Osnovni podaci: Rođena je 1956. u Zemunu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na Grupi za orijentalnu filologiju, magistrirala na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1980. radi na Filološkom fakultetu u Beogradu. U zvanju je vanrednog profesora za predmete Osmanski turski jezik i Osmanska diplomatika sa paleografijom. Autor je više knjiga. Jedno vreme bila je i gostujući profesor na Filozofskom fakultetu u Prištini.
Nije udata i nema dece.
Politički angažman: Jedan je od osnivača i član Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije. Bila je poslanik u Veću građana Savezne skupštine SR Jugoslavije, član skupštinskih odbora za spoljnopolitičke poslove i javno obaveštavanje i član jugoslovenske delegacije u Savetu Evrope.
Odbacuje prigovore da je postala ministarka zahvaljujući polu. „U razgovoru sa Koštunicom parametar muško–žensko nije pominjan. Ja sam osnivač stranke, bila sam član Odbora za nauku i prosvetu DSS-a, savezni poslanik, i argument što sam žensko najmanje me je preporučivao za ovu funkciju.“
Prva izjava ministarke: „Nadam se, neće mi biti zamereno ako kažem da se osećam kao neko ko je zakasnio na pozorišnu predstavu i ulazi tek na početak trećeg čina. Moram da naglasim da mi je ovo tek treći dan kako sam stupila na dužnost ministra za prosvetu i sport u Vladi Srbije i to je razlog što će moje druženje s vama biti kratko i protokolarno. Jedno izvesno znam, a zna to i čitava Srbija, put evropskih integracija za nas je jedini put stabilnosti i prosperiteta.“
Kako ocenjuje prethodnika (Gašu Kneževića): „U najboljoj nameri da za kratko vreme uradi što više, moj prethodnik i njegov tim, sa mnogo elana, a nedovoljno promišljenosti krenuli su u jedan težak i komplikovan posao.“ „Najveća greška je ishitren pristup reformi koja mora da ima svoj tok i koju je nemoguće ubrzavati, ma koliko god to našem društvu bilo potrebno.“ Na pitanje da li će se nastaviti započeta reforma obrazovanja, rekla je: „Mogu samo da kažem da ćemo pokušati malo da relaksiramo situaciju u toj oblasti, zasad.“
Kako je ocenjuje prethodnik: „Gospođu ministarku znam već nekoliko godina, zahvaljujući činjenici da sam s njom proveo izvesno vreme u skupštinskim klupama. Slika koju sam tada o njoj stekao i današnja nisu baš identične. Smatrao sam da se radi o otvorenoj, komunikativnoj osobi, spremnoj za argumentovani razgovor i saradnju. Danas primećujem da njen mentalni sklop ima elemente zatvorenosti, pa i neodređenosti.“
Temelj reforme obrazovanja: Kada je stupila na dužnost, ministarka prosvete rekla je da neće zaustaviti reformu, ali je odlučila da sve počnu iz početka jer „deca plaču, umorna su, jer je to za njih mnogo. Iako su neki od tih predmeta kao igralački, ipak je to dirigovana igra i deca su jako opterećena“. Zato je odlučila da krene s promenama. One su veoma bitne „jer su se deca strašno opustila, a škola ne treba da razvija kampanjski pristup učenju, već ih mora naučiti da rade“. „Oni preko godine neće baš mnogo da se trude. Računaju da imaju lufta da sa četiri jedinice, kasnije, u ta dva popravna roka, poprave svoj rezultat i prođu razred.“
Kakva nam škola treba: „Škole kod dece treba da razvijaju radnu disciplinu, radne navike i ako ih ne steknu kroz osnovno školovanje, neće ih steći ni kasnije.“
Ocena stanja: „Naravno da ne mogu kao ministar prosvete da budem zadovoljna trenutnim stanjem i učiniću sve da se problem reši na najbolji mogući način.“
Kako vidi svoj zadatak: „Srbiji je potrebna evropska porodica u kojoj će živeti kao njen ravnopravan i odrastao član, a to znači, pripadati Evropi, ali i ostati svoj. Na tom putu obrazovanje ima posebno strateško mesto. Nedavno sam kolegi iz Vlade, gospodinu Velimiru Iliću, koji je zadužen za kapitalne investicije, rekla da ja vodim Ministarstvo za kapitalne investicije, jer nema kapitalnije investicije od naše dece.“
Poruka: „Čuvajmo ćirilicu, pričajmo na engleskom.“
