Malo ruku, malena snaga, malecka motka

Posle požara u novosadskoj diskoteci „Kontrast“, u kojem je stradalo šestoro ljudi – tri devojke i tri mladića, protivpožarna inspekcija je krenula u opštu kontrolu ugostiteljskih objekata, sa posebnim naglaskom na diskoteke i noćne klubove. Prema najsvežijim podacima, koji će se, sva je prilika, ubajatiti dok ovaj broj „Vremena“ stigne do čitalaca, provereno je 1370 ugostiteljskih i drugih objekata u kojima se okuplja veliki broj ljudi.

Kontrolisano je da li lokal ima validnu dozvolu za rad, postoji li „panika-svetlo“ i da li radi, da li su na vidnom mestu istaknuti planovi evakuacije, da li su protivpožarni aparati na za to određenom mestu i da li su uredno servisirani, naravno postoje li uopšte, da li je osoblje adekvatno obučeno za delovanje u slučaju požara, da li je jasno označen i slobodan evakuacioni put ili je zakrčen gajbama i tako time, što je ustaljena praksa…

ELEMENTARNO: Naloženo je 6400 „mera“, napisano je 179 prekršajnih prijava, a zatvoreno je 26 objekata. U prevodu, „mere“ su pismena opomena sa utvrđenim rokom za otklanjanje sitnijih nedostataka, recimo istekao rok za servisiranje protivpožarnih aparata, neispravno „panika-svetlo“ i tako to, prekrašajna prijava za očigledan nemar poput zakrčenog evakuacionog izlaza, osoblje bez obuke, a zatvaraju se lokali koji nemaju dozvolu, odnosno ne ispunjavaju elementarne kriterijume – recimo, dozvola za rad nije izdata i/ili evakuacioni izlaz ne postoji.

Pod ovo poslednje potpali su, između ostalih, svi lokali u Novom Sadu, koji su u prošlom broju „Vremena“ pobrojani, jer i ćorav bi video da uslove ne ispunjavaju, kao i ekskluzivni beogradski klub „Stefan Braun“ u kome, po rečima poznavaoca beogradskog noćnog života, čaša vina košta 900 dinara, a protivpožarna zaštita nula.

Međutim, da je ova provera obavljena u diskoteci „Kontrast“ tik pred izbijanje požara, po svim kriterijumima bi pregled prošao, sem u jednom – nije imao upotrebnu dozvolu. Sve ostalo je bilo po propisima, uključujući i „čist“ evakuacioni put. Nije, dakle, sve u kontroli: ima nečega i u građanskoj/preduzetničkoj svesti, u kulturi življenja u ljudskom društvu.

„To je ono što čini razliku između ‘Kontrasta’ i ovih kojima se sada izriču mere zabrane“, komentariše Predrag Marić, načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova. „Nemaju ni ono elementarno – niti imaju evakuacione izlaze, niti imaju protivpožarne aparate, niti imaju obučene ljude, niti u krajnjem slučaju imaju upotrebnu dozvolu sa aspekta zaštite od požara što, na kraju, nije imao ni ‘Kontrast’, ali je imao evakuacioni izlaz, a da nije bilo, tragedija bi bila mnogo, mnogo veća, siguran sam. Rezultati ovih kontrola su u najmanju ruku zabrinjavajući, pokazuju potpuno neodgovoran odnos vlasnika prema bezbednosti i gostiju i objekata u kojim se gosti nalaze.“

OBJEKTIVNO I SUBJEKTIVNO: „Sad se sa svih strana oglašavaju dežurni dokoličari koji se u sve razumeju, sa čačkalicom u ustima upiru prstom, kažu: ‘kako to da niste bili svakog meseca tamo?’“, rezignirano će Predrag Marić. „Pa nismo, jer nismo mogli da kloniramo ljude, nema nas dovoljno.“ U sektoru za vanredne situacije, veli, zaposleno je svega 177 inspektora koji svakodnevno kontrolišu objekte prvog i drugog prioriteta – objekte za skladištenje opasnih materija, objekte hemijske industrije, petrohemije, rafinerije i tako dalje. „Njihov osnovni posao je da te objekte drže pod stalnim nadzorom: sad su svi oni angažovani na ovom vanrednom pregledu objekata gde se okuplja veći broj ljudi, a ono što im je glavni posao gurnuto je u stranu.“

Objekti koji su sad u centru pažnje, nastavlja, kontrolišu se po prijavi i tu nema vrdanja: po prijavi inspektor mora da izađe na lice mesta, da kontrolu sprovede, da sačini zapisnik, da napiše prekršajnu prijavu ako treba. „Broj prijava je, međutim, na nivou statističke greške“, kaže Marić.

Ipak, to što je broj prijava na nivou statističke greške, tanak je izgovor: naime, ti inspektori ne oslepe kad se završi radno vreme, jamačno znaju da oni klubovi/diskoteke postoje. Zaista, teško je poverovati da im je jedan novinski članak otvorio oči. Moguće je, lako je moguće, da je poneki inspektor u te klubove ušao, ne kao gost, već „sa blokčetom“, moguće je da je prihvatio vlasnikovu ponudu „ljudi smo, hajde da se dogovorimo“… „To je dobro pitanje za ljude u mojoj službi“, potvrdno klima glavom Marić. „Zašto ti lokali uopšte rade, zašto im nije izrečena mera zabrane pre dve ili tri godine?“

ZAPUŠTENO: Kontrola koja je u toku povećala je promet trgovcima protivpožarnom opremom, pre svega aparatima za gašenje požara: za deset dana prodato ih je više nego u prethodna tri meseca. Novi skok prometa mogu očekivati na jesen: tada će, ako bude, svi „subjekti protivpožarne zaštite“, između ostalih i skupštine stanara, da dobiju „crno na belo“ šta sve moraju da preduzmu – da usvoje Plan zaštite od požara, da između sebe izaberu „ovlašćeno lice“, da kupe/dokupe opremu, obezbede redovno servisiranje…

Prema cenovniku „Vatrosprema“, nekada jedinoj, a sada jednoj od mnogih firmi koje se bave protivpožarnom zaštitom – prodajom i servisiranjem opreme, protivpožarni aparat košta, zavisno od tipa, između dve i po i tri hiljade dinara, šestomesečna obavezna kontrola ispravnosti 170 dinara, po aparatu naravno, popravka već u zavisnosti od toga šta je neispravno, a provera pritiska u hidrantskoj instalaciji 150 dinara po priključku. Po pravilu, kažu, na svakom spratu stambene zgrade trebalo bi da bude po jedan aparat i procenjuju da je izdatak za „miran“ san minimalan, da za trajne ugovore sa skupštinama stanara nude popust od 10 odsto, ali je odziv vrlo slab, gotovo nikakav. Malo se poveća interesovanje, dodaju, kad se „nešto dogodi“, ali „to kratko traje“.

Šta li će tada da kaže onaj „grickač čačkalica“ koji sve ovo vreme prolazi hodnikom zgrade u kojoj živi pored ormarića za hidrant u kome nema creva, pored postolja za protivpožarni aparat koji je ko zna kada odnesen neznano gde. Kakva li bi to dreka bila na vlast koja maltretira „ovaj narod“, da mu tovari još jedan namet.

Ako je za utehu, a nije, to će se dogoditi otprilike nikada, jer mnogo je zgrada bez upotrebne dozvole, a one ne mogu da se zapečate kao što može kafić, još više je zgrada koje nemaju skupštinu stanara – subjekta protivpožarne zaštite, o tome kako će da obezbede da protivpožarni aparati ostanu tamo gde su postavljeni, a da u isto vreme, daleko bilo, budu na dohvat ruke ako zatreba, ne treba ni govoriti. Na kraju, koliko inspektora je potrebno da sve to prekontroliše, koliko prekršajnih sudija će biti potrebno da sve prijave obrade? Nema frke, grickači čačkalica mogu biti spokojni, sve dok, opet daleko bilo, ne plane i kod njih. Onda ćemo opet o istom.

Predrag Marić, načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova

Suština problema

„Nakon one tragedije u ‘Laundžu’, svi su lokali u Novom Sadu bili pod paskom, svi su se odjedanput trgli pa počeli sa sprovođenjem mera zaštite od požara, ali to je trajalo šest, sedam meseci i posle je samo skliznulo na ono staro“, ocenjuje Marić. „Protivpožarna zaštita je zajednički problem i nužno je da nadležni na lokalnom nivou mnogo više komuniciraju među sobom – komunalna policija, inspekcijske službe koje pripadaju MUP-u i ostale inspekcijske službe u gradu.“

Komunalna policija ima ovlašćenja da kontroliše protivpožarnu zaštitu?

Nemaju konkretna ovlašćenja u zaštiti od požara, ali imaju ovlašćenja da procene da li je u objektu mnogo više ljudi nego što je dozvoljeno, da li radi do 10 ili 11 uveče, ili ostane do 10 ujutru. Komunalna policija u većim gradovima u Srbiji trebalo bi time da se bavi. Ali, to nije lako, jer vlasnici lokala su vrlo dobro povezani sa čelnima u lokalnoj vlasti, pa im se gleda kroz prste.

Manjka svesti?

Ako manjka svesti, onda treba da ima straha: do svesti će se u Srbiji doći putem straha, straha od kazne, kazne koje sada nema, a ako je ima, ne bude realizovana, odnosno ako se i realizuje, ona bude koliko vredi jedna, dve ture pića za osrednje društvo. To je suština.

Motka, dakle.

Velika motka.

foto: a. anđić

NA KRAJU: Vatrogasci fotografije: reuters