske politike, možda opet Ahilova peta političkog života u Srbiji. Za donošenje ustava potrebna je dvotrećinska većina u Skupštini i glas većine upisanih birača na referendumu. Čak i da se nekako navuče dvotrećinska parlamentarna većina, bez pristanka radikala ustav verovatno ne može biti donet. Opet, ako radikali budu opstruisali izradu ustava, ostali akteri će ih optuživati za potkopavanje države, što u radikalskom biračkom telu može loše da odjekne.
Trkulja inače smatra da ovi predsednički izbori ipak nisu postali istinska vododelnica demokratije u Srbiji, već pre predstavljaju samo polukorak u pravcu demokratije. On procenjuje da se konstituisanjem institucije predsednika donekle rešava pitanje raspodele vlasti, ali da ostaje nerazrešeno pitanje kontrole moći, pre svega finansijske. Trkulja sada plastično opisuje simbolički spoj vrha i dna društvene piramide, na primer u fenomenu Bogoljuba Karića.
Biće zanimljivo kako će dva aktera kohabitacije suštinski reagovati na taj fenomen. Ako bi se zadržali odnosi iskazani u prvom krugu predsedničkih izbora, vlada ne bi mogla da bude sastavljena bez Karića. Verovatno je da ga političari od prestiža neće baš želeti u zagrljaju. Ovi slabiji hoće. Pitanje je da li će time biti redukovan i zaboravljen posao razdvajanja novca od politike, tema koja je u znatnoj meri uticala i na raspad DOS-a.
Neki od sociologa, kao Zoran Stojiljković, smatraju da je direktan politički nastup finansijskih moćnika možda i poželjniji od njihovog indirektnog uplitanja u politiku kroz potkupljivanje poslanika ili partija.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
