Devizne rezerve Srbije u junu su dostigle 9,934 milijarde evra, od čega su rezerve NBS-a 9,108 milijardi evra, a poslovnih banaka 826 miliona evra
Poslovanje: Uspešne godine Eurobanke
Poslednji susret Stavrosa Joanua kao predsednika Izvršnog odbora Eurobanke EFG sa novinarima protekao je uz obilje informacija o poslovanju i u upoznavanju sa novim predsednikom Filiposom Karamanolisom. Joanu je istakao da su odlični poslovni rezultati pozicionirali Eurobanku među pet vodećih u Srbiji po bilansnoj aktivi i tržišnom učešću i na drugo mesto po veličini kapitala. Za dve i po uspešne godine u Eurobanci Joanu je, kako reče, okupio tim za koji smatra da je najbolji u Srbiji. On je naveo da je profitabilnost u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period 2006. povećana za 200 odsto, krediti za 70 odsto, depoziti za 20 odsto, dok je istovremeno udeo troškova u poslovanju smanjen za sedam odsto. Dobre vesti Joanu je najavio i za drugi kvartal. Inače, Stavros Joanu je sada generalni direktor za bankarske operacije cele Eurobanke (u Atini), a u srpsku će se vraćati jer je imenovan za člana Upravnog odbora. Karamanolis je najavio da će ispuniti njegova očekivanja o daljem rastu Eurobanke EFG.
Transferi: Novi predsednik Piraeus banke
Piraeus bankarska grupa imenovala je Dimitriosa Frangetisa za novog predsednika Izvršnog odbora Piraeus banke u Srbiji. Frangetis ima bogato iskustvo stečeno na rukovodećim pozicijama u oblasti bankarstva i finansija. Pre ulaska u Piraeus grupu, 16 godina radio je u grčkoj ANZ Grindlays banci na ključnim funkcijama i bio generalni direktor Ionian banke. Po imenovanju za člana Upravnog odbora i generalnog direktora Emporiki banke postaje i predsednik mnogobrojnih pridružnih kompanija. Piraeus grupi pridružio se 2004. kada postaje generalni direktor Tirana banke. Dimitrios Frangetis je takođe bio član Izvršnog odbora Udruženja grčkih banaka. Dosadašnji predsednik IO Branimir Marković postavljen je za potpredsednika Upravnog odbora Piraeus banke.
Usluge: Nova ponuda DHL–a
Kako bi svojim klijentima omogućila što bezbedniji transport pošiljaka, kompanija DHL International Beograd d.o.o. uvela je dodatnu uslugu pakovanja. Usluga podrazumeva specijalno dizajnirana pakovanja za pošiljke raznih oblika i dimenzija, kao što su vinske flaše, laptop računari i kompakt-diskovi. Naročito je značajna za razvoj domaćih izvoznika koji će od sada isporučivati uzorke svojih proizvoda u sve krajeve sveta, znajući da su oni bolje zaštićeni. „Domaći proizvođači, među kojima su male vinarije, kompanije koje šalju rezervne delove ili IT opremu, često su nam se obraćali sa zahtevima za dodatnu uslugu pakovanja. Nadamo se da će DHL inovativnim logističkim rešenjima podstaći promociju i razvoj izvoza“, izjavio je Ivan Beljić, komercijalni direktor DHL-a.
Operateri: Broj po izboru
Kompanija Telenor jedina je na našem tržištu omogućila i pripejd korisnicima da izaberu broj koji im se najviše dopada. Vlasnici broja sa prefiksom 069 mogu postati svi građani koji isključivo u Telenorovim prodavnicama ili na nekom od Telenor ekspres štandova izaberu broj i opredele se za jedan od tarifnih paketa: Priča, Posle 4, Poruke i Olimpijski paket. Broj se može izabrati prema datumu rođenja, imenu, registarskim tablicama, fiksnom kućnom, poslovnom ili bilo kom drugom broju koji je korisniku važan. Korisnici mogu da se opredele između ličnog broja, koji je besplatan, ili srebrnog (na primer 069 3332005) i zlatnog (recimo 069 1005000), koji se naplaćuju.
Promocije: Sladoled koji se pije
Freeze, nova ledena kafa iz Grand Pleasure programa, koja je na tržištu oko mesec dana, već je osvojila simpatije potrošača. Jednostavnost pripreme, kvalitetan sastav i primamljiv ukus, najznačajniji su razlozi koji ovu ledenu kafu stavljaju u red omiljenih letnjih osveženja. Freeze sadrži idealno izbalansiranu količinu specijalnog mlečnog sastojka (creamer) koji napitku daje posebnu gustinu. Ukus ledene kafe Freeze podseća na sladoled i to je jedan od razloga zbog kojih je ovaj niskokalorični napitak tako brzo osvojio poverenje potrošača.
Ugovori: Tigar i Algotech
Algotech će u pirotskom Tigru instalirati savremeni Avaya IP telefonski sistem (nekoliko stotina aparata i bežična telefonija), koji će olakšati i ubrzati komunikaciju na nivou cele korporacije. Tigar gradi nove pogone za proizvodnju gumene obuće i gumeno-tehničke robe, proizvoda od gumenog reciklata, energetske i infrastrukturne kapacitete kao i druge prateće objekte, a u sklopu ovog projekta je započeta modernizacija IT i telekomunikacionog sistema. Algotech, prvi regionalni provajder rešenja za kontakt centre, implementiraće novi komunikacioni sistem u dve faze. U prvoj fazi biće obezbeđena komunikacija na nivou svih poslovnih jedinica u Pirotu, a u drugoj na nivou korporacije u zemlji i u inostranstvu.
Banke: Podrška malom biznisu
Piše: Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Societe Generale Srbija
Mala i srednja preduzeća su u ovom trenutku jedan od najvažnijih segmenata srpske ekonomije i svakako jedan od važnih nosilaca privrednog razvoja. Pored opštih okvira za razvoj malog biznisa koje je potrebno obezbediti na nivou države, važno je da se lokalne vlasti uključe u podršku ovom segmentu privrede. Sadašnjim i budućim preduzetnicima je potrebno – pored adekvatne legislative, pojednostavljenja administrativnih procedura i kreditnih linija – obezbediti stalnu edukaciju, kako bi se upoznali sa promenama u strukturi privrede, fleksibilnim načinima poslovanja, konkurencijom, načinom obezbeđivanja efikasne proizvodnje. Potrebno je da se u projekte za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva uključi što veći broj državnih institucija, kao i da se obezbedi odgovarajući zakonski okvir koji će pomoći te projekte.
Societe Generale Srbija je poslednjih godina veliku pažnju posvećuje razvoju proizvoda namenjenih malim i srednjim preduzećima, izlazi u susret njihovim potrebama i olakšava im poslovanje. Kada je reč o finansiranju malih i srednjih preduzeća, nekoliko puta smo snižavali kamatne stope i olakšavali proces odobrenja kredita, kako bi do potrebnih sredstava mogli da dođu uz jednostavnu i brzu proceduru i minimum potrebne dokumentacije. Nedavno smo obogatili ponudu kreditima u iznosu do 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za sve poslovne namene, sa konkurentim kamatnim stopama i fleksibilnim uslovima, koji su prilagođeni pojedinačnim potrebama svakog preduzeća. U ponudi su krediti za investicije, opremu, vozila, obrtna sredstva, kao i dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu.
Poslovno geslo: Reč mora da se drži
Piše: Zdenko Lekan, generalni direktor Konsiga, Beograd
Prva stvar u biznisu je reč, mora da se drži data reč. Druga važna stvar je poštovanje svačijeg interesa, počev od zaposlenih, pa do klijenata i poslovnih partnera. Biznis nikada nije biznis ako jedna od strana nije zadovoljila svoj interes. Sa svim kompanijama sa kojima smo do danas uspešno poslovali, nastavljamo i dalje poslovnu saradnju na obostrano zadovoljstvo. Jedan od osnovnih principa mog rada i života jeste da „ono što radiš – radi najbolje što možeš“, a cilj mi je da to u potpunosti prenesem na sve zaposlene i da to postane naš zajednički princip u kompaniji.
PORINUT: Holandska kompanija Vahali, zakupac Beogradskog brodogradilišta, porinula je 8. jula svoj prvi od 12 brodova – koliko namerava da izgradi do kraja 2009. godine.
INVESTICIJA: Izraelska kompanija Plaza izgradiće na mestu bivšeg MUP-a u Beogradu (oštećenog u NATO bombardovanju) hotel sa pet zvezdica na površini od 100.000 kvadrata, vredan 150 miliona evra.
RASTE: Jat Airways je u prvoj polovini 2008. prevezao 578.781 putnika, što je za devet odsto više nego u istom periodu prošle godine.
PRVI: Beograd je prvi grad u regionu koji je dobio McCafe, kafe restorane u McDonald’su na Slaviji i na Terazijama.
LINIJA: Fabrika šinskih vozila „Goša“ iz Smederevske Palanke pustila je u rad novu liniju za proizvodnju teretnih vagona tipa „eanos“, kapaciteta dva dnevno.
Biljana Jovanović, vlasnica modne kuće Luna, Požarevac: Svi smo dobili sa promenama
DOBITNICI: Snalažljiviji, ambiciozniji i istrajniji su uspeli lakše da se uhvate u koštac sa novim izazovima. Otvorila se velika šansa za mala i srednja preduzeća kreativnog i inovativnog duha da povuku celo društvo napred.
GUBITNICI: Nema ih zato što smo svi dobili sa promenama, iako oni koji su bili prinuđeni da budu samo posmatrači sebe doživljavaju kao žrtve.
Aleksandar Mijanović, direktor Vertinga, Novi Sad: Najveći gubitnici se tek očekuju
DOBITNICI: Usled nejasne i veoma liberalne zakonske regulative, veštim manevrima i ličnim kontaktima sa delovima struktura vlasti, određeni krug ljudi je uspeo da se domogne izuzetno velikog kapitala i kasnije ga oplodi u najunosnijim poslovima neverovatno velikom brzinom.
GUBITNICI: To su, pre svega, radnici firmi pred likvidacijom. Međutim, najveći gubitnici se tek očekuju posle privatizacije javnih komunalnih gradskih preduzeća, gde će broj radnika biti sveden na trećinu.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
