"Desničarske grupe ovde se množe zato što vreme radi protiv njih", kaže Vladimir Ilić. "Oni viču zato što propadaju. Ne može se sa uspehom voditi radikalna desnica u maloj zemlji u antidesničarskom okruženju"
ULTRADESNIČARI U AKCIJI: Antisemitski plakati 2005…
Srpska ultradesnica ne miruje. Krajem marta, ponovo je udarila, nekoliko puta. Počelo je u utorak 22. marta, kada je centar Beograda osvanuo oblepljen plakatima sa Davidovom zvezdom i znakom B92 u centru. Potpisnici plakata, izvesni „Nacionalni stroj“, poziva na bojkot ove medijske kuće, „zbog antisrpskog delovanja, pogubnog uticaja na srpsku omladinu, podrške nezavisnosti Kosova, podrške širenju narkomanije, homoseksualizma i drugih bolesti sa Zapada i podrške multirasnom novom svetskom poretku“. Iste noći, neko je ispisao grafite slične sadržine na ulazu u Jevrejsko groblje i ispred bioskopa Reks u Jevrejskoj ulici u Beogradu. Samo nekoliko sati pošto je odjeknula vest o antisemitskim grafitima i plakatima u Beogradu, mediji su izvestili o antisemitskim i nacionalističkim grafitima u Negotinu i Kragujevcu, kao i da je uhapšen Ilija Milenković (19) zbog napada na grupu Roma u Vršcu. Nadležni organi reagovali su relativno brzo. Gradski sudija za prekršaje osudio je 30. marta Nikolu Stamenkovića (19), Aleksandra Joksića (21) i Ratka Šakića (20) na deset dana zatvora zbog lepljenja plakata protiv B92, a samo dan kasnije uhapšen je i Nenad Lazić (24) koji je ispisivao antisemitske parole na ulazu u Jevrejsko groblje.
MLADIILUDI: Kada su u junu 2001. kratko podšišani mladići lešili od batina svakog ko se zatekao na Trgu republike, javnost je prvi put saznala da postoji nešto što se zove Otačastveni pokret Obraz. Bila je to prva akcija Obraza koja je imala za cilj rasturanje prve i zasad jedine gej-parade u Beogradu. Obraz tada nije zabranjen, niko nije uhapšen, reakcija vlasti je bila mlaka, da bi uskoro nastale organizacije poput udruženja studenata istorije „Sveti Justin Filosof“, Srpskog sabora Dveri, Srpskog narodnog pokreta „Svetozar Miletić“, i dvadesetak drugih, sličnih, koje pozivaju na versku, nacionalnu i polnu diskriminaciju.
Zašto je radikalno desna opcija toliko privlačna nekim mladim ljudima? Publicista Mirko Đorđević u razgovoru za „Vreme“ kao glavni razlog za to navodi poremećen sistem vrednosti: „Čitava mlada generacija izašla je iz jednog sistema ratova i razočarala se političkim vrednostima. Sada se ovde oseća resantiman četiri izgubljena rata, a mladi traže repere u narušenom sistemu vrednosti. Oslonac pronalaze u naciji koju apsolutizuju.“ Sa Đorđevićevim rečima slaže se i sociolog dr Vladimir Ilić, koji dodaje da je desnica mladima privlačna i zbog toga što velik broj njih ne može da uhvati korak sa zahtevima tranzicije i realno nije u stanju da nauči engleski jezik i da koristi računar.
…i napad na gej paradu 2001.
LJUDIUCRNOM: Ovdašnji mladi radikalni desničari imaju, ako ne otvorenu, onda bar prećutnu podršku određenih krugova u SANU-u, SPC-u ili na univerzitetu. Mirko Đorđević ističe da se ove organizacije programski oslanjaju na Crkvu, ali kada je reč o podršci koju desnica dobija od SPC-a, on naglašava da je tu reč o nekim vladikama, a ne o Crkvi kao celini: „Te vladike vide u omladinskim desničarskim udruženjima snage koje će biti slobodnije u političkom životu, jer Crkva se zvanično ne meša u politiku, iako smo svi svedoci da Crkve u politici ima i previše.“ Što se tiče podrške koju desničari uživaju u akademskim krugovima, dr Vladimir Ilić smatra da intelektaulci koji podržavaju desnicu nisu mnogo obrazovaniji od njenih jurišnika: „Oni su idejne vođe krajnje desnice, a ako pogledate literaturu koju koriste u naučnim radovima, videćete da tu nema ničega ni na jednom stranom jeziku. Nazadni su i neobavešteni u odnosu na stranu desnicu, ovi naši mučenici su na nivou plemenske svesti.“
REDIZAKON: Uprkos tome što u poslednjoj seriji incidenata nije izostala reakcija policije i pravosudnih organa, mora se priznati da je nesnalaženje vlasti u procesu tranzicije jedan od bitnih faktora zbog kojih je divljanje radikalne desnice uopšte moguće. Kao primer koji potkrepljuje ovu tvrdnju Vladimir Ilić navodi bivšu istočnu Nemačku u kojoj je neposredno pred ujedinjenje sa zapadnom Nemačkom porastao broj ekstremno desničarskih grupa: „Tamo ih je bilo više nego sada kod nas, ali su primenjeni postupci kojima je njihov broj smanjen, a delovanje ograničeno. Kod nas to nije moguće jer se ne brani Ustav, a zakoni ne važe podjednako za sve. Rešenje bi bilo da se paralelno dosledno primenjuju zakoni i kombinuje prosvećivanje sa legalnom represijom.“ Poseban problem jeste to što većina političkih partija u Srbiji više naginje na desno, a levice na političkoj sceni skoro da nema. Objašnjenje za ovo Vladimir Ilić vidi u desetogodišnjoj vladavini Slobodana Miloševića: „Milošević je kompromitovao levicu. On je bio izolacionistički i šovinistički levičar, ali ipak – levičar. Time je kompromitovao levicu i onemogućio joj da bude simpatična.“ S druge strane, Mirko Đorđević ovo objašnjava Miloševićevim nacionalizmom koji je stvorio klišee, kojih se teško otarasiti. Bolje kotiranje desnice na ovim prostorima Đorđević objašnjava time što živimo u vremenu poratnih sindroma i kao nacija nemamo definisan stav prema prošlosti.
KAOJEVROPA: Srbija nije nikakav izuzetak po tome što u njoj postoje radikalno desničarske grupe. Poredeći srpsku i evropsku desnicu, sagovornici „Vremena“ saglasni su u tome da je osnovna razlika u tome što su u Evropi ovakve grupe marginalna pojava, a kod nas preti da bude raširena. Govoreći o aktivnostima desnice u Francuskoj, Mirko Đorđević kaže: „Kada oni protestuju, svako koga upitate ko su oni, odgovoriće vam da to jesu desničari, ali da su demokratske institucije u Francuskoj toliko jake da oni samo mogu tu da galame i da budu deo folklora.“
Kakva je perspektiva grupa radikalne desnice? „Desničarske grupe se ovde množe zato što vreme radi protiv njih“, kaže Vladimir Ilić: „Oni viču zato što propadaju. Ne može se sa uspehom voditi radikalna desnica u maloj zemlji u antidesničarskom okruženju.“ Ilić dodaje da ne očekuje eskalaciju desničarskog nasilja, već da će najsposobniji među vođama biti korumpirani i da će pre ili kasnije preći na mondijalističku kasu: „Problem nije u desničarskoj eliti, već u receptorima, to jest masi. Treba da nas plaši šta ćemo sa masom, jer se ekstremizam hrani levičarskom svešću, oni su egalitarci“, završava Ilić.
Braća po rasizmu
Jačanje desnice poslednjih godina opšti je trend u Evropi, tako da nije neophodno podsećati na izborne uspehe Hajdera u Austriji i Le Pena u Francuskoj. U Rusiji je tako prošle nedelje izbio skandal jer je otvoreni antisemitizam stigao do Dume. Naime, dvadesetak poslanika nacionalističke orijentacije potpisalo je dokument kojim se traži zabrana svih jevrejskih udruženja u Rusiji, a ovaj dokument potpisalo je 5000 građana.
Ni najevropskija od bivših jugoslovenskih republika, Slovenija, nije operisana od rasističkih ispada. U Novom Mestu u Sloveniji osamdeset šest đaka romske nacionalnosti već dve nedelje bojkotuje nastavu u Osnovnoj školi „Bršljin“ zbog odluke školskih vlasti o uvođenju odvojene nastave za decu romske nacionalnosti. Uprava škole donela je odluku pod pritiskom grupe od 400 roditelja neroma, koji su tvrdili da učitelji posvećuju suviše pažnje romskoj deci i ne stižu da se posvete ostalima.
Izdavaštvo
Udruženja radikalne desnice imaju prilično dobro razvijenu izdavačku delatnost. Po tom pitanju najdalje je odmakao Srpski sabor Dveri, koji ima i sopstvenu knjižaru u Beogradu. Najpopularniji naslovi među mladim ekstremnim desničarima su Protokolisionskihmudraca, za koje na svojim sajtovima odlučno demantuju da su falsifikat, sabrana dela Dimitrija Ljotića u devet tomova, kao i dela Nikolaja Velimirovića.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
