Na koje sve načine i s kojim motivima se osporava rad Zlatana Kurtovića
SPORNO SUDIJSKO MESTO: Novi Pazar
U Novom Pazaru hajka na sudiju Zlatana Kurtovića, jedinog kandidata Demokratske opozicije Srbije za mesto predsednika Opštinskog suda, ne jenjava. Rekli bismo da se čak i zahuktava i pored toga što je DOS na poslednjem sastanku u Beogradu održanom 27. septembra ostao uz svog kandidata za predsednika Suda. I dalje je najaktivniji predvodnik hajke Ćamil Hubić, predsednik Okružnog suda. Da bi doskočio predlogu Demokratske opozicije Srbije, on se, posle sazivanja Kolegijuma Okružnog i Opštinskog suda, kao i novopazarskih advokata, o čemu je „Vreme“ pisalo u prošlom broju, pre nekoliko dana odlučio na još jedan protivzakonit korak, pa je iz krivične i građanske parnice i izvršnog parničnog veća pokupio i predmete koje je radio sudija Kurtović, ne bi li u njima pronašao propuste i greške. To bi mu, po svoj prilici, omogućilo da kandidatu koji se njemu ne sviđa, ako već ne može da ospori vrednoću, ospori bar kvalitet. Namera je sasvim jasna: Komisiju Ministarstva pravde koja će početkom sledeće nedelje posetiti Novi Pazar treba ubediti da je sudija Kurtović nestručan.
Informaciju o prikupljanju predmeta prvo smo proverili u Krivičnoj, a onda i u Građanskoj pisarnici. Sudija Mumizović, šef Krivične pisarnice, bez oklevanja nam je saopštila da je uzeto 26 predmeta i da je to urađeno na zahtev Enesa Hadžibegovića, v.d. predsednika Opštinskog suda, i Ćamila Hubića, predsednika Okružnog suda. Na naše pitanje da li je takvo uzimanje predmeta uobičajeno, sudija Mumizović nam je odgovorila da se tako nešto nije dogodilo otkad je ona na tom mestu. A šef je, kako nam je dodala, od 1994. godine.
U Građanskoj pisarnici smo već naišli na drugačiji prijem. Šefica Ismihana Korać nam je nervoznim glasom objašnjavala kako je to što od nje tražimo službena tajna. Nije nam pomoglo ni to što smo joj naglasili da „službenu tajnu“ o uzetom pedeset jednom predmetu već i „vrapci“ znaju.
O podelama u Opštinskom i Okružnom sudu pokušali smo nešto više da saznamo od sudije Živadina Radomirovića koji je u zgradi pravde predsednikovao punih osamnaest godina. On nam je odmah naglasio da u bilo kakve sporove ili sukobe ne želi i ne može da ulazi, ali nije mogao niti hteo da izbegne da kaže da je Kurtoviću bio predsednik šest godina i da za to vreme nije imao ni jednu jedinu primedbu na njegov rad. Što je, čini nam se, još važnije, Radomirović je naveo da zamerke nisu navodili ni kontrolori iz Ministarstva pravde.
Ipak, sudiju Radomirovića, rekli bismo, najviše su iznenadili podaci da su na proveru izneti stari predmeti, i to iz Krivične pisarnice 26, Građanske 51, a iz Izvršno-parničnog veća čak 78. „Verujte mi da za to prvi put čujem. Ne razumem zašto se to sad čini kad je kontrola tih predmeta već davno urađena“, dodao je sudija Radomirović.
Sudija Idriz Muderizović je takođe bio spreman za razgovor. On nije tvrdio da je njegov kolega Kurtović nestručan i nepošten čovek, ali nas je, najblaže rečeno, iznenadio kad nam je izneo zbog čega je ipak glasao protiv njega. Naime, za sudiju Muderizovića sudija Kurtović je došljak, prolaznik, neko kome je Novi Pazar samo odskočna daska i koji se za njega nije vezao ni rodbinskim ni prijateljskim vezama. Sve bi možda i bilo jasnije a ovaj lokalpatriotizam razumniji da Kurtović, kandidat za predsednika suda, nije rodom iz obližnje Sjenice. Još poraznije delovao je na nas Muderizovićev stav da svi prolaznici tipa Kurtovića zauzimaju, recimo, mesto njegovom sinu koji studira prava.
Razume se da smo i mi želeli da porazgovaramo i sa Ćamilom Hubićem i sa Enesom Hadžibegovićem. Nažalost, kad smo se i kod jednog i kod drugog službeno najavljivali, posle kraće pauze dobijali smo odgovor da nisu prisutni.
Ipak, u razgovoru sa nekim advokatima a i službenicima Suda, posebno sa Sašom Miletićem, predsednikom OO-a DHSS-a, kao i sa sekretarom Slobodanom Filipovićem otkrili smo da Hubić iz sve snage zapinje da na mesto predsednika Opštinskog suda bude postavljen sadašnji vršilac dužnosti Enes Hadžibegović. I čitava igra vodi se samo zbog toga, tvrde i Miletić i Filipović.
Kod njih smo proverili i potvrdili anegdotu koja kruži hodnicima oba suda – kako Hubićev kandidat ima više staža na Pravnom fakultetu nego u sudu.
Zanimljivo je da je sudija Hubić došao na mesto predsednika Okružnog suda u junu ove godine a da već ima žalbi na njegovu samovolju i ponašanje. Zbog toga se Ministarstvu pravde i žali radnik Okružnog suda Vidosav Barać koji tvrdi da je rešenjem primljen na mesto domara i da ga je Hubić bez izmene rešenja postavio na radno mesto portira na kojem ima manju platu. Barać u pritužbi tvrdi da je više puta od predsednika tražio da donese drugo rešenje, ali je on to odbio bez ikakvog objašnjenja.
Barać nam se u toku razgovora požalio i na to da ga je predsednik Hubić saslušavao i zbog toga što je mušterijama privatno popravljao kvarove na centralnom grejanju.
„Molim vas, on to meni čini, a pored njegove kancelarije je kancelarija Safeta Kadrića, stručnog saradnika i sudskog tumača koji u radnom vremenu svakodnevno za marke obavlja prevode građanima. On to može i sme da radi a ja ne smem u slobodnom vremenu da doprinesem boljem životu moje porodice“, tvrdi Barać.
„Glavni cilj je da sve ostane po starom, da na mesto predsednika ne dođe vredan i kvalitetan sudija i što je još važnije pošten čovek koji nije u biznisu i koji će sigurno promeniti i stanje i odnose u sudu“, zaključili su Miletić i Filipović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dirljivo izgledaju natpisi koje stariji građani nose na nekim antirežimskim akcijama, a na kojima se na različite načine ispisuje ista poruka: “Studenti, molimo vas, spasite nam državu!” Trenutno je blokirano tridesetak fakulteta, sa tendencijom da se ovaj broj značajno uveća, a masovnost demonstranata poraste, čemu uveliko doprinosi osionost Vučićeve vlasti. Snaga studentskog bunta iskazuje se kroz rađanje kompleksne i inovativne kulture otpora koja je do sada toliko nedostajala, kao i kroz međusobnu solidarnost
“Lično me je napao batinaš za koga sam kasnije saznao da je član vladajuće partije. Prisustvovao sam i napadu na Pavla Cicvarića od strane još jednog člana Srpske napredne stranke, kao i na još neke aktiviste. To je zaista tragičan prizor: u jednoj državi, visoki zvaničnici vladajuće partije na ulicama napadaju studente koji mirno stoje”, kaže za “Vreme” Petar Seratlić
Studenti iz Niša poručuju svojim kolegama da su tu i da ne ćute. Iako im je trebalo malo više vremena da se odazovu blokadama, pokazuju istrajnost u nameri da dođu do cilja, a to je svakako ispunjenje zahteva. Neki su zabrinuti kako će polagati ispite, a neki su samouvereni da su položili onaj najvažniji – iz etike i solidarnosti
Istraživanje NSPM – Beograd 2024.
11.decembar 2024.Đorđe Vukadinović i istraživački tim NSPM
Nezadovoljstvo naprednjačkim upravljanjem Beogradom polako ali sigurno gazi preko opštinskih međa i “urbano-ruralne” granice. Naime, svega 27,8 odsto građana Beograda SNS-SPS vladavinu glavnim gradom ocenjuje kao “sposobnu i efikasnu”, dok čak 40,1 procenat smatra da je “nesposobna i koruptivna”. A raspoloženje prema aktuelnom gradonačelniku još je i gore od toga
Uticaj Moskve u Srbiji danas je u prvom redu posledica tri fenomena: pitanja statusa Kosova, energetske zavisnosti Srbije, kao i postojanja većinske proruske orijentacije javnosti čak i nakon agresije na Ukrajinu, u šta se uklapa delovanje (pro)ruskih medija. Kako prenose mediji, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koje su dopustile delovanje ruskih službenih medija (Sputnjik, RT – Russia Today) na svojoj teritoriji. Uz to, neke od najgledanijih srpskih TV stanica sa nacionalnom frekvencijom, poput TV Happy, imaju specijalizovane dnevne emisije čiji je sadržaj u službi ruske propagande
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!