Milo Đukanović je, u iščekivanju odluke Saveta ministara EU, izneo mišljenje da je Crna Gora uradila sve što treba, te da ukoliko ne bude pozitivne preporuke, jedini "krivac" je Evropska unija
Nakon sedam sati razgovora o zapadnom Balkanu, Savet ministara Evropske Unije odložio je odluku o otvaranju pregovora sa Crnom Gorom za 9. decembar. Očekuje se da će datum početka pregovora biti između marta i juna naredne godine. Dnevni list „Vijesti“ procenjuje da je mogućnost dobijanja zelenog svetla otvorena iako je podrška Podgorici mlaka. Bivšu jugoslovensku republiku najviše koči francusko „non“. Baš zato, prema pisanju tamošnjih medija, jun 2012. deluje kao mogući početak s obzirom na to da će u maju biti završeni francuski izbori. Iz Pariza će, potom, moći da klimnu glavom bez straha da će razgneviti svoje birače koji su protiv proširenja EU. Još ranije je francuska vlada saopštila da bi otvaranje pregovora sa Crnom Gorom u decembru bilo preuranjeno, a otpravnik poslova u francuskoj ambasadi u Podgorici Žerom Kel izjavio je da bi se tom pitanju trebalo vratiti sredinom 2012, „shodno rezultatima vezanim za efektivno sprovođenje reformi u zemlji, posebno u oblasti jačanja vladavine prava“. Nekoliko prethodnih dana govorilo se o francusko–nemačkom otporu, a podgorički mediji su pisali o postojanju zajedničkog „neformalnog dokumenta“ koji je bio „protiv“ Crne Gore. Početkom decembra, nemački Bundestag je ipak usvojio predlog kojim se podržava preporuka Evropske komisije o otpočinjanju pregovora sa CG.
Milo Đukanović je, u iščekivanju odluke Saveta ministara EU, izneo mišljenje da je Crna Gora uradila sve što treba, te da ukoliko ne bude pozitivne preporuke, jedini „krivac“ je Evropska unija. U zaključcima koje je doneo Savet ministara stoji da je susedna Crna Gora ostvarila visok nivo kriterijuma za članstvo, kao da je nastavila „glatko da ispunjava obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“. No, Savet podseća da će potpuno sprovođenje reformi, pogotovo u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala biti od suštinske važnosti u daljim razgovorima. Ili, kako je izjavio nemački ministar Verner Hojer, oko Crne Gore je „manje–više“ postignut konsenzus o počinjanju pregovora o članstvu, ali se navedenim problemima treba pozabaviti odmah kako „ne bismo na kraju bili iznenađeni.“
Osim čekanja datuma iz EU, Crnu Goru ovih dana potresa afera za koju vlast tvrdi da je tempirana baš da bi osujetila lepe vesti iz Evropske unije. Naime, opozicioni list „Dan“ objavio je telefonski listing Darka Šarića, odbeglog narko-bosa, u kom se vidi da se on u nekoliko navrata tokom 2008. čuo sa premijerom Igorom Lukšićem kao i ministrom spoljnih poslova CG Milanom Roćenom. Ubrzo su crnogorski zvaničnici odbacili optužbe, tvrdeći da nisu „komunicirali sa državljaninom Srbije crnogorskog porijekla Darkom Šarićem“. Glavne vesti u crnogorskim medijima prethodna dva dana ticale su se utvrđivanja verodostojnosti listinga, da li je pravi, da li je falsifikat ili je reč o prvobitno autentičnom dokumentu na koji su, međutim, dopisana imena crnogorskih političara. I dok postaje sve izvesnije da je, makar sudeći po zvaničnim izjavama koje stižu iz različitih crnogorskih institucija, a i samog Telekoma, reč o polufalsifikatu, odnosno da je listing dopisan, crnogorski političari čekajući 9. decembar, tvrde da je sve što se događalo prethodnih dana usmereno protiv crnogorskog puta u EU, puta za koji smatraju da su ga zdušno zaslužili.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
