Blagonakloni zakon i nezgodni šef

Odlaskom na porodiljsko bolovanje 22. avgusta predsednica SO Knić Snežana Banković-Đokić je, prema obrazloženju nekoliko odbornika, „paralisala rad Skupštine Opštine Knić“, zbog čega je krajem septembra predložena njena smena.

Odbor Skupštine Srbije za ravnopravnost polova osudio je predlog, ocenio ga kao demonstraciju polne diskriminacije i zatražio od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu preispitivanje inicijative. Republički ombudsman Saša Janković je prilikom razgovora sa predlagačima razrešenja Snežane Banković-Đokić zaključio da oni čak ni ne vide u čemu je povreda prava i zakona, „jer su joj pravo na naknadu plata i pravo na dečji dodatak ostali zaštićeni“. Snežana Banković-Đokić je u međuvremenu Odboru za ravnopravnost polova dostavila dopis u kome je navela da su predlog za njeno razrešenje potpisali samo muškarci. Predložila je odbornicima SO Knić da bi problem mogao biti rešen i ukoliko izaberu novog potpredsednika koji bi je menjao dok je na bolovanju. Poručila je svima da joj je beba trenutno najbitnija i konstatovala da je u Srbiji sve više žena trudnica i porodilja suočeno sa sličnim problemima.

Slučaj predsednice SO Knić otvorio je prošle nedelje dve teme – polnu diskriminaciju na radnom mestu i položaj trudnica u Srbiji.

RECEPTI FORUM: Iako Zakon o radu članom 26 zabranjuje poslodavcu da prilikom zasnivanja radnog odnosa od kandidatkinje zahteva podatke o porodičnom/bračnom statusu i planiranju porodice, mnoge to ne sprečava da sa više ili manje diskrecije zavire u „sferu intime“ potencijalne zaposlenice. Poslodavcu, takođe, nije dozvoljeno da zasnivanje radnog odnosa uslovljava testom trudnoće – osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od strane nadležnog zdravstvenog organa – a član 182 (stav 2) precizno navodi da se korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne sme smatrati „opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu“. Član 186 je još precizniji i striktno zabranjuje poslodavcu da zaposlenoj otkaže ugovor o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Sudeći po Ustavu i po Zakonu o radu, trudnice su najprivilegovanija kategorija stanovništva u zemlji. One ne moraju da stoje u gradskom prevozu, mogu preko reda da plaćaju račune, zaposlene primaju naknadu plate, pokriveni su im zdravstveni troškovi, mogu bar godinu dana da ne rade ništa osim da brinu o bebi, a poslodavac za sve to vreme ne sme da im da otkaz.

U praksi, naravno, nije sve tako poetično. Nalepnice „Prednost trudnicama“ zalepljene u vozilima javnog prevoza i na šalterima u poštama skreću pažnju samo lepo vaspitanih, 65-procentna nadoknada plate tokom trudnoće ne podmiruje sve potrebe trudnice, a u zavisnosti od toga da li su zaposlene u privatnom ili državnom sektoru, o bebi mogu da brinu u zakonom predviđenom roku, ali i da – ostanu bez posla.

Najčešća pitanja koja se postavljaju na raznoraznim formumima posvećenim trudnoći ne tiču se toliko nege beba, koliko efekta trudnoće/porođaja na poslodavca. Tako, na primer, anonimna buduća majka u drugom mesecu trudnoće, koja već pet godina radi u sportskoj kladionici, pita da li ima pravo na trudničko bolovanje pošto joj je šef „jako nezgodan“. Druga, takođe na početku trudnoće, pita da li tokom trudničkog bolovanja može dobiti otkaz kao tehnološki višak. Treća se pita da li je njen poslodavac dužan da joj, makar i retroaktivno, isplati naknadu troškova za prevoz, iako je na porodiljskom odsustvu tokom kojeg, naravno, ne ide na posao.

Član 12 Zakona o radu predviđa da „zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja“, a član 18 zabranjuje i posrednu i neposrednu diskriminaciju kako zaposlenih tako i trudnica koje traže zaposlenje. Odgovor na pitanje citirane anonimne trudnice daje član 116 u kome stoji da „kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta“.

Zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi na poslovima koji su po nalazu nadležnog zdravstvenog organa štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito ne na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Zakon još zabranjuje zaposlenoj ženi da tokom prve 32 nedelje trudnoće radi prekovremeno i noću ukoliko bi takav rad bio štetan za njeno i za zdravlje bebe. Ukoliko poslodavac poželi/odluči da zaposlenoj ženi za vreme trudnoće izvrši preraspodelu radnog vremena, sme to učiniti samo uz njenu pismenu saglasnost.

NEMEDICINSKO PRAVO: Na jednom od pomenutih foruma mogu se naći recepti za tempiranje bolovanja, ali i saveti za trudnice koje bi na bolovanje pre trećeg meseca trudnoće, na šta po zakonu nemaju pravo, osim u izuzetnim slučajevima.

Porodiljsko odsustvo počinje najranije 45, a najkasnije (i obavezno) 28 dana pred porođaj i traje do navršena tri meseca posle porođaja. Zaposlena žena po isteku porodiljskog odsustva ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, dok zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi ih još dvoje ili više sme legitimno izostati sa posla dve godine. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena ima pravo na naknadu zarade. U mnogim slučajevima odlazak na bolovanje određuje upravo kalkulacija oko nadoknade zarade.

Jedna od mera koja se primenjuje od prošle godine izazvala je veliko negodovanje u javnosti. Reč je o smanjenju nadoknade zarade za vreme odsustvovanja sa posla u trudnoći. Nadoknada je smanjena sa 100 na 65 odsto i time su žene na trudničkom bolovanju izjednačene sa osobama koje zbog bolesti nisu u stanju da obavljaju radne obaveze. Nadoknada zarade je ostala neokrnjena (stopostotna) za vreme porodiljskog odsustva.

Predsednica Udruženja poslovnih žena Sanja Popović-Pantić reagovala je na ovu selektivnu štedljivost konstatacijom da su mnoge zaposlene žene koje više meseci održavaju trudnoću smanjenjem naknade kažnjene, a ministar zdravlja Tomica Milosavljević je u martu prošle godine rekao da se „društvo mora suočiti s tim da je nadoknada zarade za vreme bolovanja, pa i trudničkog, takozvano nemedicinsko pravo i da se više isplati platiti 1000 vantelesnih oplodnji nego dati trudnici sto odsto plate“. Ministar je istom prilikom priznao da je dotična mera nepopularna i da ne ide baš naruku stimulaciji na podizanju nataliteta, ukazao je na to da ni zdravstveno osiguranje u Evropi ne pokriva tolike troškove i da se samo trudnicama u Albaniji isplaćuje više novca nego trudnicama u Srbiji. Pre dve godine u Srbiji je evidentirano 78.000 porođaja, svaka četvrta žena bila je na bolovanju zbog održavanja trudnoće a, kako je rekao ministar, „najveći broj ovih bolovanja ostvarile su žene zaposlene u državnom sektoru“. Na kraju, ministar Milosavljević je poručio da zdravstveni fond ne može sam da rešava probleme društva.

Smatrajući da je reč o potezu koji trudnice dovodi na ivicu egzistencije, vojvođanski Sekretarijat za zdravlje i Skupština Vojvodine dali su predlog za izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju, kako bi trudnicama bila vraćena nadoknada od sto odsto. Tom predlogu pridružila se i Narodna kancelarija predsednika Srbije, ali nadoknada je ostala ista. „Sve zavisi od toga da li ste zaposleni u državnom ili privatnom sektoru“, kaže za „Vreme“ Z.S. koja je od prošle nedelje na porodiljskom odsustvu. „Ja sam zaposlena u državnoj firmi i imam tu sreću da naknadu zarade dobijam istog dana kada i moje kolege platu, odnosno da ne čekam da na račun firme ‘legnu’ pare od socijalnog koje, po pravilu, kasne. Moja snaja je takođe zaposlena u državnoj instituciji, ali naknadu prima sa zakašnjenjem od tri meseca“, kaže Z.S. i dodaje da novac izostaje kada je najpotrebniji.

Čini se, međutim, da nije sve izgubljeno. Vicepremijer Srbije Božidar Đelić rekao je 2. oktobra da će vlada predložiti povećanje trudničkog dodatka sa 65 odsto na pun iznos zarade i isplaćivanje dečjih dodataka jednokratno, a ne na rate. Srbija bi do kraja oktobra trebalo da dobije Savet za demografsku politiku čiji će zadatak biti borba protiv odumiranja stanovništva. Kako će ta borba biti vođena rešiće se na šest javnih rasprava. Prva rasprava je održana prošle nedelje. U petak 12. oktobra, na nacionalnom servisu startuje najnoviji realiti šou pod nazivom „Vreme je za bebe“. Jedan od pokretača tog serijala je i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku.