Milo Đukanović je, u iščekivanju odluke Saveta ministara EU, izneo mišljenje da je Crna Gora uradila sve što treba, te da ukoliko ne bude pozitivne preporuke, jedini "krivac" je Evropska unija
Nakon sedam sati razgovora o zapadnom Balkanu, Savet ministara Evropske Unije odložio je odluku o otvaranju pregovora sa Crnom Gorom za 9. decembar. Očekuje se da će datum početka pregovora biti između marta i juna naredne godine. Dnevni list „Vijesti“ procenjuje da je mogućnost dobijanja zelenog svetla otvorena iako je podrška Podgorici mlaka. Bivšu jugoslovensku republiku najviše koči francusko „non“. Baš zato, prema pisanju tamošnjih medija, jun 2012. deluje kao mogući početak s obzirom na to da će u maju biti završeni francuski izbori. Iz Pariza će, potom, moći da klimnu glavom bez straha da će razgneviti svoje birače koji su protiv proširenja EU. Još ranije je francuska vlada saopštila da bi otvaranje pregovora sa Crnom Gorom u decembru bilo preuranjeno, a otpravnik poslova u francuskoj ambasadi u Podgorici Žerom Kel izjavio je da bi se tom pitanju trebalo vratiti sredinom 2012, „shodno rezultatima vezanim za efektivno sprovođenje reformi u zemlji, posebno u oblasti jačanja vladavine prava“. Nekoliko prethodnih dana govorilo se o francusko–nemačkom otporu, a podgorički mediji su pisali o postojanju zajedničkog „neformalnog dokumenta“ koji je bio „protiv“ Crne Gore. Početkom decembra, nemački Bundestag je ipak usvojio predlog kojim se podržava preporuka Evropske komisije o otpočinjanju pregovora sa CG.
Milo Đukanović je, u iščekivanju odluke Saveta ministara EU, izneo mišljenje da je Crna Gora uradila sve što treba, te da ukoliko ne bude pozitivne preporuke, jedini „krivac“ je Evropska unija. U zaključcima koje je doneo Savet ministara stoji da je susedna Crna Gora ostvarila visok nivo kriterijuma za članstvo, kao da je nastavila „glatko da ispunjava obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“. No, Savet podseća da će potpuno sprovođenje reformi, pogotovo u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala biti od suštinske važnosti u daljim razgovorima. Ili, kako je izjavio nemački ministar Verner Hojer, oko Crne Gore je „manje–više“ postignut konsenzus o počinjanju pregovora o članstvu, ali se navedenim problemima treba pozabaviti odmah kako „ne bismo na kraju bili iznenađeni.“
Osim čekanja datuma iz EU, Crnu Goru ovih dana potresa afera za koju vlast tvrdi da je tempirana baš da bi osujetila lepe vesti iz Evropske unije. Naime, opozicioni list „Dan“ objavio je telefonski listing Darka Šarića, odbeglog narko-bosa, u kom se vidi da se on u nekoliko navrata tokom 2008. čuo sa premijerom Igorom Lukšićem kao i ministrom spoljnih poslova CG Milanom Roćenom. Ubrzo su crnogorski zvaničnici odbacili optužbe, tvrdeći da nisu „komunicirali sa državljaninom Srbije crnogorskog porijekla Darkom Šarićem“. Glavne vesti u crnogorskim medijima prethodna dva dana ticale su se utvrđivanja verodostojnosti listinga, da li je pravi, da li je falsifikat ili je reč o prvobitno autentičnom dokumentu na koji su, međutim, dopisana imena crnogorskih političara. I dok postaje sve izvesnije da je, makar sudeći po zvaničnim izjavama koje stižu iz različitih crnogorskih institucija, a i samog Telekoma, reč o polufalsifikatu, odnosno da je listing dopisan, crnogorski političari čekajući 9. decembar, tvrde da je sve što se događalo prethodnih dana usmereno protiv crnogorskog puta u EU, puta za koji smatraju da su ga zdušno zaslužili.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
