Kompanija Tigar ima pet većih i četrnaest manjih proizvodnih programa. Trenutno ima 4800 zaposlenih, većina proizvodnje se odvija u tri smene sedam dana u nedelji. U periodu od 2003. do 2005. u razvoj će biti investirano oko 20 miliona evra čime će se ostvariti rast proizvodnje za oko 70 odsto u odnosu na 2001. godinu
PREŽIVELI, S NADOM U BOLJU BUDUĆNOST: Dragan Nikolić, generalni direktor AD Tigar
O zlehudoj sudbini domaće industrije u najnovijoj istoriji, o uzrocima i posledicama takvog stanja, nema smisla trošiti reči. Pritešnjena scilama i haribdama ekonomskih sankcija, preduzeća su se dovijala i koprcala kako su znala i umela da ostanu u životu: neka nisu uspela u toj poslovnoj gimnastici, neka su pak bila žilavija i održala se na nogama. Pirotska fabrika proizvoda od gume Tigar spada u drugu grupu.
Po rečima Dragana Nikolića, generalnog direktora AD Tigar, prednost ove kompanije jeste što je ova fabrika sa svojim proizvodima bila veoma prisutna na probirljivim tržištima u konkurenciji sa drugim renomiranim proizvođačima auto-guma, tako da su se sa nametnutim problemima ipak kako-tako nosili. Često je, kaže, uspeh bio rezultat zajedničkih napora i velikim zalaganjem svih zaposlenih sa poslovodstvom na čelu ponekad se do rezultata stizalo komandno. Bez obzira na okolnosti, proizvodnja ni u jednom momentu nije zaustavljena.
Da bi se to postiglo, pored programa proizvodnje auto-guma razvijan je veći broj manjih programa: proizvodnja gumene obuće, specijalnih boja za horizontalnu signalizaciju na putevima, sedamdesetak vrsta lepila, osvojena je proizvodnja guma za bicikle i skutere, gumenih proizvoda potrebnih industriji, širok sportski program… Ti dodatni programi omogućili su da se održi kontinuitet rada i očuvaju kadrovska baza i proizvodna tehnika. Kao poseban uspeh ističe da je u tom, najtežem periodu za našu industriju, Tigar dobio i sertifikat ISO 9001.
Fabrika Tigar u Pirotu, u početku proizvođač gumene obuće, osnovana je 1935. godine. Samostalna proizvodnja auto-guma započeta je 1959. da bi početkom sedamdesetih, posle dužeg traganja za strateškim partnerom, bila ostvarena saradnja sa američkim proizvođačem pneumatika Gud rič, u to vreme svetskom firmom broj dva u toj branši. Od tada, ova fabrika se ubrzano razvija i velik deo proizvodnje plasira na inostrano tržište: vrednost izvoza samo u SAD iznosio je tada 20 miliona dolara godišnje.
Sredinom devedesetih ostvarena je saradnja sa Mišlenom da bi 2001. bio potpisan ugovor o zajedničkom ulaganju u proizvodnju auto-guma. U isto vreme Internacional Finance Corporation, ogranak Svetske banke, pokazao je interes za pružanje finansijske i tehničke pomoći Tigru u celini, ne samo programu auto-guma. Tako je ostvarena saradnja sa agencijom SEED, specijalizovanom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, ne samo u finansijskom smislu nego i u prepoznavanju resursa i programa koje treba razvijati, u odabiru učesnika i investitora i izradi studije razvoja. U Tigru je započeto nekoliko razvojnih projekata u saradnji sa ovom agencijom. Najvažniji je, kažu, modernizacija Tigar-trgovine.
„Pokušavamo da stvorimo modernu trgovinu koja bi koristila sve resurse Tigra, ali koja bi se bavila i drugim trgovačkim poslovima. Danas je Tigar korporacija, pored matične kompanije i nekoliko manjih proizvodnih pogona u zemlji, ima svoje komercijalne entitete u zemlji i inostranstvu i svi funkcionišu kao profit centri. Namera nam je da iskoristimo i osposobimo sve raspoložive kapacitete da autonomno posluju, da sačuvamo što je moguće više poslova.“
„Sama podrška se“, dodaje Dragan Nikolić, „sastoji iz obrazovnog dela i praktične obrade konkretnog projekta uz angažovanje stručnjaka iz zemlje i inostranstva, bilo predavača ili samo konsultanata. Osnova svega je timski rad, kao i konstruktivan i racionalan pristup problematici. Svaki segment se pažljivo planira, intenzivno se radi, rešenja se pronalaze kroz diskusiju i razmenu mišljenja. U celom projektu je učestvovalo dvadeset pet naših radnika uz desetak stručnjaka raznih profila koje je obezbedio SEED i izuzetno sam zadovoljan ostvarenim“, kaže direktor Nikolić. „Očekujemo da će već za nekoliko meseci Tigar-trgovina stati na noge i da će kompanija raspolagati vrlo modernim konceptom trgovine na domaćem terenu, koji bi pored klasične trgovine pružao kupcima kompletan servis i sve to u prijatnom ambijentu. Jednom rečju, cilj nam je zadovoljan kupac i, samim tim, naš profit.“
Kompanija Tigar ima pet većih i četrnaest manjih proizvodnih programa. Trenutno ima 4800 zaposlenih, većina proizvodnje odvija se u tri smene sedam dana u nedelji, razvija se intenzivno: u naredne dve godine u razvoj će biti investirano oko 20 miliona evra čime će se ostvariti rast proizvodnje za oko 70 odsto u odnosu na 2001. Prosečan lični dohodak za sada je oko 14.000 dinara neto, odnosno 26.000 dinara bruto.
Fabrika je privatizovana početkom devedesetih. „Privatizaciju smo započeli još devedesete po jednom zakonu, nastavili smo po drugom i konačno završili pre tri godine po trećem zakonu. Trenutno zaposleni i oni koji su u Tigru stekli penziju vlasnici su jednog dela kompanije, dok drugi deo pripada socijalnom i penzijskom fondu, odnosno državi. Funkcionišemo kao svako drugo akcionarsko društvo bilo gde u svetu s potpuno definisanim vlasništvom. U dogledno vreme sve akcije će se pojaviti na tržištu.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dirljivo izgledaju natpisi koje stariji građani nose na nekim antirežimskim akcijama, a na kojima se na različite načine ispisuje ista poruka: “Studenti, molimo vas, spasite nam državu!” Trenutno je blokirano tridesetak fakulteta, sa tendencijom da se ovaj broj značajno uveća, a masovnost demonstranata poraste, čemu uveliko doprinosi osionost Vučićeve vlasti. Snaga studentskog bunta iskazuje se kroz rađanje kompleksne i inovativne kulture otpora koja je do sada toliko nedostajala, kao i kroz međusobnu solidarnost
“Lično me je napao batinaš za koga sam kasnije saznao da je član vladajuće partije. Prisustvovao sam i napadu na Pavla Cicvarića od strane još jednog člana Srpske napredne stranke, kao i na još neke aktiviste. To je zaista tragičan prizor: u jednoj državi, visoki zvaničnici vladajuće partije na ulicama napadaju studente koji mirno stoje”, kaže za “Vreme” Petar Seratlić
Studenti iz Niša poručuju svojim kolegama da su tu i da ne ćute. Iako im je trebalo malo više vremena da se odazovu blokadama, pokazuju istrajnost u nameri da dođu do cilja, a to je svakako ispunjenje zahteva. Neki su zabrinuti kako će polagati ispite, a neki su samouvereni da su položili onaj najvažniji – iz etike i solidarnosti
Istraživanje NSPM – Beograd 2024.
11.decembar 2024.Đorđe Vukadinović i istraživački tim NSPM
Nezadovoljstvo naprednjačkim upravljanjem Beogradom polako ali sigurno gazi preko opštinskih međa i “urbano-ruralne” granice. Naime, svega 27,8 odsto građana Beograda SNS-SPS vladavinu glavnim gradom ocenjuje kao “sposobnu i efikasnu”, dok čak 40,1 procenat smatra da je “nesposobna i koruptivna”. A raspoloženje prema aktuelnom gradonačelniku još je i gore od toga
Uticaj Moskve u Srbiji danas je u prvom redu posledica tri fenomena: pitanja statusa Kosova, energetske zavisnosti Srbije, kao i postojanja većinske proruske orijentacije javnosti čak i nakon agresije na Ukrajinu, u šta se uklapa delovanje (pro)ruskih medija. Kako prenose mediji, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koje su dopustile delovanje ruskih službenih medija (Sputnjik, RT – Russia Today) na svojoj teritoriji. Uz to, neke od najgledanijih srpskih TV stanica sa nacionalnom frekvencijom, poput TV Happy, imaju specijalizovane dnevne emisije čiji je sadržaj u službi ruske propagande
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!