Kompanija Tigar ima pet većih i četrnaest manjih proizvodnih programa. Trenutno ima 4800 zaposlenih, većina proizvodnje se odvija u tri smene sedam dana u nedelji. U periodu od 2003. do 2005. u razvoj će biti investirano oko 20 miliona evra čime će se ostvariti rast proizvodnje za oko 70 odsto u odnosu na 2001. godinu
PREŽIVELI, S NADOM U BOLJU BUDUĆNOST: Dragan Nikolić, generalni direktor AD Tigar
O zlehudoj sudbini domaće industrije u najnovijoj istoriji, o uzrocima i posledicama takvog stanja, nema smisla trošiti reči. Pritešnjena scilama i haribdama ekonomskih sankcija, preduzeća su se dovijala i koprcala kako su znala i umela da ostanu u životu: neka nisu uspela u toj poslovnoj gimnastici, neka su pak bila žilavija i održala se na nogama. Pirotska fabrika proizvoda od gume Tigar spada u drugu grupu.
Po rečima Dragana Nikolića, generalnog direktora AD Tigar, prednost ove kompanije jeste što je ova fabrika sa svojim proizvodima bila veoma prisutna na probirljivim tržištima u konkurenciji sa drugim renomiranim proizvođačima auto-guma, tako da su se sa nametnutim problemima ipak kako-tako nosili. Često je, kaže, uspeh bio rezultat zajedničkih napora i velikim zalaganjem svih zaposlenih sa poslovodstvom na čelu ponekad se do rezultata stizalo komandno. Bez obzira na okolnosti, proizvodnja ni u jednom momentu nije zaustavljena.
Da bi se to postiglo, pored programa proizvodnje auto-guma razvijan je veći broj manjih programa: proizvodnja gumene obuće, specijalnih boja za horizontalnu signalizaciju na putevima, sedamdesetak vrsta lepila, osvojena je proizvodnja guma za bicikle i skutere, gumenih proizvoda potrebnih industriji, širok sportski program… Ti dodatni programi omogućili su da se održi kontinuitet rada i očuvaju kadrovska baza i proizvodna tehnika. Kao poseban uspeh ističe da je u tom, najtežem periodu za našu industriju, Tigar dobio i sertifikat ISO 9001.
Fabrika Tigar u Pirotu, u početku proizvođač gumene obuće, osnovana je 1935. godine. Samostalna proizvodnja auto-guma započeta je 1959. da bi početkom sedamdesetih, posle dužeg traganja za strateškim partnerom, bila ostvarena saradnja sa američkim proizvođačem pneumatika Gud rič, u to vreme svetskom firmom broj dva u toj branši. Od tada, ova fabrika se ubrzano razvija i velik deo proizvodnje plasira na inostrano tržište: vrednost izvoza samo u SAD iznosio je tada 20 miliona dolara godišnje.
Sredinom devedesetih ostvarena je saradnja sa Mišlenom da bi 2001. bio potpisan ugovor o zajedničkom ulaganju u proizvodnju auto-guma. U isto vreme Internacional Finance Corporation, ogranak Svetske banke, pokazao je interes za pružanje finansijske i tehničke pomoći Tigru u celini, ne samo programu auto-guma. Tako je ostvarena saradnja sa agencijom SEED, specijalizovanom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, ne samo u finansijskom smislu nego i u prepoznavanju resursa i programa koje treba razvijati, u odabiru učesnika i investitora i izradi studije razvoja. U Tigru je započeto nekoliko razvojnih projekata u saradnji sa ovom agencijom. Najvažniji je, kažu, modernizacija Tigar-trgovine.
„Pokušavamo da stvorimo modernu trgovinu koja bi koristila sve resurse Tigra, ali koja bi se bavila i drugim trgovačkim poslovima. Danas je Tigar korporacija, pored matične kompanije i nekoliko manjih proizvodnih pogona u zemlji, ima svoje komercijalne entitete u zemlji i inostranstvu i svi funkcionišu kao profit centri. Namera nam je da iskoristimo i osposobimo sve raspoložive kapacitete da autonomno posluju, da sačuvamo što je moguće više poslova.“
„Sama podrška se“, dodaje Dragan Nikolić, „sastoji iz obrazovnog dela i praktične obrade konkretnog projekta uz angažovanje stručnjaka iz zemlje i inostranstva, bilo predavača ili samo konsultanata. Osnova svega je timski rad, kao i konstruktivan i racionalan pristup problematici. Svaki segment se pažljivo planira, intenzivno se radi, rešenja se pronalaze kroz diskusiju i razmenu mišljenja. U celom projektu je učestvovalo dvadeset pet naših radnika uz desetak stručnjaka raznih profila koje je obezbedio SEED i izuzetno sam zadovoljan ostvarenim“, kaže direktor Nikolić. „Očekujemo da će već za nekoliko meseci Tigar-trgovina stati na noge i da će kompanija raspolagati vrlo modernim konceptom trgovine na domaćem terenu, koji bi pored klasične trgovine pružao kupcima kompletan servis i sve to u prijatnom ambijentu. Jednom rečju, cilj nam je zadovoljan kupac i, samim tim, naš profit.“
Kompanija Tigar ima pet većih i četrnaest manjih proizvodnih programa. Trenutno ima 4800 zaposlenih, većina proizvodnje odvija se u tri smene sedam dana u nedelji, razvija se intenzivno: u naredne dve godine u razvoj će biti investirano oko 20 miliona evra čime će se ostvariti rast proizvodnje za oko 70 odsto u odnosu na 2001. Prosečan lični dohodak za sada je oko 14.000 dinara neto, odnosno 26.000 dinara bruto.
Fabrika je privatizovana početkom devedesetih. „Privatizaciju smo započeli još devedesete po jednom zakonu, nastavili smo po drugom i konačno završili pre tri godine po trećem zakonu. Trenutno zaposleni i oni koji su u Tigru stekli penziju vlasnici su jednog dela kompanije, dok drugi deo pripada socijalnom i penzijskom fondu, odnosno državi. Funkcionišemo kao svako drugo akcionarsko društvo bilo gde u svetu s potpuno definisanim vlasništvom. U dogledno vreme sve akcije će se pojaviti na tržištu.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
